Да ли су мостови које гради БРИКС увод у велику свјетску револуцију

Циљ је био супротставити се дотадашњој западној хегемонији да би био створен један нови и праведнији свијет. Иза првобитне идеје стала је петорка Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република. Иако се тада чинило да ова организација не може парирати моћној организацији Г7, која окупља највеће и најутицајније западне земље предвођене САД, вријеме је показало супротно. Својеврсна глобална револуција која је тада покренута прерасла је у глобални покрет, који својом идејом привлачи све више држава такозваног глобалног Југа. У јануару ове године нови чланови постали су Египат, Етиопија, Иран и УАЕ, а позивница је упућена и Саудијској Арабији. Жељу да постану чланице овог новог клуба исказало је чак око 40 земаља, а међу њима су и азијски дивови Малезија и Индонезија, али и Турска.

ПРАВЕДНИЈИ СВИЈЕТ

И недавно одржани самит БРИКС-а у Казању, Русији показао је да је идеја о стварању неког бољег и праведнијег свијета узела неслућени замах. На самиту је учествовало чак 36 земаља и шест међународних организација. Пред њеним вратима, у чекаоници са захтјевима за пријем све већи је број држава. Лавину која је покренута незадовољством и жељом да се изађе из стега западне хегемоније - диктиране и спровођене уз помоћ финансијских институција, попут Свјетске банке и Међународног фонда, долара као моћног оружја, али и санкција, изгледа да више нико не може зауставити.

Западне земље предвођене САД заборавиле су на стару народну пословицу да ничија није до зоре сјала. Вјеровали су да могу и даље своју моћ градити колонијалним односном према другима. Једна од највећих грешака била је та што су САД сматрале да долар могу и даље користити као моћно оружје за глобалну доминацију, али и једностране санкције за кажњавање непослушних земаља које не желе да се повинују њиховој хегемонији. У Вашингтону и другим западним центрима моћи вјеровали су да ове бунтовне земље могу сломити новим санкцијама. Умјесто тога данас се суочавају са све више дигнутих, умјесто погнутих глава.

МЕЂУНАРОДНО ПРАВО

На самиту БРИКС-а у Казању договорени су нови стратешки потези и циљеви ове организације. Утврђени су наредни кораци, али и презентовани закључци који најбоље илуструју какав свијет желе чланице ове организације.

Најважнији принципи Казањске декларације односе се на чињеницу да је потребно уважити раст центара моћи у изградњи мултиполарног поретка те да је у складу с тим неопходно да актуелна архитектура међународних односа буде усклађена са новом реалношћу. У овом документу је истакнута и неопходност очувања међународних повеља и централне улоге УН у међународном систему, који је озбиљно оштећен усљед непоштовања процедура и разних креативних интерпретација Запада, нарочито када је ријеч о употреби силе и одбране територијалног интегритета.

Међународни поредак заснован на међународном праву утемељеном у принципима Уједињених нација више пута је истицан као својеврсни “кредо” БРИКС-а и основа мултиполарног свијета. С друге стране Запад инсистира на поретку заснованом на правилима - готово искључиво онима које свима осталима диктирају најмоћније земље, односно свега неколико њих или најчешће само један свјетски играч.

ФИНАНСИЈЕ

Посебна пажња посвећена је економским темама. Охрабрује се трговина у националним валутама, подвлачи значај стратешких партнерстава и економске сарадње те могућност несметаног развоја свих земаља. Истакнуто је и опште незадовољство актуелним економским поретком, односно механизмима путем доминације долара и система “Свифт” који омогућавају несразмјерно богаћење водећих западних сила, а прије свега САД, на рачун других. Указано је и на санкције које Вашингтон користи за геополитичке обрачуне и уцјене. Од Кубе и Венецуеле до Ирана, преко Русије и Бјелорусије, до Кине, која је предмет стотина америчких рестриктивних мјера. Влада општа поплава тарифних ратова. Како је поручено овом приликом од главних пропагатора слободне трговине и глобализације западне земље су постале њени највећи кочничари.

Када су ММФ и Свјетска банка створени на конференцији у Бретон Вудсу 1944. године - која је такође успоставила долар као глобалну резервну валуту - западне силе добиле су значајну контролу над овим институцијама. Првобитно обећање дато послије Другог свјетског рата о успостављању неутралног међународног монетарног и финансијског система - остало је неиспуњено. Шта више - злоупотребљено је. Иако је истина да су доларске резерве тада добровољно акумулиране од стране остатка свијета, почетна улога долара као стабилне глобалне валуте омогућила је САД да постану валутни хегемон.

Од тада структура савременог међународног монетарног и финансијског система служи искључиво интересима богатих земаља глобалног сјевера. Оне су колонизовале свијет на рачун већине земаља са ниским приходима глобалног југа. Једноставно најбогатије земље постале су банкари свијета, привлачећи вишак штедње обезбјеђивањем сигурних средстава са ниским приносом и улажући ове приливе у профитабилније подухвате.

НОВА БАНКА

Да би овај накарадни механизам деценијама функционисао, односно да би била осигурана западна доминација, постоји прећутни договор да предсједник Свјетске банке буде Американац, а генерални директор ММФ - Европљанин. Све ово пружа значајну предност економијама са високим дохотком, које држе кључне удјеле у ММФ-у. Интересе 35 напредних економија заступа 12 директора, док преосталих 155 земаља или заступа 12 директора из земаља у развоју или су укључени у изборне јединице са развијеним економијама, гдје се њихова мишљења и интереси сматрају секундарним. Директори из земаља са високим дохотком имају 63 одсто гласова, иако по паритету куповне моћи ове економије сада чине само 46 одсто глобалног БДП-а.

Због тога не треба да чуди што у БРИКС-у раде на успостављању алтернативе овим финансијским институцијама. У питању је Нова развојна банка (НДБ). Она је основана да обезбиједи праведно, благовремено и без уцјена финансирање земаља у развоју, посебно инфраструктурних пројеката. Банка ће кредите давати у националним валутама, настојећи да постепено дедоларизује постојећи финансијски систем, за који је истакнуто да није само неправедан, већ и неефикасан. Указано је и на монопол који САД имају у таквом финансијском систему - форсирајући глобалну потражњу за доларима, што јој онда омогућава да деценијама има огромне дефиците на текућем рачуну. Како би одбранила наметнуту и хегемонистичку позицију долара, Америка деценијама води један крсташки економски рат, при томе се не либећи ни да самовољно заплијени стотине милијарди долара нечије имовине.

У наредном периоду требало би у већој мјери и да заживи такозвани систем “БРИКС мост”, који ће омогућити земљама да спроводе прекогранична поравнања користећи дигиталне платформе којима управљају њихове централне банке. Он би требало да “замијени” “Ем мост”, иза којег стоји бастион поретка предвођеног Западом, односно Банка за међународна поравнања (БИС).

ИПАК СЕ ОКРЕЋЕ

И посљедњи самит у Казању указује на то да је процес почетка краја западне превласти и настанак нове ере у којој се коначно чује глас глобалног југа, захуктао. Умјесто да прихвате реалност, западни центри моћи, поготово они са адресом у Вашингтону, пријете новим санкцијама.

Не схватају да су њихова настојања попут Сизифовог посла. Камен који су направили, који су котрљали широм свијета, постао је огроман терет, који и поред свих настојања не могу котрљајући вратити на врх брда. Једноставно, Америци се обија о главу њихова слијепа надменост и употреба долара у геополитичким сукобима и прокси ратовима.

И сви званични показатељи на то указују. Као прво, никако из вида не треба изгубити да заједнички земље БРИКС-а имају 3,25 милијарди становника, што је више од 45 одсто свјетске популације, док земље чланице Г7 имају укупно око 780 милиона.

Са 20 процената свјетских резерви нафте и гаса тридесетак одсто свјетских шума и питке воде и рудницима дијаманата и злата Русија, заједно са Кином и Индијом, има важну улогу у овој организацији.

Подаци Свјетске банке за прошлу годину показују да је удио земаља чланица БРИКС-а у глобалном БДП-у по паритету куповне моћи достигао рекордних 35,7 одсто, док је удио привреда Г7 смањен на 29 одсто. Од свог настанка БРИКС је, дакле, повећао своје учешће у свјетској економији за скоро 10 процентних поена - исто толико колико је Г7 изгубио током овог периода. Закључак: Вријеме ради за БРИКС. И не само вријеме, већ и наставак политике коју западне земље воде према остатку свијета, којем је доста досадашњег колонијалног положаја.

Америчка батина

Број људи под америчким санкцијама експлодирао је за више од 900 одсто у посљедњих 20 година. При томе су власти у Америци у више наврата захтијевале да се неке стране банке искључе са СВИФТ-а, белгијског система за размјену порука који користи око 11.000 банака у 200 земаља за трансфер средстава преко граница.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.