Данас свако може да буде новинар и то је погубно
У времену када су медији главно оружје у модерним сукобима сензационализам и “клик” постали су готов најважнији сегмент њиховог рада. И док развој модерних технологија гута традиционалне медије, они прави новинари све више губе свој кредибилитет. Ко је тај ко га стварно руши?
Промјене у овој професији су галопирајуће, а док се једни прилагођавају и колико-толико покушавају да поштују професионалне стандарде, други су потпуно “окренули плочу” па за принципе не маре и једну озбиљну дјелатност своде на ниво послова са покретне траке. Све то збуњује читаоце и гледаоце, који данас тешко могу да разлику професионалце од аматера, новинаре од манипуланата. Данас, у ери интернета, практично свако може да себе да прогласи новинаром.
О томе колики је то проблем за друштво професор Љубомир Зубер каже да је формирана клима неповјерења у институције па и у медије, што је немогуће посматрати одвојено од цијелог друштва.
- Никада није било лако бити новинар, али сте у једном времену имали сатисфакцију да сте учинили нешто за општу корист или да барем нисте нанијели штету својим (дез)информисањем, јер се глас новинара уважавао - рекао је Зубер.
Да ли новинар може бити “било ко” и да ли је за ту професију потребна школа, питања су која често оптерећују ову професију. Ненад Берета три деценије ради као новинар, а за наш лист подсјећа на максиму да су “новинари универзалне незналице”.
- Нормално је да не можемо бити стручњаци сви за све, али ако ћу пратити неки догађај о којем мало знам, информисаћу се о тој области, нећу да идем тамо напамет - савјет је Берете, који додаје да млађе генерације не поштују тај принцип, што доводи до неугодних ситуација и, прије свега, лошег извјештавања.
Глас студената новинарства, као будућих слуга јавности, често се не чује. Дарио Топић, студент друге године дипломског студија новинарства на Факултету политичких знаности у Загребу, каже да новинарство на факултету углавном не иде у корак са временом.
- Школовање новинара недовољно брзо одговара на потребе друштва које се мијења на дневној бази - рекао је Топић и додао да је оквир наставе релативно застарио у поређењу са земљама чланицама ЕУ.
Стање у Србији када је образовање новинара у питању није боље, а Магдалена Костић, студент треће године новинарства у Нишу, сматра да не постоји довољно праксе.
- Један мој професор је рекао: “Новинарство је мала бара пуна крокодила” и од вас зависи да ли ћете у тој бари да преживите” и увијек се водим тиме - поручила је она.
На студијима новинарства широм БиХ нису попуњена сва мјеста, а то може бити показатељ страха средњошколаца да се у данашње вријеме баве тим послом. Марко Симић, студент треће године на Факултету политичких наука у Бањалуци, истиче да новинарство јесте цјеложивотно причање приче, темељене на истини, чињеницама, анализи, етичким и професионалним нормама, приче која увијек заузима страну човјека и представља потребе јавности и друштва.
- Студиј новинарства као почетна тачка формирања сваког квалитетног будућег новинара данас је можда потребнији него икада, јер се новинарство као професија суочава са темељним промјенама у дјеловању, али и самој перцепцији професије код публике - рекао је он.
Оно што студенти такође примјећују је то да оно што уче на факултету често нема везе са стварношћу.
Сарах Бешлија, студенткиња друге године на Факултету политичких наука у Сарајеву, каже да се сам студиј новинарства доста разликује од онога што новинарство јесте заправо и видно је да се новинари не придржавају онога чега би требало да се придржавају.
Амбиције и одговорност
Професија се мијења из дана у дан и потребно је прилагођавање. Двије бивше студенткиње новинарства радо се присјећају прошлих дана, али другачије виде новинарство данас.
- Ја сам студирала у другој класи новинара у Бањалуци. Тада је журналистика била при Филозофском факултету. Нисмо имали своје просторије, о нечему другоме да не говоримо. Мислим да су данашњи услови студирања далеко бољи. Када је ријеч о самој професији, чини ми се да су медији, са жељом да први пласирају информацију, постали пуки преносиоци туђих ријечи и мишљења. Мало је медија који критички извјештавају - рекла је дугогодишња новинарка Слађана Ковачевић.
Далиборка Гавриловић Кујунџић, бивши новинар, сада запослена као ПР, подсјећа да је њена генерација била амбициозна и одговорна.
- Са одређеним страхопоштовањем смо гледали на будућу професију и били срећни што су са нама у то вријеме радили доајени Факултета политичких наука у Београду и врхунски новинари. Они су нас учили занату, али још више професионалној етици, поштовању саговорника, култури говора, многим стварима које данас недостају новинарству - истакла је она.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
