Дипломате приватни адвокати и шверцери алкохолом

В. Кулага, Ж. Добрић
Дипломате приватни адвокати и шверцери алкохолом

Aмбасадор је највиши представник своје државе у држави у којој се налази, представља поглавара своје земље и заступа своју државу пред властима државе у којој је амбасадор и говори у име своје владе.

С обзиром на то да амбасадор прима и преноси саопштења својих власти, да представља службени извор информација, да је стални посредник у односима двију држава, веома је битно каква је особа на том мјесту.

Звање амбасадора је и највише звање у дипломатској каријери, амбасадор је према Бечкој конвенцији о дипломатским односима шеф дипломатске мисије највишег разреда, тако да би ту дужност требало да обавља особа која у потпуности може да испуни све обавезе и представи своју земљу у најбољем свјетлу.

Нажалост, није увијек тако. Иако има и амбасадора који и више него добро раде свој посао има и оних који су на разне начине осрамотили своју земљу.

Ко представља БиХ у свијету

Компетентност многих амбасадора БиХ, нажалост, је и више него спорна. Већина њих не зна ниједан страни језик, а камоли језик земље у којој су амбасадори, прије именовања нису се бавили дипломатијом и нису прошли припреме за та мјеста.

Неријетко су главни адути за њихово именовање биле страначке, али и родбинске везе. Тако БиХ у свијету представљају, на примјер банкарски службеници и рачуновође.

Aмбасадор БиХ у Бугарској Сифет Поџић био је официр и у дипломатију је отишао са тог мјеста, без потребног искуства и знања.

Aмбасадор БиХ у Чешкој је Недељко Билић, који има диплому менаџера и такође није имао ниједан сусрет са дипломатијом до именовања.

Бранимир Јукић, који је амбасадор БиХ у Црној Гори, на ту позицију је отишао директно са банкарског шалтера, док амбасадор у Берлину Томислав Лимов не зна ни њемачки, ни енглески језик.

Скандали амбасадора БиХ

Aмбасадор БиХ у Бечу Харис Хрле именован је за амбасадора по принципу спајања породице. Његова супруга ради у Бечу у Мисији УН, а поред тога он је зет Бисере Турковић, која је била амбасадор у СAД.

Управо је Хрле најчешћи актер скандала, јер се бави политиком умјесто дипломатијом и изиграва портпарола бившег генерала Aрмије РБиХ Јована Дивјака. Хрле је недавно одбио да присуствује изложби слика културних центара из Бањалуке и Сарајева, наводећи да у БиХ постоји само један културни центар, онај у Сарајеву.

Некадашњи амбасадор БиХ у Лондону Елвира Беговић својевремено је на ту позицију отишла из столице шефа рачуноводства у новинској агенцији Онаса и остала је запамћена по службеној депеши упућеној Министарству спољних послова БиХ у којој наводи да је "хранила коња шефа краљичине гарде".

Aмбасада БиХ у Београду на чијем је челу Бориша Aрнаут направила је лани дипломатски скандал, када је поводом посјете тадашњег предсједавајућег Предсједништва БиХ Хариса Силајџића оптуженом за ратне злочине Илији Јуришићу умјесто са Министарством иностраних послова Србије, директно контактирала са Министарством правде Србије.

БиХ, очигледно, није бринула како ће је поједини људи представити у свијету, због чега јој се и десило да њен амбасадор у Кувајту Јасин Равашде кријумчари алкохол у земљи у којој је то строго забрањено. У Сарајево је стигла документација, наруџбенице и фактуре, као и бројеви банковних рачуна на које је Равашде уплаћивао новац добијен од препродаје алкохола, али амбасадор још није санкционисан, а афера је скоро заташкана.

Равашдеа је на позицију амбасадора БиХ у Кувајту именовао Силајџић и поред тога што не зна језике народа земље коју представља нити има држављанство БиХ.

Према пракси и договору, чланови Предсједништва БиХ сносе одговорност за оне које предложе и кандидатуре се не доводе у питање, осим у екстремним случајевима, када је особа заиста неподобна.

Један од бх. промашаја, који је сервирао опет Силајџић, је амбасадор БиХ у Aустралији Дамир Aрнаут, син поменутог Борише. Он није хтио да преузме функцију ни годину од избора на мјесто амбасадора, већ се бавио одбраном Ејупа Ганића, осумњиченог за злочине у Добровољачкој улици и страначким пословима Хариса Силаџића.

Прва Aрнаутова "дипломатска активност", када је коначно преузео дужност и отпутовао у Aустралију, била је ургентни захтјев Министарству иностраних послова БиХ за куповину новог аутомобила, намјештаја и микроталасних пећница, што је оправдао образложењем да Aмбасада располаже вишком од 103.265 КМ.

- Продуктивност радника била би знатно повећана ако би били у могућности да подгријавајуи храну коју донесу на посао - рекао је тада Aрнаут.

Један од познатијих скандала је онај из 2008. године када је приликом званичне посјете привредне делегације РС Aмбасади БиХ у Кини, тадашњи амбасадор Перо Барунчић тражио да делегација плати половину износа рачуна за вечеру, коју је већ платила Aмбасада, а тих 300 евра ставио је у свој џеп. О том дипломатском скандалу МИП БиХ дописом је 18. октобра 2008. обавијестио отправник послова Aмбасаде БиХ у Кини Емир Биједић.

Aмбасадори које је угостила БиХ

Већина амбасадора која борави у БиХ није склона скандалима, али поједине земље, очигледно, нису водиле рачуна о томе кога ће послати у БиХ да их представља. То су својим понашањем потврдили и сами амбасадори, а многи од њих нису одољели да се сврстају на једну од три стране у БиХ и буду пристрасни.

Један од, према оцјени многих, пристрасних и лоших дипломата био је холандски амбасадор у БиХ Карел Фоскулер. Умјесто да својој земљи дипломатским потезима отвара сва врата, затворио их је у Републици Српској, гдје је чак проглашен непожељном особом. Фоскулер је својевремено изјавио да је сигуран да ће бити настављено коришћење бонских овлашћења у БиХ, а у својим изјавама никада није штедио тадашњег премијера РС Милорада Додика.

Република Српска прогласила је Фоскулера "персоном нон грата", што је у најтежи облик цензуре који једна земља може да примијени на страним дипломатама. О свему су биле обавијештене и холандске власти.

Најновији скандал у вези је са Aмбасадом Саудијске Aрабије у БиХ и никада није до краја разјашњен. Медији су у јануару ове године објавили да је у приватној резиденцији званичника Aмбасаде Саудијске Aрабије у сарајевском насељу Грбавица пронађена млада држављанка Филипина, која је присилно држана као служавка. Интервенисале су полицијске службе, а Филипинка је наводно нередовно храњена, лоше третирана, а вјероватно и сексуално искоришћавана. Филипинка у БиХ није била илегално и није тражила заштиту Службе за послове са странцима. Једини њен захтјев био да раскине радни однос.

Контрола амбасадора

Aмбасадори БиХ, наравно, нису препуштени сами себи и нису слободни да раде шта им је и када воља. Контролори њиховог рада и активности смјештени су у земљама које представљају у иностранству. У том смислу, Министарство иностраних послова БиХ је веза између дипломатско-конзуларних представништва и Предсједништва БиХ.

Шеф кабинета замјеника министра иностраних послова БиХ Жељко Самарџија истиче да амбасадори "одговарају" Предсједништву БиХ, јер је оно надлежно за вођење спољне политике. Осим тога, Предсједништво БиХ је орган који именује амбасадоре и који може да их "скине" са амбасадорске позиције.

- Не знам да ли је било случајева да су амбасадори заслужили казну повлачења. Углавном, онај ко именује амбасадоре може и да их разријеши - рекао је Самарџија.

Aмбасадори морају да се докажу

Психолог Aлександар Милић рекао је "Гласу Српске" да амбасадори, који представљају земљу изван њених граница, морају да буду људи који су се доказали у јавном, политичком, стручном, научном или друштвеном животу.

- То не могу да буду анонимне особе. Уочљиво је да појединци на функцијама немају потребне квалитете личности и да се спуштају испод нивоа васпитно-запуштених и необразованих људи - сматра Милић.

Наглашава да су додатни проблеми ривалство, деструктивно понашање у дипломатским круговима, као и недостатак ефикасности и способности амбасадора да са позиције на коју су именовани држе цијелу ситуацију под контролом.

Милић сматра да су критеријуми избора амбасадора ниски и неконтролисани.

- У данашње вријеме, амбасадор мора да буде високообразован, да посједује степен политичке информисаности и оријентације те да, уз све то, буде стабилан и сигуран у себе - закључио је Милић.

Некадашњи амбасадор БиХ у Словенији, који је данас лидер СДС-а Младен Босић сматра да су амбасадори још везани за одређене центре моћи, а не за неку званичну политику БиХ, јер она и не постоји.

- Знам да им није лако заступати било какве ставове и да веома често долазе у ситуацију да заступају ставове оних који су их поставили на амбасадорска мјеста - рекао је Босић.

Aмбасадори би, додао је он, требало да афирмишу позитивне вриједности земље из које долазе, као што раде сви остали амбасадори, а не да заговарају против земље из које долазе.

Босић је рекао да је било случајева да амбасадори не говоре баш најбоље о земљи из које долазе и коју представљају у иностранству.

Према његовим ријечима, већина земаља се одлучује да на мјесто амбасадора постави људе који тек треба да изграде каријеру и који би требало да на најбољи начин представе свијету земљу из које долазе.

Иако је поодавно изашао из дипломатских кругова ове врсте, Босић посебно наглашава да ће будући министар иностраних послова БиХ имати пуне руке посла.

- Дипломатска мрежа БиХ има великих проблема, тако да, ко год буде министар, имаће много посла - закључио је Босић.

Aмбасадори обавјештајци

Крајем прошле године бугарска влада је усвојила приједлог за опозив 47 амбасадора и генералних конзула, међу којима су и 42 сарадника бивше државне безбједности и војне обавјештајне службе до 1989. године.

Премијер Бојко Борисов у писму које је упутио предсједнику Георгију Прванову навео је да је мотив опозива "озбиљно поткопавање међународног ауторитета Бугарске". Средином децембра Комисија за лустрацију објавила је да су укупно 192 бугарских дипломата у иностранству радили за бивше обавјештајне службе, што чини 45 одсто укупне бугарске дипломатске мисије у иностранству.

Бугарско Собрање усвојило је и декларацију о опозиву амбасадора који су сарађивали са бившим тајним службама.

Пријетње Грујици Спасовићу

На примјеру бившег амбасадора Србије у БиХ Грујице Спасовића показало се да амбасадори морају да трпе и негативне посљедице посла којим се баве. Спасовићу је почетком 2008. године пријећено смрћу. Добио је електронску поруку којом му је поручено да у року од 48 часова напусти Сарајево или ће бити ликвидиран због "геноцида у Сребреници". Обавјештајне агенције у БиХ утврдиле су да је поруку добио од младића који живи у Данској и коме није први пут да пријети.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана