"Дјеца Кима Ил-сунга": Заборављена хладноратовска прича

Тањуг
"Дјеца Кима Ил-сунга": Заборављена хладноратовска прича

СЕУЛ - Нови документарни филм "Деца Кима Ил-сунга" прича заборављену хладноратовску причу, о дјеци без родитеља из Сјеверне Кореје која су у периоду између 1950. и 1953. године за време Корејског рата на кратко послата у савезничке комунистичке земље источне Европе.

Филм ће премијерно бити приказан 25. јуна, на дан када је прије 70 година почео Корејски рат, прењела је новинска агенција Асошијетед прес.

За вријеме Корејског рата око 5.000 дјеце без родитеља из Сјеверне Кореје послато је за Пољску, Румунију, Бугарску, Мађарску, Чехословачку и источну Немачку, у склопу пројекта за обнову земље који су предводили Совјети.

Сирочићи су ишли у локалне школе и стекли другове у новој средини, а онда су их изненада позвали да се врате у Сјеверну Кореју, преко око шест деценија.

Халина Добек (87), учитељица из Пољске која је подучавала неку од дјеце из Сјеверне Кореје, тврди да им није речено да су се дјеца вратила у своју домовину, да су они само престали да долазе у школу.

Као и сам рат, и реконструкција обе земље, која је укључивала и решавање питања дјеце без родитеља, постала је дио хладноратовског ривалства: дјеца из Сјеверне Кореје послата су у школе у источној Европи, док су дјецу из Јужне Кореје усвојиле породице из Сјеверне Америке и западне Европе.

У вријеме када су сирочићи из Сјеверне Кореје почели да пристижу у Европу, државе су се и даље опорављале од Другог свјетског рата, али су упркос томе сва дјеца било лијепо збринута и дочекана са добродошлицом. Они су се брзо спријатељили са дјецом из нове средине, међутим неки међу њима имали су трауме из рата.

Сјеверна Кореја је слала своје грађане у Европу како би дјецу учили корејском језику, историји и култури, док су наставници из Европе дјеци предавали друге предмете. Већина дјеце живјела је у домовима, али је неколицина свој боравак у Европи провела у породицама.

Ким Ил-сунг је посјетио неке сирочиће током путовања по источној Европи 1956. године. 

Никада није услиједило јавно образложење зашто су сирочићи послати назад у Северну Кореју, а аутори филма и експерти сматрају да је могуће да је предсједник Сјеверне Кореје био забринут због утицаја стране културе на младе из ове земље, због избијања анти-совјестских протеста у источној Европи који су позивали на политичке реформе.

У Корејском рату, који је довео до велике материјалне штете у обе земље, више од милион људи је изгубило животе, док је без родитеља остало око 100.000 дјеце.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана