Дим и пепео на свим странама свијета
Aвиосаобраћај на Исланду обустављен је прије неколико дана, затворен је највећи међународни аеродром "Кефлавик" у близини Рејкјавика, док је затворен и дио ваздушног простора Данске изнад аутономне територије Гренланд.
Норвешка авиокомпанија "Aвинор" је саопштила да планира да обустави летове од копненог дијела Норвешке до арктичког архипелага Свалбард.
Почетак пометње у авиосаобраћају изазвала је ерупција вулкана Гримсветн на Исланду, који је прорадио прошле суботе.
Гримсветн лежи испод ненасељеног највећег глечера Ватнајокул на југоистоку Исланда, а ерупција овог вулкана посљедњи пут је регистрована 2004. године.
Aвиокомпаније су већ раније упозориле да би, уколико се ерупција вулкана Гримсветн на Исланду настави истим интензитетом, вулкански пепео могао да стигне до Шкотске, а и до дијелова Британије, Француске и Шпаније.
Стручњаци, ипак, сматрају да неће доћи до хаоса у ваздушном саобраћају какав је владао у априлу прошле године када је дошло до ерупције Ејафјатлајектла, на југу Исланда па због густог дима више милиона људи није могло да лети, а већина земаља сјеверне Европе је била приморана да приземљи авионе на пет дана.
Током 2011. године више вулкана је било активно. На руском полуострву Камчатка 14. априла регистрована је снажна ерупција вулкана Безимени, који је испуштао гас и пепео.
У области вулкана регистровани су многобројни локални земљотреси и вулкански потреси, а у околним селима слој пепела је достигао један центиметар.
Вулкан Безимени се налази на висини од 2.900 метара надморске висине и 500 километара је удаљен од Петропавловска-Камчатског, на источној обали полуострва. Посљедњи пут је прорадио јула 2010. године.
Вулкан Карангенат у Индонезији избацио је лаву и облак гаса 11. марта усљед сеизмичких поремећаја проузрокованих снажним земљотресом у Јапану.
Истога дана и вулкан Шинмоедаке на југозападу Јапана избацио је пепео и стијене до четири километра увис.
Вулкан висок 1.421 метар на планинском вијенцу Киришима прорадио је претходно у јануару послије 52 године затишја.
На истоку Филипина 21. фебруара дошло је до ерупције вулкана Булусан, висине 1.559 метара, који је избацивао облаке пепела на град који се налази у близини. Облак пепела уздизао се између два и два и по метра изнад кратера.
Планина Булусан налази се 250 километара југоисточно од града Маниле на острву Лузон и један је од 23 активна вулкана.
И Етна у Италији је прорадила 13. јануара, избацујући лаву и облак пепела у небо, због чега је накратко био затворен оближњи аеродром "Фонтанароса".
Током двочасовне ерупције преко ноћи танка струја лаве текла је низ источну падину планине, али нико није повријеђен.
Етна је најактивнији вулкан у Европи, а његова посљедња велика ерупција догодила се 1992. године.
Вулканске ерупције су током историје односиле велики број људских живота.
У ерупцији филипинског вулкана Пинатубо, на острву Лузон, 1991. године у атмосферу су избачене велике количине пепела са сумпором. У тој катастрофи живот је изгубило 7.000 људи.
Вулкан Невадо дел Руиз у Колумбији је 1985. године избацио мале количине пепела, али су реке блата изазвале смрт око 23.000 људи.
Вулкан Мон Пеле на француском карипском острву Мартиник, проузроковао је у мају 1902. ерупцију у којој је погинуло 30.000 људи, а град Сен Пјер је потпуно уништен.
На индонежанском острву Кракатау 1883. дошло је до ерупције вулкана 13.000 пута јаче од снаге атомске бомбе, а од посљедица те природне катастрофе погинуло је око 36.000 људи.
Страдање
Вулкан Тамборе на острву Сумбава у Индонезији 1815. године је проузроковао директно смрт око 10.000 људи, а још 82.000 страдало је од посљедица глади и болести.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
