Да ли САД могу избјећи финансијски и економски колапс: Живот у минусу постаје све већа ноћна мора

Један број стручњака, међутим, упозорава како ова моћна земља, која је изградила своју империју на папиру, односно долару, ипак клизи ка једном црном финансијском сценарију, за који неки сматрају да је чак неизбјежан, јер фискално здравље, нагомилани проблеми и дугови, нестабилни банкарски систем заснован само на похлепи и одбацивање долара у међународној трговини опасно пријете да сруше америчку кулу од карата. Сматрају да се годинама само гомилају различите веће или мање кризе које се гурају под тепих и акумулирају, што онда ствара готово идеалне услове да онда попут вулкана еруптирају. И то можда прије него би ико могао и очекивати.

Питања

Да би се схватила суштина овог америчког финансијског ролеркостера на све климавијим шинама или прије боље речено финансијског “руског рулета” - треба разјаснити неколико ствари, прије свега, шта је договор о дугу, да ли је плафон дуга уопште стваран, те шта је тачно и због чега договорено? Да ли је то добро или лоше за америчко друштво, економију, политику и наравно, остатак свијета?

Треће, сада када америчка влада може више да позајмљује и све дубље завлачи руку у џеп, да ли су њени фискални ратови готови?

Четврто, како то утиче на способност Федералних резерви да раде свој посао, те колико све ово што се тренутно дешава у свијету утиче на рад ове институције? Онда на ред долази и питање шта је са америчком економијом, али и финансијским системом. И на крају, с обзиром на блиску везу на којој се одувијек инсистирало - између америчког фискалног дефицита и дефицита текућег рачуна и функционисања доларског система, велико је питање како договор о горњој граници дуга утиче на доларски систем?

Горњу граница дуга, поред Америке, има још Данска. Идеја је била да се постави одређена граница колико се држава може задужити. А када се тај плафон постигне, онда постоји законска могућност да се он поново помјери на више, попут љествице у скоку увис. Према мишљењу појединих економиста и финансијских експерата, начин на који се то посљедњих деценија радило у САД биће највјероватније погубно за ову државу, јер се готово ништа није системски радило како би се дуг смањио. Умјесто тога он се само увећавао. До сада је то учињено чак 79 пута.

Према ријечима Радхике Десаи, професорице на Универзитету Манитоба у Канади, главни циљ Бајденове администрације након што је предложено ново подизање љествице, био је да - под број један смањи порезе богатима, друго да настави да троши на одбрану и треће великодушно настави са давањем, односно новим разбацивањем новца, али не на начин који би утицао на опоравак економије и стварања услова за лакше сервисирање овог нагомиланог дуга, који тренутно износи више од 32.000 милијарди.

Глава у пијеску

Економиста Мајкл Робертс, аутор неколицине књига у којима се бавио политичко-економским анализама глобалне економије, слаже се са Десаи, наводећи како је нова, горња граница дуга успостављена како би се, прије свега, обезбиједио новац за војну потрошњу, која је око 800 милијарди долара на годишњем нивоу, а због дешавања око Украјине. 

Овај договор око дуга, како указује, није учинио ништа да промијени општу оријентацију ка фискалној неодговорности, а што би на крају, како сматра, могло довести до успоравања већ ионако уздрмане и дрогиране економије. Како каже, велико је питање да ли у таквим околностима америчка привреда заиста може продуктивно да оживи и да ли се власти могу бавити правим узроцима зашто базна инфлација, која води у све већу рецесију, и даље остаје веома висока.

- Сада имамо инфлацију и агресивно подизање каматних стопа од стране ФЕД-а. Али, инфлација се и даље држи. Поред тога дошло је и до успоравања економских активности, односно пада раста БДП. Камате су у неком претходном периоду било изузетно ниске, чак на нули. Сада је то промијењено. И то драматично. Каматне стопе ФЕД-а су у посљедњих 18 мјесеци порасле са нуле на пет одсто. Ако остане на том нивоу, онда ће доћи до драматичног повећања трошкова сервисирања дуга. А то може само појести стварну продуктивну употребу државног новца, уколико она уопште постоји – упозорава Робертс.

Десаи, наводи, како постоје дубоки структурални разлози због којих ће САД и даље имати потребу да се још више задужују. Број један, то је друштво које стари. Мораће да позајмљују више, осим ако не изложе старије становништво нивоу занемаривања. Број два, ограничења задуживања ће ограничити државну потрошњу, а без значајне државне потрошње, нема ни покретања америчке економије.

- Ако не успију да озбиљније покрену америчку економију, а истовремено и даље буду сматрали да не треба у већим процентима да опорезују богате, приходна страна ће остати веома слаба и проблематична - наводи Десаи, додајући да се ради о зачараном кругу, јер ако се не спроведу велике државне инвестиције да би се подигла продуктивност привреде, онда ће економски раст остати низак и проблематичан.

Фед и обвезнице

Десаи сматра и да је велики проблем то што Федералне резерве у посљедње вријеме купује значајне износе америчког државног дуга. То је, како каже, рађено како би олакшали влади да финансира своју потрошњу, али и због тога што су инострани купци америчких обвезница почели полако да окрећу леђа, прије свега Јапанци и Кинези, али и инвеститори из Саудијске Арабије.

Кина посебно не жели да зависи од тога да има огромне количине своје имовине у доларима, поготово у данашњим околностима глобалних превирања, али и све заоштренијих односа између Пекинга и Вашингтона.

Према мишљењу професорке Десаи способност ФЕД-а да обавља било коју од својих главних функција биће у наредним годинама радикално смањена. Тешко ће, како каже, моћи и да се избори и са инфлацијом.

- Није никако добра идеја да се инфлација сузбија стварањем рецесије, што сада ФЕД ради подизањем каматних стопа. Умјесто тога, оне би требало да да разумно управљају новцем, а инфлација треба да буде проблем владе – сматра Десаи. 

Наводи и да то, нажалост, није једини проблем. Како је навела, према подацима Федералне корпорације за осигурање депозита, и комерцијалне банке се налазе у огромном минусу од 700 милијарди долара, управо због њихове досадашње пословне политике - да уложе огроман новац у државне обвезнице које су изгубиле на својој вриједности подизањем каматних стопа од стране ФЕД-а.

- И та ситуација ће се само погоршавати. Неће бити боље. Да ствари буду још горе, постоји и огроман дуг који је нагомилан у корпоративном сектору, посебно међу малим компанијама. Оне готово да не остварују никакав профит, само пузе. Зовемо их зомби компанијама, јер не остварују профит и тешко могу да сервисирају дуг. Он је коришћен на начин да су овакви бизнисмени у суштини купили компаније, оптеретили их дугом, не да би проширили производне капацитете, већ да би извукли што више новца из њих - наводи Десаи.

Удар на долар

Када се подвуче црта и све сабере, укупан глобални дуг, укључујући јавни сектор, износи од 250 до 300 одсто БДП-а, у већини напредних економија, па и самим САД, што је, како је истакла Десаи, огроман терет на леђима.

- Ако велики број малих и средњих компанија пропадне, што није нимало нереално, банке ће бити у великим проблемима јер су им давале кредите. Мислим да је утицај дуга који се драматично нагомилао у посљедњих 10 година добар показатељ колико је сиромашна и слаба капиталистичка економија. Дуг може бити веома продуктиван, можете имати банке које кредитирају компаније које се баве дугорочним улагањима, отварају радна места, проширују производне капацитете, побољшавају њихов квалитет и квантитет економске производње. Али, дуг који смо имали у посљедњих неколико деценија, био је апсолутно супротног типа – каже Десаи.

Ову тезу заступа и Робертс, наводећи како то више није продуктиван дуг, већ шпекулативни, што се тиче банака и финансијских институција.

- Ово је можда и најбољи показатељ колико је капитализам постао непродуктиван. Да би опстао, само наставља да се задужује, а ако дође до краха, онда влада финансијски интервенише. Сматрам да ће се ситуацију у САД, наравно не преко ноћи, драматично промијенити – каже Робертс.

Ствари додатно компликује, како је додао, чињеница да амерички долар полако губи своју хегемонију, своју позицију снаге у свјетској економији.

- Како се дуг у САД гомила, како америчка економија не расте ни близу довољно брзо да би финансирала многе ствари које жели да уради да контролише свијет. Долар ће све више патити. Такође, видимо да бројне земље полако окрећу леђа долару, тражећи алтернативе. Посљедица тога, долар почиње да губи своју досадашњу доминантну снагу у свијету. Огромна количина трговине обављала се у доларима. Наравно и финансијских активности и токови капитала. Али, та ситуација се мијења. Ако погледамо податке, удио који амерички долар има у резервама је опао са око 60 одсто на 55. Тај тренд ће сигурно бити настављен. Вјерујем да би до краја ове деценије тај постотак могао пасти и испод 50 одсто. Мислим да ово ставља још један ексер у ковчег идеје о хегемонији долара. И то ће довести до великих негативних промјена коју ће САД да осјете на својој кожи, поготово јер постаје очигледно да је америчка економија неспособна да расте без ратова и дизања границе дуга, како приватног тако и јавног - поручио је Робертс.

Драгаш: Рачун дошао на наплату

Финансијски експерт Бранко Драгаш каже како је постало више него очигледно са САД нису више тако моћна финансијска и економска сила као некада. Како каже, њихова досадашња моћ грађена је на превари од 19. августа 1971. године када је укинут златни стандард.

- То је највећа превара и пљачка у историји човечанства. Они од тада за новчаницу од 100 долара, чија је реална цена око три цента, купују стратешку робу по свету. И нормално је да то не може бити одрживо. Верујем како ће се овај процес у наредним годинама убрзати што ће довести до “враћања” огромних количина лажног долара у Америку и раста инфлације, те економског и  финансијског краха ове државе. Нисам видовит, него сам реалан. Давно сам уочио да се фалсификују подаци о успесима неолибералног капитализма, да су берзе казина за коцкања, да су модерни банкари похлепни и покварени, да је лажни стандард Запада настао на штампању новца без покрића, покоравању и пљачкању остатка света. Рачун је дошао коначно на наплату.  САД се налазе на врху леденог брега који почиње нагло да се топи - убијеђен је Драгаш.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.