Дамир из "Јандриног јата", кога су Хрвати казнили због пјесме, некада је имао завидну кошаркашку каријеру

Јавност у региону недавно је узнемирила вијест о кажњавању двојице пјевача познате крајишке групе "Јандрино јато" у Хрватској, браће Боре и Дамира Дамјанића.

Њих је казнио Општински суд у Задру на новчане казне због тога што су 2022. године у Мркоњић Граду на јавној приредби изводили пјесму "Јован Далматинац", као и због пјесме "Марширала краља Петра гарда".

"Пјесме оваквог садржаја код грађана изазивају немир, посебно код грађана који су били директно изложени ратним страдањима, разарањима и патњи, те се оваквим понашањем ремети суживот хрватских грађана РХ и грађана српске националности", навели из Општинског суда.

Занимљиво је да је један од ухапшених пјевача, Дамир Дамјанић, прије музичке каријере имао и ону кошаркашку, током које је играо са Драженом Петровићем, а један од његових тренера био је и легендарни Дуда Ивковић.

О кошарци, игрању у Шибенки са Драженом Петровићем још од кадетских дана, Дуди Ивковићу и Моки Славнићу он је говорио у интервјуу за Мондо.

"Ми смо се дружили, као дјеца заједно тренирали. Он (Дражен Петровић, оп.а.) је увијек навијао за Партизан, ја за Звезду. Знам да му је отац био полицајац из Херцеговине. Знам да му је жеља била да оде у Партизан, ту је играо и његов идол Кићановић. Кад долазимо играти у Београд, са било ким, увијек за нама иду двојица из Партизана, мјеркају тренутак у хотелу да попричају са њим, да га врбују. Али Ацу су прво одвели у Цибону, и онда га Новосел том линијом одводи у Загреб. И било је пресудно што је Цибона тад играла Куп првака, то је њему било важно. Да је Партизан био првак Југославије, ко зна шта би се десило", испричао је Дамјанић.

Био је и актер чувеног финала првенства Југославије 1983. године, када је Шибенка освојила првенство слободним бацањима Дражена Петровића у задњем мечу мајсторице, да би дан касније утакмица била поништена због спорног фаула. Титула је додијељена Босни, јер Шибенка није дошла на заказану поновљену утакмицу финала.

"То није било нигдје у свијету, да се утакмица поништи дан послије. Ми смо то вече добили медаље и пехар, ја медаљу имам и данас, никад нисмо вратили. Три дана су биле демонстрације у Шибенику, и народ се сложио да не идемо на мајсторицу. Све је то била политика, играрија да се Босна због Олимпијаде прогласи прваком", каже Дамир.

Врата првог тима Дражену и Дамиру отворио је Мока Славнић. Репрезентативни плеј је дошао у Шибеник на заласку каријере да би помогао да изборе опстанак. Дамир каже да је имао такав ауторитет да је као играч водио главну ријеч као тренер. И био краљ за добру атмосферу и односе у екипи.

"Мока је дошао послије Олимпијаде у Москви. Најбољи плеј на свијету, штипаш се јер не можеш вјеровати да си у истој екипи са њим. Мока је био шоумен, неприкосновен ауторитет. Ми млади дођемо прије тренинга, да се пресвучемо прије њега, да не прави на наш рачун вицеве. Кад су му препоручили да узме Дражена и мене у први тим, тренер му каже да Дамјанић има добар шут. И сад он на тренингу чека да ја шутнем, а ја разигравам. Дођи сине вамо. Чуо сам да имаш шут, где ти је, у дворишту? Шутирај мало. У сљедећа два напада ја погодим тројку, он зовне, еј, немој да ти ово пређе у навику".

Шибенку, али и Дамира Дамјанића тренирала је још једна легенда – Дуда Ивковић. Пјевач “Јандриног јата” запамтио га је као тренера који тражи дисциплину, па је тако било љутње када се играчи опусте.

"Био је строг, ненормално строг. Тад га нисам цијенио, али касније сам почео да цијеним, велики је тренер. Касније у репрезентацији, питам Дражена какав је, ма ни сличан што је био у клубу. То је тад био генерал, мирно, нема шале. Зимске припреме смо имали на Малом Лошињу, нема нигдје никога. Једва сакупимо неке људе ту, поморце, само да имамо са ким играти. И да нас мотивише, хајде да одиграмо да нам не дају ни кош. У трећем минуту, ови воде 9:0, неки наш опсује судију, техничка, искључење. Дуда псује, мајку вам вашу, сутра сви на трајект па кући. Није било трајекта, остадосмо. Каже навече нећу ништа да чујем, спавање у 9. Ко ће спавати, досадно нам цијели дан, ми се пребацујемо по собама, пуштамо музику. Неко улази, излази, закључана врата, неко куца, ја мислим враћа се неко. Кад сам видио Дуду, одсјекле ми се ноге. Остали побјежали у ормаре, падају вјешалице. Дуда набије ногом касетофон, испали га на балкон. Излазите бре, чујем вас у ормару. То је био шоу, увијек причам као виц. Али против Борца чувао сам најбољег њиховог играча, није дао кош, и он ми тад набаци коску, никад прије тога није никоме", присјетио се Дамјанић у интервјуу за Мондо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.