Демократија по швајцарском рецепту

Мирослав Филиповић
Демократија по швајцарском рецепту

Могло би се рећи да је живот у Швајцарској савршен, посебно у поређењу са стањем у БиХ, али Швајцарци, било да говоре њемачки, француски или италијански, не мисле тако - и они се жале на своје политичаре, неке владине одлуке, сложено уређење... Ипак, утисак је да њихов вишејезични систем, упркос етничким и вјерским различитостима, функционише без грешке, баш као - швајцарски сат.

Група новинара из Бање Луке, Сарајева и Мостара недавно је боравила у студијској посјети Берну, главном граду Швајцарске, гдје су имали прилику да се поближе упознају са политичким системом ове алпске земље, подијељене на 26 кантона са четири службена језика, и историјским и културним знаменитостима града на ријеци Aре.

Током четвородневног боравка у Берну, граду основаном у дванаестом вијеку, због чега посједује разне стилове архитектуре, новинари су посјетили зграду швајцарског Парламента, изграђену у 19. вијеку, "медијску кућу" у коју су смјештени новинари који извјештавају из Берна, Швајцарско религијско вијеће, школу са два језичка програма...

Уочили су да, за разлику од БиХ, швајцарски институционални систем веома добро функционише, упркос етничкој, језичкој (њемачки, француски, италијански, реторомански) и вјерској различитости (католици, протестанти, муслимани, православци...) чланова извршне, судске и законодавне власти.

Земља је у доброј мјери децентрализована, са јаким кантонима, а у неким областима велика овлашћења имају чак и општине, којих има више од три хиљаде.

Новинари су осјетили и дух такозване швајцарске "директне демократије", јер је у вријеме њиховог боравка одржан референдум грађана на којем су тијесном већином прихваћени биометријски пасоши, као и то да алтернативна медицина уђе у систем здравственог осигурања.

Од професора политичких наука са Универзитета у Цириху Ненада Стојановића новинари су сазнали да се годишње, у просјеку, у Швајцарској, која има 7,5 милиона становника, одрже два до три референдума на којима се грађани изјашњавају о важнијим питањима.

Референдуми се организују на федералном, али и на кантоналном и општинском нивоу. За расписивање референдума на државном нивоу политичке партије морају да прикупе 50.000 потписа, а на нижим нивоима 5.000.

Кроз референдуме грађани могу да мијењају законе и уводе амандмане у федерални устав. Швајцарска федерација успостављена је 1848. године.

- Суштина референдума је да политичке одлуке морају бити плод договора и компромиса парламентарних партија како би добиле подршку грађана - појаснио је новинарима Стојановић.

Занимљиво је да се никада није десило да кантони у којима већина становништва говори матерњи њемачки, француски или италијански језик на референдуму покаже три различита става, већ су мишљења и унутар кантона неријетко подијељена.

За новинаре из РС и ФБиХ је уприличена и посјета сеоској фарми, чији власници од државе годишње добију подстицаје у износу од 50.000 франака (35.000 евра).

- Добро живимо од сточарства, али постоји могућност да нам држава знатно смањи новчане подстицаје, што би био директан  удар на нашу пољопривреду. Европска унија тражи од Швајцарске да смањи субвенције за пољопривреду и отвори границе за већи увоз хране из њених чланица - казао је фармер из швајцарског села Aфолтерн Ханс Петер Јорди, који је новинаре почастио "шљивовицом", сувим месом и познатим швајцарским сиром ементалером.

Из Јордијевог дворишта новинари су уживали у величанственом пејзажу којим су доминирали врхови Aлпа.

Другог дана су прошетали старим дијелом Берна, који је окружен ријеком Aре, а великим дијелом је очуван из средњег вијека и под заштитом је Унеска.

Сатни торањ импозантна је грађевина у средишту старог града, службено мјерило времена и тачка од које се мјере све удаљености у кантону.

Испод сата налази се сложена астрономска и астролошка направа која показује вријеме 24 часа дневно, као и 12 дневних сати, позицију сунца, дан у седмици, датум и мјесец, Мјесечеве фазе и положај Сунца...

Неколико тренутака прије пуног сата механички ликови израњају из унутрашњости сата, укључујући пијевца, параду медвједа, дворску луду... У близини су и величанствена готичка катедрала Минстер, која је уједно и највиши сакрални објекат у земљи, и стара градска кућа.

Градске улице, испресијецане трамвајским шинама, богате су бројним ресторанима, кафеима, клубовима, трговинским и модним центрима. Улице Берна красе и бројне средњовјековне фонтане. У једној од њих новинари су запазили и кућу чувеног научника Aлберта Aнштајна, у којој је, наводно, створена и његова теорија релативитета.

Росенгартен (Ружичњак) на брду изнад старог дијела нуди панорамски поглед на овај прекрасан амбијентални град.

Најновија занимљивост Берна је нова фонтана отворена 2004. године испред зграде Парламента.

Министри у трамвајима

Парламент Швајцарске чине два дома - Савјет кантона Швајцарске, који има 46 представника и Државни савјет, који се састоји од 200 чланова. Када оба дома засједају заједно, познати су као Уједињени федерални парламент. Главно извршно тијело и уједно шеф државе је савезно вијеће Швајцарске, које има седам седам чланова. Занимљиво је да се швајцарски министри слободно крећу по граду без личног обезбјеђења, а неки од њих свакодневно користе градски превоз.

Циљ

Новинарску посјету Берну организовала је Швајцарска агенција за развој у оквиру програма "Подршке Швајцарске уставним реформама у БиХ". Циљ је био да се бх. новинари упознају са функционисањем вишејезичног швајцарског институционалног система.

Плате

У разговору са швајцарским колегама, новинари из БиХ су сазнали да се плате запослених у медијима у Берну крећу од три, па чак до пет хиљада евра, зависно од радног стажа, угледа и медијске куће.

- Наше медијске куће у посљедње вријеме имају проблема са економском зависношћу од великих оглашивача. То донекле утиче и на рад новинара - каже новинар Романо Кливаз.

Просјечна плата у швајцарској је 4.000 франака (2.850 евра). Истина, ручак за двоје у просјечном ресторану у Берну кошта око 100 евра. Кафа у ресторанима и кафеима у центру Берна кошта од три до пет евра, а пиво од пет до седам евра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана