Да ли сукоб у Судану постаје геополитички већи од оног у Украјини и Гази

Вељко Зељковић
Foto: Архива

Историја Судана је трауматична. Милиони људи су погинули током неколико грађанских ратова и бројних војних удара.

Сукоб који још од априла прошле године траје у Судану између двије супротстављене стране, националне војске и одметнутих снага, раселио је до сада скоро 13 милиона људи, четвртину пријератног становништва, што је Судан претворило у неславног свјетског рекордера.

Око два милиона људи је напустило земљу, а они који су и даље остали већ мјесецима се суочавају са великом несташицом хране и хуманитарном кризом. Процјењује се да број угрожених иде чак до 26 милиона, од чега је чак пет милиона дјеце. Нико не зна ни тачан број смртних случајева, али конзервативна процјена заснована на доступним подацима сугерише да је више од 150.000 људи, цивила већ умрло од насиља и глади, а неке западне невладине организације процјењују да би 2,5 милиона Суданаца могло да умре од глади до краја године, јер је читава држава претворена у једно непрегледно поље рушевина.

РАСКРСНИЦА

Судан је, иначе, трећа по величини држава у Африци и налази се у сјевероисточном дијелу овог континента, јужно од Египта, на обали Црвеног мора. Земља се налази на раскрсници супсахарске Африке и Блиског истока и ово је вјероватно једна од културно и етнички најразноврснијих земаља на свијету, у којој је до прије неколико година живјело више од 50 милиона људи.

Ова афричка држава позиционирана је и на раскрсници неколико региона захваћених сукобима, између арапског свијета и подсахарске Африке. То је дио региона Сахел, који је доживио низ војних удара у којима су џихадистичке групе отеле огромне дијелове земље.

Судан има и дугу обалу на Црвеном мору која служи као бродски канал за велики дио глобалног транспорта робе, што је од великог стратешког значаја. Поред тога, Нил протиче кроз ову државу. Десетине милиона људи зависе од његове воде.

Ради се о земљи која лежи и на значајним златним жилама. Прије почетка сукоба извоз злата кретао се око вриједности од двије милијарде долара, што је представљало скоро половину укупног извоза Судана, што је ову земљу позиционирало на 16. мјесто листе највећих свјетских произвођача злата и на четврто на афричком континенту.

Међутим, процјењује се да је права вриједност злата које напушта земљу два до три пута већа од званичних података. Према неким процјенама од 50 до 80 одсто буде прокријумчарено,  углавном у Уједињене Арапске Емирате, који  су кључна држава за прераду злата у том региону.

ЕКСТРЕМНО НАСИЉЕ

Све је наглавачке преокренуо рат који је почео априла 2023. године. Он је живот обичних људи претворио у праву ноћну мору. Сукобиле су се двије стране. На једној су суданске оружане снаге (САФ) под вођством генерала Абдела Фатаха ал-Бурхана, на другој побуњеници Рапид снага за подршку (РСФ) иза којих стоји други генерал - Мохамед Хамдан Дагал, познатији као Хемедти. Ова два војна лидера су некада били савезници у суданској војној влади која је 2021. покренула државни удар како би срушила предсједника Омара ал-Башира 2019. Међутим, прелазак на цивилну власт није успио. Двије моћне војске у земљи нису жељеле да се одрекну својих привилегија. На крају су се окренули један против другог.

Њих двојица се од тада боре за контролу над цијелом земљом. РСФ, односно побуњеници, данас контролишу скоро цијели западни Судан и централне дијелове, укључујући Картум, а САФ сјевер и исток земље и поједине централне дијелове. Екстремно насиље већ је уништило главни град Картум, али и многе друге градове и села. Економија се у потпуности распала, али је и већина школа затворена. Земља је преплављена избјегличким камповима у којима се тражи кора хљеба више.

НИКОГ НИЈЕ БРИГА

И док рубрике у црној статистици постају све попуњеније, остатак свијета, поготово оног западног, кроз затамњене сунчане наочаре гледа на трагедију с којом се суочавају милиони Суданаца, јер ова земља није у њиховом геополитичком фокусу, који је стављен на рат у појасу Газе и Украјини.

Као и много пута до сада потцијењени су хуманитарни и геополитички ризици које ови наводно другоразредни сукоби могу створити, што је подигло "цијену" овог рата. Једноставно, влада једна геополитичка доктрина која је била примјењивана и у неким ранијим афричким случајевима. Ако неко од њих и заплаче, углавном су то крокодилске сузе.

Када унутрашњи или локални сукоби нису пријетили да сруше цијели глобални поредак или да увуку друге велике силе, није било императива да се овакви и слични сукоби зауставе и ријеше. Углавном се чекало да се сукобљене стране уморе или да остану без новца и оружја па дођу за преговарачки сто. Такав случај могли смо видјети на примјеру Демократске Републике Конго, афричке државе у којој је хуманитарна криза однијела више од пет милиона живота.

Сада се, нажалост, нешто слично дешава и у случају Судана, који они трезвенији називају машином хаоса, што не изгледа као претјеривање. Указују  и упозоравају да ова држава има и седам рањивих комшија и 800 километара обале дуж Црвеног мора, виталног пловног пута за глобалну трговину који се лако поремети, што су показали и напади Хута на комерцијалне бродове. Сматрају да би, уколико нешто убрзо не буде предузето, могло доћи до дестабилизације и у Сомалији, Етиопији, Сахелу и другим земљама на Рогу Африке и источним дијеловима овог континента.

Земље источне Африке представљају скоро четвртину копнене масе континента и дом су 280 милиона људи. Дешавања у Судану пријете да створе нови кластер пропалих држава са хроничном несигурношћу, што би онда могло отворити и друге сукобе широм континента.

Судан, једноставно, прогресивно преплиће свој рат са десетак других сукоба и стресних тачака широм Африке у веома нестабилном, токсичном и запаљивом региону.

ЦРНА БУДУЋНОСТ

Како указују поједини аналитичари, Судан је и велико геополитичко игралиште. Многе земље остварују своје интересе у овом региону, углавном не на начин који промовише мир. Сматрају да би побуњеници били заустављени да није подршке коју им пружа УАЕ иако из Абу Дабија то негирају. УАЕ су играли веома утицајну улогу у Судану посљедњих година, између осталог обећавајући помоћ од неколико милијарди долара прелазној влади којом је доминирала војска након пада Ал-Башира.

Богата заливска држава посљедњих година континуирано шири свој утицај у Африци, са подручјем Црвеног мора као главним фокусом. Крајем 2022. Емирати су потписали уговор са Суданом вриједан шест милијарди долара за изградњу нове луке. УАЕ наводно желе да прошире свој регионални утицај изградњом мреже односа широм афричког континента. Ова нафтом богата земља обучавала је и војске осам афричких земаља, укључујући Етиопију, али је и успоставила своје војне базе у Чаду, Еритреји, Египту, Либији и области под контролом владе у Сомалији.

Ови потези су осмишљени да се супротставе радикалном исламу. Обиље природних ресурса Судана и његово богато пољопривредно земљиште такође су привлачни за ову заливску земљу која мора да увози већину своје хране и минерала који нису нафтни. Стога су УАЕ заузети изградњом лучких објеката дуж суданске обале Црвеног мора како би побољшали своје логистичке линије снабдијевања и откупили пољопривредно земљиште.

У игри је, наводно, и Египат који је стао на страну САФ-а, шаљући им турске беспилотне летјелице. Једно вријеме у игри је била и Русија која је дуго прижељкивала поморску базу на Црвеном мору у Порт Судану. Ни Иран није остао ван ове приче, схватајући геополитички положај Судана.

Стручњаци упозоравају да би Судан на крају могао доживјети судбину Либије или Сомалије ако се рат заврши у ћорсокаку, са ривалским владама задуженим за различите дијелове земље. Нажалост, чак и ако би једна од двије стране војно побиједила, мало је вјероватно да би Судан постигао мир. Земља је огромна, етнички фрагментирана и преплављена оружјем.

ДРУГА ДИМЕНЗИЈА

Поред сујете и ароганције двојице генерала, у овом рату постоје и значајне етничке димензије које се никако не могу занемарити. Главни команданти РСФ-а и већина бораца потичу из арапских племена.

Они сматрају да се историјске афричке племенске групе Дарфура морају очистити из региона и да су сви остали судански Арапи инфериорни. Припадници САФ-а су углавном Арапи из долине Нила који представљају најелитније и привилеговане етничке групе у Судану.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана