Димитрис Куркулас: Рано говорити о датуму укидања виза

Вања Штрбац
Димитрис Куркулас: Рано говорити о датуму укидања виза

Још увијек је рано предвиђати тачан датум од којег почиње примјена одлуке о укидању визног режима. Препоруке на нивоу Европске комисије ће бити усвојене крајем маја, односно почетком јуна.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" шеф делегације Европске комисије у БиХ Димитрис Куркулас.

- Послије тога почиње процедура усвајања одлуке на нивоу Европског парламента и земаља чланица ЕУ - истакао је Куркулас.

Додао је да се до сада није десило да нека од земаља чланица Вијећа Европе не спроведе одлуку Европског суда за заштиту људских права.

- Неспровођење ове одлуке имало би озбиљне посљедице по БиХ, како у оквиру Савјета Европе тако и у погледу њених односа са Европском унијом - нагласио је Куркулас.

* ГЛAС: Извјештај Европске комисије о напретку БиХ у испуњавању услова за либерализацију визног режима ускоро би требало да буде достављен властима? Шта је у њему позитивно, а шта негативно?

КУРКУЛAС: О првој процјени коју смо урадили већ смо разговарали са властима БиХ прошле седмице. Службени извјештај Европске комисије биће завршен током сљедећих неколико седмица, а потом и доступан јавности.

* ГЛAС: Да ли ће бити омогућено укидање виза грађанима БиХ до октобарских избора?

КУРКУЛAС: Још увијек је рано предвиђати тачан датум од којег почиње примјена одлуке о укидању визног режима. Препоруке на нивоу Европске комисије ће бити усвојене крајем маја, односно почетком јуна. Послије тога почиње процедура усвајања одлуке на нивоу Европског парламента и земаља чланица ЕУ.

* ГЛAС: Неки кажу да ће укидање виза ипак бити условљено уставним промјенама, други да то једно с другим нема везе?

КУРКУЛAС: Ова два питања нису повезана једно с другим.

* ГЛAС: Хоће ли БиХ трпјети санкције и какве, након што није имплементирана одлука у "случају Сејдић и Финци против БиХ"? И о томе се у посљедње вријеме чују различити ставови, иако није одређен рок до којег мора да имплементира пресуду.

КУРКУЛAС: До сада се није десило да нека од земаља чланица Вијећа Европе не проведе одлуку Европског суда за заштиту људских права. Неспровођење ове одлуке имало би озбиљне посљедице по БиХ, како у оквиру Савјета Европе тако и у погледу њених односа са Европском унијом. Поштивање људских права је основни принцип Споразума о стабилизацији и придруживању, те, према томе, нарушавање људских права уједно представља и нарушавање Споразума о стабилизацији и придруживању. Чињеница да не постоји конкретан рок за њено спровођење не значи да ваша земља може трајно кршити одлуку. Ми подржавамо сваки напор да се овај проблем ријеши што је то прије могуће.

* ГЛAС: Република Српска била је за спровођење пресуде, али није постигнут договор. Према Вашем мишљењу, због чега и ко је одговоран за то?

КУРКУЛAС: Измјене које морају бити направљене да би се спровела одлука суда треба да буду усаглашене и спроведене у складу са Уставом прописаним процедурама у БиХ. Цијела БиХ ће кршити међународне споразуме које је потписала и нарушити обавезе које је преузела ако нешто не предузме и у том смислу небитно је ко ће бити крив за то. Знам да се политичке странке узајамно окривљују за недостатак напретка по овом хитном питању, али није моја улога да улазим у ту интерну политичку дебату. Само желим да нагласим да је ово питање изузетно важно и да се хитно мора рјешавати.

* ГЛAС: Колико новца чека БиХ у приступним фондовима ЕУ и који је начин да он постане што прије оперативан? Шта наиме БиХ треба да учини да се то деси?

КУРКУЛAС: Износ финансијске помоћи коју ЕУ пружа БиХ данас се креће око 100 милиона евра годишње. Износ Инструмента за претприступну подршку (IPA) за БиХ од 2007. до 2013. износи више од 660 милиона евра, од чега је 33,298,883 милиона евра намијењено за Прекограничну сарадњу. Конкретни пројекти се усаглашавају са властима БиХ и спроводе уз надзор Делегације Европске уније у БиХ. Многи битни пројекти су већ спроведени у различитим секторима, као што су правосуђе, друштвена и економска кохезија, енергетика, заштита животне околине, превоз, грађанско друштво, прекогранична сарадња, развој приватног сектора, пољопривреда, те многе друге области. Сврха ове помоћи је да помогнемо БиХ да се припреми за будуће чланство у ЕУ.

Реформа РТВ система

* ГЛAС: Један од услова за БиХ из Студије изводљивости ЕУ је и реформа јавног РТВ система емитовања. Овом реформом предвиђено је оснивање корпорације, као четвртог правног субјекта. УО БХРТ-а није прихватио, а УО РТВ ФБиХ био је уздржан када је ријеч о приједлогу који је понудио тим Би-Би-Сија, који је ангажовала Европска комисија. Ви на то нисте реаговали. Зашто?

КУРКУЛAС: Ми смо реаговали и настављамо да пратимо ову важну реформу. Високи представник у БиХ и специјални представник ЕУ Валентин Инцко и ја смо послали писмо Управном одбору ПБС-а позивајући стране да усвоје Статут корпорације. То би био први корак у омогућавању ефикасног коришћења ресурса и увелико би ојачало сарадњу између PBS чланова. Поред тога, корпорација ће бити кључна институција у спровођењу прелаза са аналогног на дигитални сигнал према препорукама Европске комисије за земље чланице ЕУ и као што је Босна и Херцеговина планирала за 2012. годину. ЕУ је већ обезбиједила више од десет милиона КМ за реформу јавног емитера и веома је жалосно да грађани још увијек не могу имати користи од тога.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана