Дизајнирају видео-игре, возе аутобусе и поправљају аутомобиле

Данас је сасвим нормално видјети жену за управљачем аутомобила, а није необично видјети ни оне које возе трамвај, комби, камион... Жене у полицијској или војној униформи, као ни оне на челу држава одавно не изазивају чуђење, али предрасуда о женама у “чисто мушким” занимањима још има.

Ипак, нови трендови показују да жене полако, али сигурно “окупирају” занимања у којима су донедавно искључиво мушкарци имали главну ријеч. И при томе циљају на висока руководећа мјеста.

Индустрија видео-игара

Жене у индустрији видео-игара заступљене су у програмском инжењерству и управљању на највишем нивоу и може се рећи да полако преузимају ову индустрију која важи за искључиво мушку.

Када је Бренда Ромеро осамдесетих година прошлог вијека започела своју каријеру у индустрији видео-игара, на прсте се могао израчунати број женских програмера.

Сада је, рекла је она, ситуација потпуно другачија.

Ова 46-годишњакиња је један од водећих свјетских креатора и дизајнера видео-игара, а након што је обављала низ руководећих функција у разним компанијама, основала је своју под називом Loot Drop.

Број жена које запошљавају ове компаније утростручио се  од 2009. Године 1989. жене су чиниле мање од три одсто радне снаге. Тај проценат је сада око 11 одсто, а многе жене су на руководећим позицијама. Међу њима су Адити Банга, извршни менаџер компаније “Покет гејмс” и Алиса Чумаченко, извршни директор и оснивач “Game Insight”, руске компаније која се бави производњом друштвених и видео-игара за мобилне телефоне.

Ове даме су међу најуспјешнијим руководиоцима у овој индустрији у свијету.

Алисина компанија има 450 радника и поред ње још три жене на водећим позицијама.

Ерин Мекарти има 24 године и једина је жена у седмочланом тиму инжењера у компанији “Кабам” која се бави производњом видео-игара намијењених искључиво мушкарцима. Школовала се на универзитету Каргеги Мелоун са само једним циљем - да ради у индустрији видео-игара.

“Јаху”

На чело интернет компаније “Јаху” у августу прошле године дошла је Мариса Мејер, инжењер из конкурентског “Гугла”. То је прва жена на челу ове компаније, која је једна од најмоћнијих на свијету.

Мајер је била 20. радник и прва жена инжењер у “Гуглу” када је та интернет компанија тек почела са радом. Послије вијести да је изабрана на чело “Јахуа”, цијена дионице те компаније скочила је за два одсто.

Мејерова је 13 година обављала дужност топ менаyџера у “Гуглу”, гдје је одиграла инструменталну улогу у развоју кључних услуга попут претраживања, Gmaila, Google Images, Google News те Google Mapsa  и локацијских услуга које су биле оштра конкуренција “Јахуу”.

- За мене је рад забава, а забава рад - казала је она по преузимању новог посла.

Колико је Мејерова битна за “Јаху”, показује то да је одмах послије објаве преласка у “Јаху”, објавила да је трудна. Истакла је да је њена нова компанија знала за трудноћу и да то није био никакав проблем за управу.

Молери, заваривачи…

Арлин Бергер је била медицинска сестра, која се прије више од десет година одрекла његовања болесних и одлучила да слиједи свој сан. Ова 52-годишњакиња данас је поносни власник Heavenlu Hammersa, компаније која се бави преуређењем и поправљањем. Она ради све - разумије се у столарију, кречење, постављање водоводних и електричних инсталација.

Као и Арлин и Лора Ијаконос ради “мушки” посао. У свом аутомеханичарском сервису она подједнако успјешно води књиге и крпи гуме. Љубав према овом послу развила се још док је била дјевојчица - њен отац је био аутомеханичар, а поправку аутомобила почела је да учи када је имала 11 година.

Иако су јако успјешне у ономе што раде и Лора и Арлин кажу да се сусрећу с дискриминацијом, јер многи мушкарци не вјерују да су способне за послове које обављају.

Ништа мање необично занимање није изабрала Фатима Ивиновић из Сиска, која дуже од 15 година ради као заваривач, а Мирослава Стојановић већ годинама ради у ливници Индустрије мотора Раковица у Србији. Мирослава, као и њена радна колегиница Соња Јовановић, праве дијелове за тракторе.

Аутобуси и таксији

С предрасудама се сусреће и Хрватица Николина Жиљак, која већ осам година ради као возач аутобуса. У посао се заљубила одмах након што је почела да ради у породичној фирми. Посао којим зарађује за живот јесте тежак, али Николина никад није пожељела да ради ништа друго и намјерава да вози аутобус све до пензије.

Београђанка Ружица Костић такси вози већ 24 године, њена суграђанка Мирјана Попивода девет, а Моника Јовановић 14.

- Коректно понашање према муштерији и колеги, а остало је до Бога и добре среће - кажу ове даме, објашњавајући “тајну” опстанка у “мушком свијету”.

Необично занимање има и Ива Витановић. Она наиме, на београдском Хиподрому коментарише коњичке трке.

Историја

Први свјетски рат драстично је промијенио ствари, када је ријеч о подјели занимања. Пошто су мушкарци ратовали, жене су се убацивале у мушка подручја и занимања - управљале су плуговима, аутомобилима, трамвајима, израђивале гранате у фабрикама оружја... Током рата жене су преузеле типичне мушке послове, попут поправка аутомобила и фотографисања.

Жене данас чине трећину пријављене радне снаге у свијету, али за то примају само десет одсто укупног свјетског прихода и власници су један одсто свјетске имовине.

На Западу су жене у другој половини 20. вијека постигле већи напредак него у протеклих неколико хиљада година, али мушкарци још имају водећу улогу у закону, политици, пословању и индустрији. На Истоку је положај жена далеко гори него на Западу.

Плате

Око половине свјетске популације женског је рода, али то свјетским компанијама изгледа није занимљив податак, јер им дају 75 одсто плате коју примају мушкарци и то за исти посао, образовање и радне способности.

Образовање

Када је о образовању ријеч, према статистичким подацима, 60 одсто дипломаната на факултетима женског је рода, а 44 одсто магистарских диплома одлази у женске руке.

Управљање људским ресурсима дјелатност је која женама, по свему судећи, добро лежи, па су успјеле да “освоје” 67 одсто таквих радних мјеста. Према статистичким подацима, 61 одсто ветеринара су жене, као и 69 одсто психолога, те 57 одсто научника у медицини.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.