Данас је Велика сриjеда, осуда Исуса Христа на смрт распећем
БЕОГРАД - Све православне цркве данас обиљежавају Велику сриједу која један од најзначајнијих дана у Недељи страдања пред Васкрс, када је јеврејска скупштина Синедрион осудила Исуса Христа на смрт распећем.
У Четворојеванђељу је записано да је вијест о васкрсењу Лазаревом „озлобила првосвештенике“ који су Исуса осудили као лажног пророка и лажног спаситеља људског рода.
Велика Среда је стога и дан строгог поста за православне вернике, а они који поштују канон Цркве посте у среду и петак током циjеле године, у дане изрицања пресуде и смрти Христове.
На Велику среду Црква се молитвено присећа жене грешнице која је миром помазала Исуса Христа у Витинији, у дому Симона губавога (Лк 7,36-50), а истовремено се спомиње и Јудино издајство, које се збило након тога.
Богослужење овог дана открива нам силу покајања и љубави, ради којих се сила Божја као уље изобилно излива на све оне који се искрено кају.
У личности покајане жене блуднице видимо пример велике покајне љубави.
Сва четири еванђелиста описују догађај када је жена блудница помазала скупоценим миром Спаситељеве ноге, наглашавајући да ово помазање представља вид припреме за Христово страдање и погребење.
Свакако да овој покајање жене блуднице није било одједном и није се догодило случајно, она је прошла кроз унитрашњу припрему и обасјна Спаситељевом силом, омрзнула своја гнусна и греховна дела и док је Господ вечерао у дому Симона губавога она се делатно покајала за сва своја учињена сагрешења која су помрачивала њену душу.
На Велику сриједу престаје се са служењем Пређеосвећене литургије као и са читањем молитве Св. Јефрема Сирина коју прате велики поклони.
Према предању, Исус је на Лазареву суботу у Витанији дигао из мртвих Лазара Четвородневног, починивши последње чудо пред Недељу страдања, смрт и Васкресење.
Исус Христос је наредног дана, на Цвети, ушао у Јерусалим свечано и јавно обзнанивши своју вјеру, свјестан страдања које му предстоји.
У току Страдалне недеље у православним храмовима се обиљежавају и Велики Четвртак, успомена на Последњу или Тајну Вечеру Исуса Христа и његових ученика, а потом Велики петак и Велика Субота, дани Христовог распећа и смрти.
Круна празновања је Васкрс, који се ове године обиљежава 5. маја.
Православни Васкрс се слави увек после пролећне равнодневнице и то у прву недељу пуног мјесеца послије јеврејске Пасхе и не зависи од званичних календара - Јулијанског или Грегоријанског, који су прихватиле неке православне цркве.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
