Демократија која штити саму себе

Од 3. октобра 1990. постоји још само једна, уједињена, Савезна Република Њемачка, а некада замишљен као провизорни, постао је свењемачки устав. На њему се темељи слободарско-демократски поредак у Њемачкој.

Поред осталог, њемачки устав штити појединца, гарантује његово достојанство те да су пред законом сви једнаки - без обзира на то које су расе, поријекла, језика или религије. Осим тога, диобом власти моћ државе подвргава се строгој контроли - јер никада се више не смије догодити да Њемачка изроди неког новог диктатора.

Изграђена је федерална држава с три нивоа: савезни ниво и покрајине дијеле политичку моћ и заједно доносе законе. Општине (комуне) су трећи, најнижи ниво. Подигнуте су барикаде против радикалних недемократских струјања: "демократији која се штити" допуштено је да забрањује недемократске странке. Још 1952. и 1956. забрањене су радикалне комунистичке странке.

Осим тога, не улази свака странка у парламент: тек ако на изборима пређе изборни праг од пет одсто, може бити заступљена у њемачком парламенту. То правило је њемачком Бундестагу донијело стабилност, истиче "Дојче веле".

Подјела власти, основна права и демократија такође су добили свог чувара - такозвани Савезни уставни суд. Он провјерава усклађеност закона са уставом и помаже сваком грађанину да се избори за своја права и слободе у односу на државу. Савезни уставни суд дуго је био уникат на међународном плану те су га копирали у цијелом свијету, на примјер у шпанском уставу.

Политичке странке су те које у Њемачкој преузимају вођење социјалних конфликата и мобилизацију грађана на изборима за Бундестаг (савезни парламент) и ландтаг (парламент покрајине). Испрофилисале су се двије народне странке: конзервативна народна странка CDU/CSU и социјалдемократска народна странка SDP.

Aли, и друга политичка струјања су заступљена у Бундестагу и покрајинским парламентима: либералне и зелене идеје боре се за бираче, али су заступљене и љевичарске идеје.

"Њемачком народу" - тако стоји над главним улазом Рајхстага. У њему засједа њемачки парламент - Бундестаг. Он је, у служби народа а заједно с Бундесратом, задужен за доношење закона у Њемачкој.

Бундестаг расправља и одлучује о новим законима. Бира савезног канцелара и контролише рад владе. Осим тога, сваке године доноси буџет Савезне Републике. Сваке четврте године њемачки народ бира приближно 600 парламентарних представника.

Бундестагом предсједава предсједник. Послије савезног предсједника и предсједника Бундесрата, он је формално трећи човјек у држави; налази се чак и испред савезног канцелара који је шеф владе.

Бундесрат је представничко тијело 16 покрајина, које тиме учествују у процесу доношења закона. Бундесрат је састављен од 16 шефова покрајинских влада и покрајинских министара. Што више становника има нека савезна земља, то у Бундесрату има више чланова и гласова. Мале савезне земље попут Бремена, на примјер, имају три, док велике попут Баварске имају шест представника.

Да би неки нови закон у Њемачкој ступио на снагу, пролази неколико фаза. Законе предлажу Бундестаг, Бундесрат или савезна влада. Послије тога се на тексту ради у одборима.

Послије изгласавања и прихватања у Бундестагу, закони одлазе у Бундесрат, горњи дом парламента. У законодавном поступку разликују се закони за које је потребна сагласност и закони на које се може дати приговор. За законе које морају провести покрајине, у чијем финансирању и оне учествују или који мијењају устав, потребна је сагласност савезних земаља. Aко Бундесрат одбије такав закон, законски приједлог мора бити упућен у такозвани Одбор за посредовање.

Тамо гдје сједи савезни канцелар, тамо је центар моћи у Њемачкој. A то је у "машини за прање веша". Тако Нијемци због његове архитектуре зову зграду у којој своје дужности обавља канцелар.

Према уставу, савезна канцеларка Aнгела Меркел "тек" је четврта особа по моћи у држави. Формално, више права имају савезни предсједник, предсједник горњег дома њемачког парламента - Бундесрата, и предсједник Бундестага. Aли, у стварности је савезни канцелар најмоћнији политичар у Савезној Републици Њемачкој.

Савезни канцелар има компетенције за одређивање мјерила; одређује, дакле, главна начела политике, како унутрашње тако и спољне. Као шеф владе предсједава кабинетом у којем су ресорни министри. Заједно чине савезну владу, политичко вођство земље.

Њемачки народ не може директно да бира савезног канцелара, али сваке четврте године на изборима за Бундестаг посредно одлучује о томе. Канцеларски кандидат најјачег савеза странака у Бундестагу уједно се и номинује за новог канцелара.

"Њемачка се мора покренути!" Изговоривши те ријечи, бивши њемачки предсједник Херцог је остао у сјећању нације. То баш и није лако с обзиром на то да предсједник у Њемачкој има само репрезентативну функцију.

У поређењу с државним поглаварима других земаља, њемачки савезни предсједник (ту дужност тренутно обавља Херст Келер) има мало могућности да утиче на дневну политику. Он међународноправно заступа Савезну Републику Њемачку и службено представља земљу.

Савезни предсједник потписује законе; без његовог потписа они не могу да се прогласе и ступе на снагу. У сваком случају је спорно до које мјере он може стварно да преиспита законе и спријечи њихово провођење. Док неки полазе од тога да предсједник државе само формално може да контролише коректно донесене законе, други му, пак, признају право и на конкретну, дакле садржајну провјеру.

Један од његових задатака је и да Бундестагу предлаже савезног канцелара којег ће савезни парламент изабрати. Осим тога, има право да удијели помиловање починиоцима кривичних дјела. Посљедњи случај био је захтјев за помиловање бившег терористе фракције Црвене армије Кристијана Клара, али савезни предсједник Келер тај је захтјев 2007. одбио.

Историја

Историјски су разлози због којих њемачки савезни предсједник има углавном репрезентативну улогу. Јер, у Вајмарској републици тадашњи је предсједник Рајха имао далекосежну политичку моћ, смио је да укида уставне законе и влада издавањем ванредних указа. Све су то били фактори који су одиграли велику улогу када су националсоцијалисти преузели власт.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.