Да ли Српкиње заиста више воле странце?

У његовом погледу крије се мистерија. У покрету лежи обећање. Његове ријечи су музика за уши. Чак му је и корак другачији. Све што уради, добија епитет егзотичног. Он је странац.

Власник другог пасоша за многе дјевојке има предност у старту. Спремне су да му прогледају кроз прсте у ономе за шта би наше момке најрадије ошамариле, да се диве његовом секси акценту јер је Француз који прича енглески тако шармантан, док српски у "извођењу" Пироћанца звучи смешно, Лале немужевно, а Ере неартикулисано. Наши момци су неравноправан противник у овој утакмици јер изгледају тако...обично.

Због чега су нам странци толико привлачни, открива нам психолог и психотерапеут Рената Сенић. Саговорница "Живота плус" примјећује да многи млади људи у странцима виде могућност за доживљај егзотичног искуства, а ново и непознато је повод за истраживање.

- По неким истраживањима, заљубљеност и траје онолико колико нам је партнер нов и непознат. Сигурност и заљубљеност не иду заједно. Сигурност се више везује за љубав, док се страст и заљубљеност везују за истраживање, упознавање, тајанственост новог. Странац се добро уклапа у тај концепт, а због језичких и културних баријера, мистичност заправо много дуже траје. Језичка баријера с једне стране повећава дистанцу међу људима, јер увек постоји део садржаја који не можемо сасвим пренети. С друге стране, управо такав доживљај може да појача заинтересованост за партнера, јер оставља утисак недокучивости, што многи повезују са страшћу и заљубљеношћу. Везе у којима партнери не говоре истим језиком су увек недоречене, остаје нека количина неразумевања која отвара врата фантазијама и повећава чежњивост и занесеност односом - каже Сенићева.

Странац није само мистериозан. Плус добија и за еманципованост, неоптерећеност, неискомплексираност, све оно што замјерамо нашим мушкарцима. Ни они нам не остају дужни, истичући да су странкиње мање оптерећене новцем, изгледом и спремније за флерт. Да ли су ти странци стварно такви или смо их опет обојили фантазијама, у почетку није ни важно. Као што осмијех рађа осмијех, и овдје позитивна слика о неком буди отвореност. И док странца дочекујемо отворених руку, припадника сопствене културе ћемо лако отписати и спаковати у фиоку "доста ми је таквих". Наши момци и у овом дијелу утакмице губе битку јер, како примјећује наша саговорница, у прошлим генерацијама стабилност је била пожељна вриједност партнера, док су данас то авантуризам, иновативност и креативност.

- Стереотип Балканца није ништа од тога. Наше девојке се жале на задртост и немаштовитост момака које описују као типичне Балканце. Мушкарци се жале на уображеност девојака с којима покушавају, а не успевају да остваре контакт. Међу многим девојкама, стереотип Балканца више није популаран. Оне све више теже еманципованости, развоју каријере и независности и желе довољно јаког, а ипак флексибилног партнера, који би их пратио и подржавао. Често то мушкарцима делује контрадикторно и као превисок захтев, због чега се осећају несигурно и угрожено - примјећује психолог.

Потврђују то и отровне стријеле које мушкарци и жене упућују једни другима на интернет-форумима на тему привлачности странаца.

- Поред вас, искомплексираних и огорчених Балканаца, наравно да ћемо тражити странце који имају нормалан поглед на живот и жене у сваком смислу. Нису жене криве за то, криви сте сами - пише једна форумашица, док мушкарац одговара: - Не желим да будем зао ни саркастичан, али не постоје жене које је лакше залудети од Српкиња. Још ако је из друге земље, онда је то премија, јер по неком веровању, сваки странац има дебелу материјалну позадину.

- Неуспех у остваривању љубавног односа или вишеструке неуспеле везе и повређеност доприносе томе да се срећа потражи на другом месту. Повређена или разочарана особа ће пре изградити циничан став према околини за коју везује своје разочарање и кренути на друго место у потрази за срећом - објашњава психолог.

Не виде ипак све жене новчаник док гледају у странца. За неке, он је синоним другачијег живота. Бољег. Наша саговорница објашњава да феномен "Трава је зеленија у туђем дворишту" настаје онда кад нисмо задовољни својим.

- Многи људи у Србији, фрустрирани нашим социоекономским положајем, идеализују Европу. Западна култура је у очима доста људи по много чему супериорна у односу на нашу и фантазије о бољем животу често се везују за њу. Забављање са неким из иностранства може бити продужетак те фантазије - каже Сенићева.

Мада нас култура у којој растемо свакако одређује, слиједећи пут треба добро да размислимо прије него што Италијане назовемо отвореним, Скандинавце опуштеним, Французе романтичним, а Шпанце ватреним. Сенићева истиче да се са културним идентитетом свијесно или несвијесно идентификујемо, а да стеротипи везани за нације имају неког смисла.

- Ипак, ако покушавамо да судимо о појединцу на основу неког културног стереотипа, неминовно правимо грешку претераног генерализовања. Када неко оствари везу са странцем на основу позитивне културне предрасуде, отворио је врата идеализовању након кога увек следи разочарање. Ако људи нису спремни да једни друге прихвате као целовите особе са врлинама и манама, аспект који многе привлачи у интернационалним везама може постати оно због чега ће се касније разочарати - закључује психолог.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.