Да ли сте знали да сперматозоиди „памте“ догађаје из живота мушкарца, то може утицати на потомство

Захваљујући студији из 2021. године, имамо објашњење како је „памћење сперматозоида" могуће а процес има везе са епигенетиком.

Молекули који се везују за ДНК могу да дјелују као прекидачи који контролишу који се дијелови ДНК користе - али до 2021. нисмо знали који од ових молекула може да носи материјал који је забиљежио животна искуства оца, и да ли је уграђен у ембрион преко таквог сперматозоида.

„Велики напредак у новој студији је то што је идентификовала начин на који се информације преносе, а које нису заснована на ДНК. То су посебни механизми помоћу којих сперматозоиди памте нешто из очевог окружења (на примјер исхрану) и преносе те информације ембриону", рекла је епигенетичарка са Универзитета Мекгил Сара Киминс 2021. године.

Користећи мишеве, епигенетичарка Аријана Лисмер и њене колеге успјеле су да покажу да се ефекти исхране мушкарца са недостатком фолата (фолна киселина позната и као витамин Бе 9) могу пренијети промјеном молекула хистона у сперми.

Једноставно речено, хистони су заиста основни протеини око којих ДНК „вијуга" за складиштење без запетљавања.

Код сисара, када мушка тијела производе сперму, они избацују већину калемова хистона.

Али мали проценат и даље остаје (један проценат код мишева и 15 процената код људи), обезбјеђујући „арматуру" за ДНК у регионима специфичним за стварање и функцију сперме, метаболизам и развој ембриона - како би се омогућило ћелијским механизмима да искористе ова ДНК упутства.

Хемијска модификација ових хистона је оно што дозвољава или спрјечава да се ДНК „чита", тако да се може транскрибовати у протеинске производе. Лоша исхрана може проузроковати да ови хистони промијене статус.

Због тога се често говори о важности фолата за жене током трудноће. Фолати из исхране мајке помажу у стабилизацији метилације ДНК код младих.

У новој студији, храњењем мужјака мишева исхраном са недостатком фолата од тренутка истраживачи су успјели да прате промјене у хистонима из сперме мужјака и у насталим ембрионима. И заиста, промјене у хистонима ( протеини који учествувју у изградњи хромозома) сперме су такође биле присутне у ембриону у развоју.

„Нико раније није могао да прати како се ти насљедни еколошки потписи преносе са сперме на ембрион", рекао је Лисмер 2021.

Кумулативни ефекти

Тим је такође открио да ови ефекти могу бити кумулативни и довести до повећања јачине урођених мана.

Занимљиво је да су урођене мане уочене код мишева, укључујући неразвијеност при рођењу и абнормалности кичме, добро документоване и у људским популацијама са недостатком фолата.

Истраживачи се надају да ће проширење знања о механизмима наслеђивања открити додатне начине за лијечење и превенцију таквих стања. Али има још много тога да се ради прије тога.

„Наши сљедећи кораци биће да утврдимо да ли се ове штетне промјене изазване у протеинима сперме (хистони) могу поправити. Имамо узбудљив нови рад који сугерише да је то заиста случај", рекао је Киминс, пренио је РТС.

Ново истраживање је објављено у Developmental Cell.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.