Да ли сте чули за птице које помажу људима у потрази за медом? Медовође - животиње које одговарају на позив
Научници су истраживали ову врсту симбиотског односа и дошли до нјевероватних резултата.
Ко су медовође?
Један од јединствених примера протокооперације, односно необавезне, али обострано корисне симбиозе, јесте међусобна комуникација и узајамно дејство припадника афричких племена и једне сасвим необичне и посебне врсте птица. Медовође су мале птице из породице Индицаторидае које насељавају подручје јужно од Сахаре и хране се првенствено пчелињим јајима и саћем, те је вјешто проналажење кошница једно од њихових најзапаженијих карактеристика. Оно што за њих представља проблем, јесте како допријети до хране која се налази унутар кошнице препуне нарочито агресивних, афричких пчела. Ту наступају људи.
За многа афричка племена, мед је један од традиционалних извора хране, али проналажење самих кошница представља изазов. Трагачи за медом из мозамбичких племенских заједница том приликом се ослањају на помоћ малих дивљих помагача који их воде до кошница скривених високо у дрвећу. Када заједничким снагама пронађу кошницу, људи узимају мед за себе, док у знак захвалности, медовође бивају награђене остацима пчелињег саћа.
Комуникација између дивље животиње и човјека
Иако је оваква врста симбиотског односа већ извесно време позната науци, истраживања спроведена у последњих неколико година дала су невероватне резултате. Научници су утврдили да између ових дивљих птица и људи влада посебна врста повезаности и специфичног односа заснованог на узајамном поверењу и размени карактеристичних звукова и облика понашања који се не срећу у свакодневном животу. Оно што додатно фасцинира, јесте претпоставка да се медовође одазивају на тачно одређене вокалне сигнале које припадници источноафричког племена Yао производе како би их позвали у потрагу. Осим прихватања позива, птице некада и саме иницирају чин потраге, испуштајући специфичан звук и тражећи сарадника у човеку. Постављају се питања, како и на који начин медовође прихватају и узвраћају комуникацију.
Тим истраживача спровео је низ експеримената са циљем дефинисања природе овакве комуникације. Оно што их је посебно заинтересовало, јесте да ли су медовође заиста способне да разумеју садржај одређене звучне поруке као позив за тражење меда, или напросто реагују извесним понашањем на само присуство људи. У сврху истраживања, научници су снимили специфичан звук који припадници племена Yао производе када дозивају птице, а који су кроз научне радове забележили као "брррр-хм", као и бројне друге уобичајене зукове и гласове, попут племенског назива за реч мед или личних имена трагача.
Резултати истраживања
У чак 66 посто случајева, медовође су се одазивале управо на тај специфичан звук локалног становништва, што указује на њихову способност придодавања значења сигналу, разумевања и реаговања на тај исти сигнал. Оно што додатно поткрепљује ове резултате, јесте чињеница да становништво које живи 1000 км даље од простора које насељава племе Yао, користи другачије вокалне сигнале на које се одазивају медовође из тог дела географског подручја. Ово сазнање је потврдило хипотезу о двосмерности комуникације, као и о природи симбиотског односа, која би могла бити последица еволуције медовођа, у циљу остваривања кооперације са људима. Младе јединке ових птица, међутим, не одазивају се на позиве трагача као што то чине адулти, што указује да се овакав облик понашања временом учи.
Потрага за медом
Приликом трагања за кошницама, медовође слећу са крошње на крошњу, усмеравајући трагаче и показујући им пут. Цвркутом и извесним покретима тела, попут померања беличастог репа, медовође пружају додатне сигнале и информације у току саме потраге. Када пронађу кошницу, чланови племена Yао запаљеним снопом прућа растерују пчеле, неретко трпећи убоде истих. Статистика је показала да је потрага за медом без помоћи медовођа била успешна у свега 17 посто случајева, док је значајно већи проценат, чак 54 посто, забележен када су се људи ослањали на координисано вођење ових птица.
Овакви невероватни примери симбиотских односа између еволутивно различитих врста, буде бројна питања о настанку и дивергирању тих истих, али и других врста, као и основама, али и границама учења и понашања. Поставља се питање, да ли је човек заиста когнитивно најнапредније биће и да ли ће еволуција у будућности донети промене које из ове перспективе нисмо могли ни да замислимо.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
