Дејвид Чендлер: Високи представник неодговорни владар који не жели да оде

- Он не признаје ниједну власт у БиХ осим себе, било да је у питању суд или парламент. Јасно је да је његова улога антиуставна чим за њега није обавезујућа владавина закона - истакао је Чендлер. Додао је да је високи представник препрека за побољшање стања у БиХ.

* ГЛAС: Изјавили сте да било каква дискусија о демократским и људским правима у БиХ треба да почне уклањањем високог представника. У чему све високи представник кочи БиХ и колико је за земљу штетно да буде под нечијим туторством?

ЧЕНДЛЕР: Високи представник је препрека за побољшање стања у БиХ, јер је чињеница да онај ко је именован извана, са извршним овлашћењима, нужно слаби ауторитет и моћ у БиХ изабраних представника и институција. Изабрани представници БиХ (дакле и народ БиХ) третирани су на ужасно покровитељски начин - као да морају да буду подучавани од стране оних који су именовани извана како да дјелују и како да се понашају као чланови парламента или као гласачи. Живот под међународним туторством је најсигурнији начин да морална и политичка одговорност буде "закржљала" и ограничена. Једна изрека у БиХ која каже "Гдје Турчин прође, трава не ниче", посебно је погодна за разумијевање ограничавања домаћих власти и вјештачког политичког инжењеринга који долази извана.

* ГЛAС: Рекли сте и да је високи представник пријетња Уставу БиХ. У чему се све та пријетња огледа?

ЧЕНДЛЕР: Високи представник је пријетња Уставу, јер стоји изнад Устава и закона у БиХ који њега не обавезују. Не признаје ниједну власт у БиХ осим себе, било да је у питању суд или парламент. Јасно је да је његова улога антиуставна чим за њега није обавезујућа владавина закона. Његова улога је, дакле, дестабилизујућа, чак и када не истиче директно и у потпуности своја бонска овлашћења кроз смјењивање изабраних представника и спровођење личних указа, као што је радио у прошлости. Та овлашћења, ипак, и даље остају.

* ГЛAС: Како коментаришете извјештај високог представника Валентина Инцка упућен Савјету безбједности УН у којем је Републику Српску оптужио за кршење Дејтонског споразума без иједног конкретног доказа?

ЧЕНДЛЕР: Дејтонски споразум изгледа као веома флексибилан пакет. Грађани БиХ и њихови изабрани политички представници немају овлашћења да мијењају законе чији је главни тумач међународна заједница и на тај начин их ускладе с тим. Међутим, велики играчи на међународној сцени могу мијењати Дејтон по својој вољи. Највећи ударац за Дејтонски споразум била су бонска овлашћења из 1997. године која су претворила високог представника из "модератора" мира, који је требало да дјелује до првих избора, у неизабраног и неодговорног владара са извршном и законодавном влашћу. Дејтонски споразум је сада нешто више од политичког средства које међународни званичници користе на произвољне и неправедне начине, онако како одговара њиховим циљевима.

* ГЛAС: Може ли такав извјештај, као што тврди предсједник Републике Српске Милорад Додик, довести УН у заблуду и сматрате ли да је један од разлога за прилично негативан извјештај жеља да се продужи мандат OHR-а?

ЧЕНДЛЕР: Извјештаји високог представника увијек доводе у заблуду. Увијек су направљани са позиције спољних актера, а не народа у БиХ. Увијек су то акта самооправдања. За проблеме у међународно створеној псеудодржави у којој нема истинске слободе и демократије, они увијек оптужују грађане БиХ и њихове одабране представнике. Политичке процесе у тој држави моћни међународни представници увијек оштро критикују и искривљују. У том смислу, сваки извјештај тежи продужењу мандата OHR-а. Извјештаје OHR-а никада не треба узимати као неутралне када дође до размишљања о крају међународног владавине над БиХ.

* ГЛAС: До када ће БиХ, према Вашем мишљењу, бити протекторат међународне заједнице оличен кроз OHR?

ЧЕНДЛЕР: Отворено је питање колико ће дуго још овдје бити формални протекторат. Странци су увијек добри у узимању моћи, али изгледа је много теже да ту моћ врате. Највећи страх за људе и политичаре у БиХ требало би да буде како да се та моћ уклони, а да она не буде замијењена неформалним протекторатом под овлашћењима Европске уније. Грци и Италијани увиђају да Европска унија дјелује на сличном принципу, односно да није наклоњена демократији. Наравно, разлика је у системима интеграције и спровођења политике, јер Европском унијом управљају министри држава чланица, дакле, изнутра, а не извана као што то чини високи представник у односу на БиХ. Била би иронија када би народ у БиХ извојевао побједу суверенитета над бонским овлашћењима само да би био приморан да га жртвује за "бриселска овлашћења" ЕУ.

* ГЛAС: Један сте од ријетких међународних аналитичара који сматрају да то што власт у БиХ није формирана 13 мјесеци послије избора неће створити већу кризу. Због чега то мислите?

ЧЕНДЛЕР: Међународни званичници стално говоре о кризи у БиХ. И 12 година по завршетку рата "мировни процес", који су наметнули странци, главна је међународна "индустрија". Послије толико времена, које је потрошено у учењу људи у БиХ како да се понашају, странцима је тешко да их виде као одговорне и рационалне актере. Када год постоји било какав проблем или потешкоћа (чак и они релативно нормални) они увијек изаберу да у томе виде кризу. Криза је једини начин на који могу да разумију БиХ и рационализују сопствену улогу. A у ствари, проблем БиХ који се тиче формирања нове власти је прилично разумљив, с обзиром на контекст и без икакве сумње биће ријешен. Белгија и друге земље, које су слично регионално и етнички подијељене, недавно су имале сличне проблеме у формирању власти.

* ГЛAС: Послије прошлогодишњих избора изјавили сте да је пажња међународне заједнице усмјерена на изборе, јер се на њих гледа као на неки испит или тест за народе и политичаре у БиХ, односно да ли су они спремни за независност. Да ли су они тај тест прошли?

ЧЕНДЛЕР: Становништво БиХ пада у очима међународне заједнице још од првих избора на државном нивоу 1996. године. Питање је да ли било која земља може да прође тест, посебно када међународни "надгледници" имају потпуно нереалну слику из фантазија о томе како они замишљају каква би БиХ требало да буде. За међународне чиновнике и друштвене раднике политика у БиХ је проблем, а не рјешење. Били би срећни када нико не би подржавао ниједну партију и када би "неутрални" чиновник водио свијет.

* ГЛAС: Један од задатака који је пред властима је реформа Устава БиХ. Република Српска је спремна на измјене Устава БиХ да би се спровела пресуда Европског суда за људска права, али ништа више од тога. Сматрате ли да ће примјена пресуде бити искоришћена да се на мала врата покушају прогурати крупније уставне реформе и да ће међународна заједница подржати таква настојања бошњачких политичара?

ЧЕНДЛЕР: Мислим да међународна заједница неће направити драстичне промјене којих се неки људи разумљиво боје. Међутим, недопустиво је да протекторатска овлашћења значе да су страх и нестабилност континуирано присутни и да нико не може да буде сигуран како ће међународна овлашћења бити употријебљена. То је најдестабилизујући аспект овлашћења високог представника.

* ГЛAС: Валентин Инцко је недавно изјавио да је увијек спреман да брани јаку Републику Српску као ентитет у БиХ која такође треба да буде јака и функционална. Да ли су јаки ентитети и функционална БиХ добитна формула?

ЧЕНДЛЕР: Мислим да морамо бити опрезни када покушавамо да схватимо углавном дволичне ријечи које употребљавају високи представници. Када говоре о јакој држави или о јаким ентитетима они то не разумију онако како бисмо ми. Они говоре о самоуправи и демократији, а нико од њих не говори о економском расту и развоју. За Инцка и за ЕУ су снажна држава или снажни ентитети они који имају административне и бирократске капацитете да владају према нормама ЕУ за добру владавину. Они виде овлашћења државе БиХ или ентитета као институције које би требало прије да буду у служби ЕУ него да изражавају потребе и интерес народа у БиХ. Ништа што су Инцко или други страни званичници изјавили о БиХ не би требало да буде прихваћено, а да се политичари и медији у потпуности не запитају шта су они заправо мислили одређеним ријечима или реченицама.

Тест за ЕУ

* ГЛAС: Раније сте упозоравали на то да ЕУ недостаје стратегија према Балкану. Да ли се нешто промијенило и шта ЕУ заправо желе када је ријеч о Балкану?

ЧЕНДЛЕР: ЕУ је схватила да је довољно тешко успоставити било какву врсту правила и у сопственим земљама, као што су Италија и Грчка. Поражавајући је распад политичког вођства и постојаности политике, јер се ЕУ све више удаљава од потреба и интереса европских народа. ЕУ не спроводи никакву стратегију, већ је она средство за редуковање политичких питања на питања социјалног и економског управљања. Не могу се сви политички проблеми подвести под техничка или административна питања, и управо зато ЕУ има проблем на Балкану и због тога је економска криза тест за њен кредибилитет.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.