Дан Д - Највећа поморска инвазија у историји VIDEO
Искрцавање у Нормандији, знано и као "Дан Д", "операција Нептун" или "операција Оверлорд", била је прва серија операција савезника у Нормандији током Другог свјетског рата. "Дан Д" био је једна од најпажљивије планираних војних акција у историји, која је потпуно изненадила Њемачку.
Битка за Нормандију водила се између снага нацистичке Њемачке, које су окупирале западну Европу и савезничких снага у Другом свјетском рату. Више од 60 година касније ова инвазија остаје највећа поморска инвазија у историји, која је укључивала више од три милиона војника који су превезени преко канала Ла Манш из Енглеске у Нормандију у окупираној Француској.
Припреме и тренинг
Већ 1942. године савезници су почели припремати планове за инвазију на Хитлерову Европу. За команданта операције именован је амерички генерал Двајт Д. Ејзенхауер. Он је за операцију морао да припреми милион војника и још два милиона људи за ратну производњу.
Од велике важности било је добро одредити мјесто и вријеме инвазије. Савезници су уочили мање утврђену регију Нормандију. Плаже Нормандије назвали су кодираним именима: Јута, Омаха, Голд, Џуно и Сворд. Један од кључних дијелова за успјех операције биле су и временске прилике.
Тренинг савезника је био врло реалистичан, дуг и тежак. Било је битно да цијели тренинг прође у тајности да њемачки шпијуни не би добили траг о плановима савезничке инвазије. За инвазију су савезници изумили бројна нова оружја.
Савезници су учестало бомбардовали цијелу Француску тако да Нијемци нису ни сумњали да је то бомбардовање заправо припрема за десант. У бомбардовању је учествовало више од 11.000 авиона који су бацили више од 195.000 тона бомби.
Искрцавање
Искрцавање је почело 6. јуна 1944. године у 6.30 часова. Већину савезничких снага чиниле су америчке, британске, канадске и француске јединице. Друге земље, чији војници су такође учествовали у бици, биле су Aустралија, Белгија, Чехословачка, Грчка, Холандија, Нови Зеланд, Норвешка и Пољска. Искрцавање у Нормандији почело је ноћним падобранским и једриличарским десантом, масивним ваздушним нападима и поморским бомбардовањем послије којег је услиједио десант.
Ноћ прије "Дана Д" 15.000 америчких и 7.000 британских падобранаца искочило је из 2.395 авиона и 867 ваздушних једрилица, али већина није успјела да слети у своје зоне због њемачке ваздушне одбране.
Плажа Омаха је била додијељена 29. дивизији америчке војске. Немирно море отежало је ДД тенковима да дођу до обале тако да су успјела само два од 29 колико их је послато, а други су се потопили. Падобранце је задржала Друга СС дивизија тако да се нису успјели пробити до Aтлантског зида и уништити бункере, па је Омаха постала најкрвавија плажа у операцији Оверлорд. На плажу Јута се искрцало 30.000 америчких војника и 3.500 возила и двије групе ДД тенкова. Тенкови су очистили пут од мина и омогућили војницима да се попну на стијену. Нијемци су на плажи пружали слаб отпор и војници су заузели њемачке положаје.
Плажа Џуно је додијељена 3. канадској дивизији. Проблем је био то што је у мору било пуно гребена па су морали кренути када је дошла плима и нису видјели мине, тако да је доста десантних бродова на почетку искрцавања уништено. Канађани су једини тог дана донекле постигли циљеве.
Плажа Сворд је додијељена 3. британској дивизији. Послије бомбардовања искрцани су војници који су се пробили до града Оуистрехама и тамо се суочили с њемачком војском.
Плажа Голд је додијељена 50. британској дивизији и 8. оклопној бригади. Циљ им је био заузети град Aрроманцхес и направити базу. Проблем је настао када се стање на мору погоршало и више се нису могле видјети мине тако да је доста возила било уништено.
До поноћи су савезници ипак успјели одбити све противнападе и успоставити контролу над плажама омогућујући искрцавање остатка војника и на крају су извојевали побједу у бици.
СAД су у бици имале 29.000 погинулих и 106.000 рањених и несталих, Велика Британија 11.000 мртвих и 54.000 рањених и несталих, а Канада 5.000 мртвих и 13.000 рањених и несталих.
Ослобађање
Битка за Нормандију потрајала је још два мјесеца, колико је требало савезничким снагама да успоставе чврст мостобран на европском копну и да пробију њемачку линију фронта у Француској, а окончана је са ослобађањем Париза и уништењем Џепа код Фалаисеа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
