Да ли је ова књига узрок егзекуције 45.000 људи?

Штампање приручника за лов на вјештице, посебно књиге „Малеус Малефицарум“ или „Вјештичјег чекића“ из 1487, имало је кључну улогу у прогонима особа оптужених за натприродне ритуале који су трајали скоро три вијека, саопштио је Институт Санта Фе.

Штампање приручника за лов на вјештице и утјецај друштва – посматрање како се с овом „опасношћу“ носе градови у сусједству – били су пресудни у томе хоће ли неко мјесто започети окршај с вјештичарењем, наводи се у студији објављеној у Тиори енд Сосајетиy.

Градови нису доносили одлуке у изолацији. Они су посматрали што раде њихови сусједи и учили су из тих примјера. Комбинација нових идеја из ових књига и утјецај околних суђења стварали су савршене услове за ширење прогона – рекла је Керис Дотен-Сниткер, постдокторанд на Институту Санта Фе и главни аутор студије.

Суђења вјештицама раширила су се централном Европом крајем 15. вијека и трајала су скоро 300 година. На судовима се нашло скоро 90.000 људи, а погубљено је око 45.000, наводе научници. Вјеровање у вјештице и натприродне силе било је дио европске културе вијековима, али систематски прогон из овог периода је без преседана.

Како каже Дотен-Сниткерова, развој штампе омогућио је ширење идеја о вјештичарењу које су претходно биле ограничене на мале интелектуалне кругове, попут теолога и локалних инквизитора. Најозлоглашеније од ових дјела – „Малеус Малефицарум“ католичког свештеника Хајнрика Крамера – било је практичан водич за идентификовање и саслушавање вјештица, као и суђење њима. Дотен-Сниткерова објашњава да када је овај приручник почео да се штампа и прештампава, пружио је оквир локалним властима за обрачун с натприродним у њиховим заједницама.

Научници су за истраживање користили и старија истраживања о економским и еколошким факторима у том периоду, али су се фокусирали на то како су се нове идеје о вјештичарењу шириле преко друштвених и трговачких мрежа, па су утицале на људе.

Анализирали су вријеме када су суђења вјештицама започета и пратили приручнике о лову на вјештице из 553 града у централној Европи између 1400. и 1679. године, када је број суђења нагло опао. Њихова открића сугеришу да је свако ново издање књиге „Малеус Малефицарум“ доводило до скока у броју суђења. Међутим, није само штампарска машина доводила до одлуке о овим суђењима, већ и утицај околних градова.

Када би један град прихватио савјете из књиге „Малеус Малефицарум“, пратили су их градови из окружења. Дотен-Сниткерова и њене колеге назвале су тај процес идејна дифузија, а он није био брз јер је често градовима и варошима било потребно неко вријеме да прихвате нове идеје, па онда да идеје о борби с вјештицама претворе у праксу. Међутим, када би идеја била прихваћена, она се ширила континентом.

Овај процес прихватања суђења вјештицама није много различит од тога како данас модерне владе прихватају нове законе. Често све почне промјеном идеја, онда се то гура кроз друштвене везе, а временом те идеје пусте коријене и промијене понашање цијелог друштва – рекла је Дотен-Сниткерова, преноси Телеграф.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.