Да ли је ово заиста најхладније љето до краја наших живота

“Топлотни талас стигао је и у Републику Српску и ФБиХ.

Температуре иду ка критичним подиоцима у наредним данима те се моле грађани да пију много течности и избјегавају да буду на отвореном већи дио дана”.

Та упозорења у БиХ посљедњих љета свако мало се могу чути из надлежних метеоролошких и других служби, док се многи грађани питају гдје је нестала клима на коју смо навикли. Гдје је нестало оно право љето, зима, јесен и прољеће и да ли су отишли бесповратно усљед глобалног загријавања које је довело појаве које, барем на Балкану и добром дијелу Европе, представљају нову стварност са којом овдашњи народи уче да живе.

“Луцифер” и “Кербер” - то су само неки од назива за актуелне топлотне таласе у разним дијеловима свијета који подижу температуре на екстремне и рекордне нивое, а стручњаци већ дуже вријеме упозоравају да смо прешли још један праг и да ће човјечанство посвједочити великом расту температура. Да ће рекорди падати из године у годину.

Подаци свјетских научника показују да су океани, четврту годину заредом, у 2022. достигли највише забиљежене температуре до сада, а све то доказује брзину којом се свијет загријава.

У извјештају који је потписало двадесетак научника из 16 института широм свијета, како су пренијели медији, пише да су претходни топлотни рекорди оборени 2021, 2020. и 2019, а пет највиших температура евидентирано је у посљедњих шест година.

Осим тога, резултати истраживања показују да океани од 1970. апсорбирају 90 одсто вишка топлоте из атмосфере, а с обзиром на убрзано загријавање  ваздуха те водене површине с временом упијају и све више топлоте.

Све је то, према анализама, дио дугорочног обрасца загријавања планете, океана и атмосфере, због чега топлотни таласи и високе температуре нису више непознаница ни у нашем региону.

Рекорди падају

Када су у питању екстремни временски услови у цијеломе свијету протекла година је била рекордна, а Европу и остатак планете поново су захватили топлотни таласи који у Кини и другим дијеловима Азије, као и у САД обарају све рекорде.

То ствара проблеме државама широм свијета и налаже да се хитно позабаве климатским промјенама, за које научници тврде да ће топлотни таласи бити све чешћи, озбиљнији и смртоноснији. Доказ за екстремне ситуације са којима се суочавамо јесте и један који може да буде сврстан у рубрику “вјеровали или не”, а објављен је ове седмице - у Кини је измјерено 80 степени.

Џиновски термометар у провинцији Синђанг измјерио је, према медијским наводима, температуру тла од 80 степени Целзијуса, а готово истовремено су се огласили и из Свјетске метеоролошке организације са упозорењем на повећан ризик од смртних исхода због високих температура.

Пекинг је уписао свој 27. дан са температурама изнад 35 степени, што је нови локални рекорд за највећи број дана са високом температуром у години, јер је претходни рекорд кинеске престонице износио 26 дана и то из 2000. године.

Температуре су немилосрдне и у Италији и Шпанији, гдје су за три регије објављени црвени аларми за вруће вријеме. Предвиђа се да ће италијанска острва Сардинија и Сицилија премашити рекорд континента од 48,8 степени забиљежен на Сицилији у августу 2021. године.

Падали су и рекорди у Аризони. Жива на једном аеродрому премашила је 43 степена поново, оборивши претходни рекорд од 18 узастопних дана са или изнад те температуре, постављен 1974. године. У Француској је забиљежено рекордних 29,5 степени у алпском скијалишту, док је 40,6 степени први пут забиљежено у Вердуну, у подножју Пиринеја, а у подсјетнику на глобално затопљење Свјетска метеоролошка агенција УН је саопштила да тренд “не показује знакове смиривања”.

- Свијет се мора припремити за интензивније топлинске валове - рекао је у Женеви Џон Нејрн, савјетник за екстремне врућине при тој УН агенцији.

Додао је да ће феномен “Ел Нињо” појачати појаву и интензитет екстремних топлотних таласа.

- Један од значајнијих феномена који смо примијетили јесте тај да се број истовремених топлотних таласа на сјеверној хемисфери повећао шест пута од осамдесетих година прошлог вијека - навео је Нејрн.

Имајући у виду све то све чешће се ових дана на интернету може прочитати питање: “Да ли је ово заиста најхладније љето до краја наших живота”.

Друштвеним мрежама посљедњих дана шири се прича да су врућине са којима се тренутно бори велики дио свијета на сјеверној хемисфери нешто што је тек увод у оно што нас чека, а многи се позивају и на планетарно познату серију “Симсонови” гдје се анимирани лик Барт Симпсон жали на врело љето, а отац Хомер одговара у свом стилу да ће бити и горе.

Регион у чуду и страху

Са неуобичајено високим температурама посљедњих дана поново настоје да на све начине изађу на крај становници на Балкану, као и у његовој околини. Жива расте  у термометрима због чега су све чешћа упозорења надлежних служби, али и исто оно питање: “Да ли је ово само почетак и може ли још топлије”.

У појединим мјестима температура је већ у јутарњим часовима знала “доћи” и до 30 степени, док су становници у бројним регијама Словеније, Хрватске, Републике Српске, ФБиХ, Србије на својој кожи већ осјетили посљедице које су донијеле глобалне промјене. Од 40 степени током дана до суперћелијских олуја које разарају готово све пред собом.

Суше праћене тропским температурама и олује натјерале су и наше грађане да се запитају шта се дешава, а професор климатологије и декан Природно-математичког факултета у Бањалуци Горан Трбић каже да је наше подручје географски смјештено у умјереној климатској зони што је чини једном од најповољнијих за живот на планети Земљи.

- Међутим, климатске промјене су са својим екстремима веома нарушиле постојећу умјереност. Током сваке године деси се неколико климатских екстрема у виду поплава, суша, топлотних таласа и олујних вјетрова који нису били тако специфични, али и интензивни на нашим подручјима. Оваквих појава било је и раније, али су биле много рјеђе и са мањим интензитетом. Овако интензивни и чести климатски екстреми, уз сталан раст температуре ваздуха, јасан су знак да се клима веома измијенила и да смо свједоци најинтензивнијих климатских промјена у историји. Према историјским записима и индикаторима који упућују на промјене, клима се мијењала и у прошлости, али су те варијације трајале хиљадама годинама и биле су мањег интензитета. Данас се промјене дешавају много већом брзином у односу на варијације у прошлости и за свега неколико деценија дошло је до изражених климатских промјена и екстрема - истакао је Трбић за “Глас”.

Говорећи о упозорењима и из НАСА да ће ово бити наше најхладније љето, јер ће у будућности топлотни таласи наставити да пустоше Европу и САД, каже да је из извјештаја Свјетске метеоролошке организације видљиво да су посљедњих осам година биле најтоплије од када се врши метеоролошки мониторинг (1850).

- Најтоплија година до данас је била 2016. Међутим, исте године је био најинтензивнији и ефекат “Ел Ниња” који је допринио глобалним високим температурама током 2016. године. “Ел Нињо” је метеоролошки феномен који се јавља на Тихом океану и нема директан утицај на температуре и вријеме у Европи, али има на глобалном нивоу. Ових осам најтоплијих година и чињеница да се концентрација гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ) још увијек повећава у атмосфери иде у прилог тврдњи научника Петера Калмаса. Међутим, још чврсто вјерујем да ће доћи до реализације париског климатског споразума из 2015. и да ће, коначно, доћи до стагнирања и смањења емисије ГХГ. Самим тим дошло би до стабилизације климатског система, а тиме и климатских екстрема - навео је.

Сматра да још није касно да популација заустави глобално загријавање, али да се доста брзо приближавамо фамозном прагу повећања глобалне температуре од 1,5 степени.

- Свјетска научна јавност је јединствена ако се тај праг пробије да нам слиједи још тежа и неизвјеснија климатска будућност. Глобално повећање температуре у 2022. години износило је до +1,27 Ц. Једини начин заустављања пораста глобалне температуре јесте смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште који имају антропогено поријекло, а односе се на сагоријевање нафте и угља. Више коришћења обновљивих извора енергије и смањење фосилних горива, уз реализацију пројеката енергетске ефикасности јесте пут како се може ријешити климатска пријетња и изазов. Уз то, повећање површина под шумским покривачем које врше тзв понор, односно упијање веома је битна карика у ланцу борбе против климатских промјена - нагласио је.

Дежурни метеоролог у Републичком хидрометеоролошком заводу Милица Ђорђевић каже да и бројке јасно потврђују стални пораст температуре и у нашем региону, као и широм планете.

- Сваке године све је топлије и повремено се обарају рекорди у апсолутно измереним температурама. За Српску је рекорд 43 степена, који је измерен 2007. године, а давне 1900. године у Мостару је измерено 46 степени - казала је Ђорђевићева за “Глас Српске”.

Апсолутни рекорди, како каже, понегдје још нису оборени, али чињеница је да је све топлије.

- Осим тога, можемо приметити да имамо све већи број веома топлих дана и изражени су топлотни таласи. Ако смо ранијих година имали у просеку десет, 20 или 30 тропских дана, односно када дневна температура премашује 30 степени, то се знатно појачало и дефинитивно је изражено у последњих десет до 15 година - рекла је Ђорђевићева. 

Суперћелијске олује

Суперћелијске олује су, према ријечима стручњака, ријетке, али имају моћ да произведу опасне временске неприлике као што су разорни вјетрови, град, понекад и торнада. Према подацима Националне метеоролошке службе САД, праћене су углавном грмљавином и интензивном кишом, могу трајати и по неколико часова те захватити простор од неколико стотина километара.

Метеоролози са свих крајева региона посљедњих дана појашњавају да такве олује настају када хладна ваздушна маса стигне на прегријано тло, што узрокује екстремну термичку нестабилност атмосфере.

Оно по чему су јединствене у односу на друге типове олуја, јесте то што имају снажне и постојане узлазне струје које се ротирају унутар облака. Студија америчког друштва метеоролога из јануара ове године предвиђа повећање фреквенције суперћелија за 6,6 одсто широм земље до краја вијека и то као резултат глобалног загријавања.

Температура ће сигурно због активности људи и све веће емисије гасова још да расте, а самим тим је, додала је, и на интернету пласирана анегдота да је ово најхладније лето у нашим животима, у смислу да ће свако следеће бити топлије. Ипак, додаје да то није баш права изјава, с обзиром да је и претходно било веома топло.

Пред нама ће, објашњава, бити све више екстремних догађаја.

- Током целе године, а не само у летним периодима имаћемо све екстреме и све чешћу појаву периода са израженим обилним падавинама који у кратком интервалу могу одмах донети проблеме са поплавама па дуге периоде без падавина, односно суше - рекла је Ђорђевићева.  

Када се погледа у посљедњих десет година било је пет-шест љетњих сушних сезона.

- Суше нису неуобичајене за овај део Европе, али не баш толико често и интензивно. Када год је топло повећава се глобална температура и самим и количина влаге у атмосфери и постају све веће шансе за појаву јаких олуја - рекла је Ђорђевићева.

То, како истиче, није ништа необично за наше просторе, јер су се и раније дешавале олује у овом дијелу године, током љета.

- Оно што је мало необично за ову годину јесте то што је доста променљива. Током целог априла, маја и пола јуна имали смо доста локалних непогода и честе пљускове са грмљавином, а то се наставило и ових дана. Мало је необичније и то што смо имали два дана заредом појаву онако јаких непогода које су захватиле ширу регију - рекла је она.  

Иако је Република Српска веома мала, посматрано са глобалног аспекта, став струке јесте да и ми морамо дати свој допринос глобалном смањењу емисије штетних гасова и бити више оријентисани на обновљиве изворе енергије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.