Династије без престола

Aли, владарске династије с Балкана већ одавно су то само на папиру. У њиховим некадашњим краљевствима монархије су укинуте. Данас чланови краљевских кућа из Србије, Црне Горе, Румуније, Бугарске, Грчке и Aлбаније воде углавном скромни живот у домовинама својих предака плаве крви.

Јавност се већином за њих претјерано не занима, а неки су чак и омражени. Рецимо, бивши грчки краљ Константин Други ни данас не ужива посебно велики углед код 70 одсто својих некадашњих поданика и то због подршке пучистима 1967. године.

Упркос томе, грчки медији су поносно извјештавали о вјенчању Константиновог сина Николаоса у августу прошле године. Том су се приликом на грчком острвцету Спецес окупили највиши представници европских краљевских кућа, с којима је грчки краљ већином у роду.

Грчка владарска породица дуго није смјела да се врати у земљу, а њени чланови данас посједују данска држављанства и углавном живе у Великој Британији, СAД и Данској.

Бугарски краљ Симеун Други из њемачке племићке лозе Захсен-Кобург унд Гота окруњен је 1943. године још као шестогодишњи дјечак. Три године касније комунисти су га збацили с трона и одузели му читаву имовину.

Тек послије пола вијека Симеуну Другом је допуштен повратак у отаџбину, али под грађанским именом "Сахскобургготски", с чијим изговарањем имају проблема и сами Бугари.

Он је успио да оствари оно о чему сањају скоро све његове колеге без престола: 2001. демократски је изабран за бугарског премијера. На тој дужности остао је до 2005. године, али ни то му није помогло да врати конфисковану имовину, па се тим случајем данас бави Европски суд за људска права.

Нешто је лошије прошао српски "краљ" Aлександар Други, који је 1945. рођен у избјеглиштву у Лондону. Будући да тада у Југославији још увијек није службено била укинута монархија, његов отац Петар Други сматран је краљем.

Тадашњи британски премијер Винстон Черчил прогласио је хотелски апартман у којем је Aлександар рођен привременом југословенском територијом, тако да је син краља Петра могао да добије титулу принца. Он од 2001. живи у Београду у Белом двору, који представља атракцију за стране туристе.

И мада се он и његова породица хуманитарно ангажују и мада га се службено ословљава као "краљевско величанство" или "престолонасљедник", у народу углавном наилази на подсмијех. Јер, Aлександар још увијек не говори течно српски као језик "свог народа". Политичари се пуно не занимају за њега, али зато ужива велику подршку православне цркве, која је традиционално била повезана с краљевском кућом.

Aли, његов црногорски колега бори се с још већим проблемима. Монархисти и традиционалисти га и данас зову "Краљ Никола Други Петровић-Његош", али овај потомак црногорске краљевске породице данас је држављанин Француске и по занимању је архитекта.

Његова породица послије Првог свјетског рата морала је да напусти земљу, али не због грађанских реформи, него зато што је њихов српски рођак једноставно припојио Црну Гору новој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Чланови црногорске владарске породице отишли су у избјеглиштво скоро без ичега, а за живот су у иностранству најприје углавном зарађивали - превођењем, будући да су говорили више страних језика.

Данас 66-годишњи Никола већ годинама покушава да врати одузету имовину, а обратио се и европским судовима.

У Aлбанији је ствар далеко једноставнија. Тамо је 1997. године монархија дефинитивно укинута. Престолонасљедник Лека Први (71), који се обогатио у Јужноафричкој Републици, током деведесетих узалудно је покушавао да оствари политички утицај у земљи својих предака.

Увесељавање

Румунска краљевска кућа већ одавно не ужива посебно велики углед. Краљ Михаел Први (81) се не појављује у јавности, али зато то врло радо чини његов зет Раду Дуда, глумац грађанског поријекла. Он често увесељава медије новим детаљима из живота своје "краљевске породице".

приредио: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.