Ђаци желе Харија Потера, наставници сервирају Илијаду

Она каже да је покушавала на разне начине да дјецу заинтересује за књигу, да заволе читање, али све је било безуспјешно.

То није усамљен примјер родитеља чији основци настоје да побјегну од обавеза школске лектире.

- Не волим лектиру, јер књиге које у школи траже да читамо врло често су досадне, далеко од интересовања мене и мојих вршњака. Не знам да ли су ми заморније патриотске епске пјесме или наших савременика - рекао је ученик седмог разреда Огњен Мајсторовић.  

Упознавање дјеце са класичним и савременим дјелима домаће и стране књижевности у основној школи један је од најважнијих задатака образовног система. То је и прва степеница у стицању извјесне начитаности и формирању читалачког укуса. 

Књиге заступљене у програму лектире требало би да упуте дјецу у тајне писане ријечи, наведу их да размишљају о свијету који их окружује, али и пруже основу и поставе критеријуме за самостално ишчитавање других књига и аутора.

Књижевник Ранко Рисојевић, аутор бројних књига за дјецу,  сматра да у стварању програма лектире има много утицаја политике, идеологије, која је у социјалистичком периоду била значајан фактор програма из књижевности.

- Данас ми се чини да је наша лектира оријентисана сувише популистички. С једне стране удвара се дјеци кроз дјела забавног карактера (утицај нових пјесника), с друге је у лектири  превише епике, од које се не види стваралаштво снажних личности - рекао је Рисојевић.

Епској књижевности се, према његовом мишљењу, поклања превелика пажња.

- Та анахроност пратиће нашег ђака до краја његовог школовања и он се неће ослободити мишљења да је наша епска поезија изнад свега што је у том тренутку у Европи вриједно. Заборавља се да је ту врсту поезије Европа напустила чак у антици и да од тада знамо ко су аутори и "Илијаде", "Одисеје", "Енеиде" итд. Ученик би требало да схвати одакле то заостајање и шта је на њега утицало - истакао је Рисојевић.

Он је нагласио да су савремени пјесници често прецијењени, нарочито с пјесмама забавног и патриотског карактера; мања се пажња поклања језичком умијећу. Слично је, додао је Рисојевић, и с нашим класичним пјесницима, од Јакшића до Дучића, гдје би требало врло пажљиво бирати пјесме које ће се дати дјеци.

Наставница српског језика у Основној школи "Доситеј Обрадовић" у Бањој Луци Снежана Марковић каже да се лектира прилагођава генерацијама.

- Дјеца су у неким новим причама. Имају другачија интересовања него што је то био случај раније. Ипак, постоје дјела од велике вриједности која треба да остану саставни дио лектире за сва времена - рекла је Марковићева.

Ученици се све више интересују за књиге попут "Харија Потера" и "Господара прстенова".

Марковићева каже да би те књиге требало да се нађу у школској библиотеци, како би заинтересовани ученици могли да их прочитају у слободно вријеме, али да оне нису примјерене за школску лектиру.

Питање које се намеће је на који начин се књиге које су заступљене у програму лектире бирају и да ли је њихов садржај примјерен зрелости ученика. 

Стручни савјетник за српски језик и књижевност у Републичком педагошком заводу Босиљка Спремо истакла је да се при избору лектире за ученике основне школе поштују критеријуми као што су умјетничка вриједност текста, примјереност узрасту и усклађеност дјела са очекиваним исходима.  

Универзална вриједност

- Бирају се дјела која имају универзалну вриједност, која носе општељудску поруку, а која ће омогућити да се остваре циљеви образовања - савладавање техника читања; развијање способности за уочавање, разумијевање и тумачење; упознавање са књижевним дјелима трајне умјетничке вриједности, оспособљавање за самосталну анализу текстова различитих жанрова; богаћење рјечника и изградња личног стила изражавања; оспособљавање за успјешну комуникацију, правилно, течно, економично усмено и писмено изражавање и за стваралачку употребу језика - рекла је Босиљка Спремо.

Наставни програми су у надлежности Министарства просвјете и културе Републике Српске. Наставни план и програм за све врсте школа доноси министар на приједлог Републичког педагошког завода.

Према ријечима књижевника Петра Ђаковића, ученици мање читају лектиру због неуспјеле реформе у образовању. Он каже да се, умјесто растерећења ученика, повећао број наставних предмета, а у неким и обим програмских садржаја.

- Проблеми су и јак утицај мас-медија и информатике, осиромашење породице и социјални проблеми. Породица се одриче прво онога без чега се може. На том списку у самом врху је књига и култура. Треба споменути и све веће трошкове школовања - рекао је Ђаковић.

Писац за дјецу Панто Стевић каже да лектира мора бити једноставна, јасна, ненаметљиво васпитна, благо поучна и са мјером трајајућа.

- Она мора да буде интересантна, да буди и распаљује машту, изазива радозналост, да буде игра духа блиска свијету природе, свакодневици и људском срцу. Да уважава дјечији начин мишљења и разумијевања, да буде школа љубави и другарства - рекао је Панто Стевић.

По њему, лектиру мора да одликује тематска разноврсност, примјереност дјечијем виђењу и поимању свијета, пластичност пјесничких слика и богатство стилског и језичког израза.

Стевић сматра да није битно да ли је писац домаћи или страни, класик или савременик, већ једино да је дјело квалитетно.

- Школски програми, па тако и лектира, не поводе се за модом. Нека дјела ученици лакше прихватају, за нека им је потребно више времена. Умјетнички вриједна дјела (текстови) носе слојевите и свевременске поруке и могу се доживјети и тумачити на различитим узрастима на различите начине. Да би се нешто разумјело, треба уложити труд. Ни текст о некој хемијској појави или процесу не разумије се на прво површно читање - нагласила је Босиљка Спремо.

Наставница српског језика у бањолучкој Основној школи "Доситеј Обрадовић" Нада Шутиловић истиче да ситуацију отежава и претјерано коришћење компјутера и Интернета.

Скраћени садржај на Интернету

- Свима су доступне лектире у скраћеном облику на Интернету. Довољно је да ученици само препишу већ готове текстове. Тужно је то што се деси да чак и не прочитају оно што су преписали - нагласила је Шутиловићева.

Нечитање је узело маха нарочито код старијих генерација.

- Млађе још и можемо усмјерити, можемо их упутити у љепоте писане ријечи и навести их да више читају. Са ученицима из седмих, осмих и деветих разреда већ иде теже - рекла је Шутиловићева.

Посљедица нечитања и незаинтересованости за књиге је и лоша култура изражавања.

- Чест је случај да ученици прочитају лектиру, а када је потребно да разговарамо о прочитаном, они не знају да кажу о чему се ради у књизи. Недостаје им ријечи да се изразе - нагласила је Снежана Марковић.

Зорица Косић, мајка ученице трећег разреда, каже да је незаинтересованост за читање генерацијски проблем.

- Моја Марина се никада не би сјетила сама да узме књигу. Чита када је ја натјерам - рекла је Косићева.

Петар Ђаковић сматра да је неопходно више пажње посветити васпитавању ученика за правилан однос према књизи, а школску лектиру иновирати савременијим књижевним дјелима, при чему треба уважити и мишљења ученика.

Тако би дјеци читање лектире постало задовољство, а не терет. 

Програми

- Наставни програми за основну школу реформисани су и разликују се од ранијих по томе што се у њима јасно саопштава шта ученик треба да зна, шта може да уради, које способности треба да развије у току школовања, а не одређује се којим наставним садржајима треба да се бави. Програм садржи попис књижевних текстова (дјела), а наставник бира, може и заједно са ученицима, дјела (текстове) које ће читати, имајући на уму стање библиотеке и исходе учења које треба да достигне - казала је Босиљка Спремо.

Истраживање

Једно истраживање обављено у неколико одјељења основних и средњих школа у Републици Србији (узорак 208 ученика) дало је забрињавајуће податке. Према њему, на питање да ли воле да читају лектиру, чак 64 одсто ученика одговорило је да не воли; сва дјела лектире прочита приближно 15 одсто ученика, а нешто мање од трећине анкетираних прочита 38 одсто; само 8,17 одсто ученика у потпуности је задовољно програмом лектире, дјелимично око 65 одсто, а незадовољних је 25,96 одсто. Интересантан је и одговор о утицају на ученике када је избор књига за читање у питању: препорука наставника око 16 одсто, препорука школских другова 43 одсто, а остало (медији, књижевна критика и слично) око 40 одсто анкетираних - рекао Петар Ђаковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.