Да ли дух политике западних санкција рађа неки нови свјетски поредак: Дамоклов мач виси над Западом

Економски аналитичари сматрају како се овај мач све више надвија над западним корпоративним системом, те да ће из духа политике западних санкција родити неки нови свјетски поредак, а у којем је већ постављена огромна гвоздена завјеса између истока и запада.

Према ријечима економског аналитичара Бранка Драгаша, на сцени је једно невјероватно инквизиторско прогањање Руса од стране дубоке државе са Запада. У свему томе, како каже, Европа ће најгоре да прође, јер се изнад ње већ одавно надвила велика финансијска и економска олуја.

- Стандард грађана ће жестоко да падне и буде угрожен. Све би то могло довести до тога да се ова вештачка европска творевина распадне, да евро пропадне, а што би опет довело до стварања неке федералне Европе. Читав тај процес кренуо је након прекомјерног штампања новца у вријеме пандемије, а сада и након увођења санкција Русији. Видимо да је и Америка у тоталном расулу. Њихов званични дуг је 30.000 милијарди долара, али ја мислим да је он чак десет пута већи. Реална инфлација је око 15 одсто. Бензин је поскупио за 50 одсто, а некретнине за 20. Америка је империја која се распада по свим шавовима, а што би могло довести и до грађанског рата унутар ове велике државе - сматра Драгаш. 

Како каже, с друге стране, примјетно је да се Русија, Кина, Бразил и Индија све више окрећу једна другој, а што је убрзало досадашње колонијално понашање Запада.

- Руши се цели свет и западна цивилизација полако долази до краја. Рађа се неки нови свет. Пандемија је оголила овај систем, а ове санкције Русији само ће да убрзају негативна дешавања, а која ће у коначници да доведу до краха економије многих земаља. Људи ће морати да промене своје досадашње потрошачке навике - поручио је Драгаш.

Велики хаос

И економиста Небојша Катић сматра како је глобални економски систем, поготово његов западни дио, већ дуго у хаосу, односно у ћорсокаку из којег ће тешко изаћи.

- Стварни трошкови живота највећег дела популације знатно превазилазе статистичке стопе инфлације, а цене есенцијалних производа и услуга расту много брже, него плате. У Британији, на пример, веома много грађана изјављује да је присиљен да бира хоће ли јести или ће се грејати. Ако државе одлуче да озбиљније смање инфлацију, ако престану да штампају новац и ако подигну каматне стопе, могло би доћи до слома глобалног финансијског система и до рецесије дубље од оне коју смо видели 2009. или 2020. године. Ако се инфлацији пусти на вољу, она би се, кроз спиралу раста цијена и раста плата, могла отети контроли. Какве све ово везе има с украјинском кризом? Одговор лежи у историји - каже Катић.

Она, између осталог, учи да је рат сјајан начин да се изађе из економског ћорсокака. И ту је, како је истакао “љепота” украјинске кризе, што она погађа неколико циљева истовремено - скрива економски ћорсокак, али и шири и одржава стање страха и отвара пут реализацији геостратешких и енергетских циљева Запада.

- У светлу украјинске кризе грађани Европе ће разумети да њихови тривијални, егзистенцијални проблеми и њихови мали, небитни животи нису ништа спрам опасности по глобални поредак и демократију. Са страхом и сиромаштвом се зато мора живети, а за то су криви агресивни Руси. Потенцијални рат је још опаснији од “ковида” и ту нема спасоносне вакцине. Срећом постоји доктор за ову врсту криза и зове се НАТО. После “нове нормалности” коју је креирала пандемија, “доктор” сада најављује још новију нормалност. Та нова НАТО нормалност подразумева мирољубиво јачање војних потенцијала у источној и југоисточној Европи како би алијанса била спремна за нови рат. Одбрамбени, као и увек. Свет је у рукама психопата, па су отуда сви сценарији могући, чак и они најмрачнији који измичу нормалном људском уму - навео је овај економиста, додајући како политика Европске уније већ деценијама води у корист сопствене штете.

Бијег капитала

Санкције Русији су завиле берзе у црвено. Евро је у паду. Нафта и гас су на историјским максимумима, баш као и пшеница. Уколико се Запад одлучи на сљедећи корак, да национализује руску имовину широм свијета, то би, према мишљењу економског аналитичара Бранка Милановића, могло само додатно закомпликовати ионако тешку ситуацију.

- Недавна запљена имовине авганистанске владе од стране САД, а чија је половина вредности намењена за обештећење породицама жртава напада 11. септембра, указује да би исти сценарио могао бити примењен и на Русију. На удару би се могла наћи имовина руских олигарха. Ови потези свакој компанији која потиче из земље која би се у неком тренутку могла наћи на нишану Вашингтона сигнализирају да би требало двапут да размисли о држању своје имовине у САД. Ово се посебно односи на Кину. Уз разумну прогнозу да ће се кинеско-амерички односи и даље развијати само нагоре, имовина кинеских државних компанија, као и појединаца “блиских” Комунистичкој партији Кине, могли би се такође наћи на удару америчке администрације. А не би требало заборавити да Кина држи више од 1.000 милијарди долара америчких државних обвезница. Оне би могле да постану само огромна количина безвредног папира - каже Милановић.

Иста судбина би могла да задеси, рецимо компаније у Нигерији, с обзиром на проблематичан однос између демократије и војске у њој, или Етиопију, којој су санкције већ уведене због грађанског рата са трупама у области Тиграј. Листа могућих разлога за замрзавање имовине је бесконачна: грађански ратови, трговина дрогом, слаби банкарски прописи, различити политички системи, кршење људских права, наводни геноцид.

Ако довољан број капиталиста, каже Милановић, дође до истог закључка о недовољној сигурности свог богатства, они ће покушати да га “паркирају” на мјестима гдје је мање вјероватно да ће зависити од политичких одлука.

То може да значи Сингапур, Бомбај или друга мјеста у Азији. Могла би да се замисли дилема богатих хонгконшких бизнисмена, чију би имовину могле да одузму кинеске власти.

- Драматична политизација финансијске принуде неизбежно ће донети промене у кретању капитала. Док су у прошлости олигарси бежали у САД и Уједињено Краљевство, наизглед исправно верујући да ће, без обзира на то како је њихово богатство стечено, оно бити добродошло на западу, они сада могу да побегну негдје другде, несвесно чинећи финансијски свет мултиполарнијим. У том контексту занимљива је изјава бившег италијанског премијера Романа Продија који је указао и на “другу страну медаље” увођења оштрих противруских санкција речима: “Њихов утицај биће потпуно асиметричан. Скупо ће коштати Европу, посебно Италију и Немачку. Коштаће пуно мање САД, које толико инсистирају на њима али немају исте трговинске односе с Русијом као ми” - нагласио је Милановић. 

Талац кризе

Заправо, ове посљедње Милановићеве ријечи представљају и срж проблема. Потпуно је јасно како ће ЕУ бити она која ће “свјесно” поднијети највећи терет “спасавања” Украјине посредством противруских санкција.

Још 2013, годину дана прије револуције у Кијеву, Европска унија је са Русијом остваривала око 28 одсто своје укупне робне размјене, док је истодобно за САД тај сегмент износио свега око пет одсто. Зато је и након руске анексије Крима нови уведени оштри пакет Запада против Русије снажно ударио, осим на руску, и на европску економију, а његове се посљедице и те како снажно осјете још и данас.

Иако ће и ове нове “санкције из пакла”, како су их недавно прозвали бројни западни политичари, недвојбено бити тежак ударац за руску привреду, прије свега финансијски сектор, не треба уопште сумњати колики ће удар оне извршити и на саму Европу. Посебно ако се уистину крене у процес одбацивања руских енергената и њихове компензације с другим - у старту скупљим изворима.

Европска унија је у име “демократије” и сличних идеала, према мишљењу многих аналитичара, постала највећи талац украјинске кризе и на себе је преузела њен највећи финансијски терет, који ће, у то не би требало сумњати, највише осјетити њени грађани.

Брисел сада слави новоуспостављено европско јединство на заједничкој противруској платформи. Међутим, стари проблеми и дубиозе који већ дуго оптерећују Брисел тиме сигурно неће ишчезнути. Они су само привремено потиснути и одгођени за нека будућа и блиска времена.

Рачуница и посљедице збрајаће се касније - када се зацртани циљеви остваре. Али што ће бити ако се не остваре, за сада се нико не усуди гласно размишљати јер ипак превладава вријеме “емоција”.

С друге стране, и Русија најављује жестоке противмјере након горе наведених изјава о припреми нове енергетске стратегије ЕУ, односно избацивања руског плина односно енергената “из игре”. Протеклих дана су из Москве стизала озбиљна упозорења управо у том смислу. Немали број руских аналитичара сматра како Москва још ни­ издалека није употријебила свој арсенал противодговора на западне санкције.

Шта ако Русија нпр. национализује имовину енергетског концерна “Бритиш Петролеум” који у Русији посједује уносна нафтна и плинска поља. Ово су само неки од примјера тога како ова дугорочна санкцијска борба, која је до сада ипак била под својеврсним надзором, може врло лако измаћи контроли и резултовати разорним посљедицама.

Потпуно би наивно било вјеровати да Москва није укалкулисала могућност увођења “санкција из пакла” против Русије и да није процијенила све посљедице и ризике прије упуштања у своју “украјинску војну авантуру”. Све ово јасно указује на могуће брзо понирање у сферу крајње опасне конфронтације Запада и Русије која лако може измаћи контроли, али и бити увод у неки нови свјетски поредак.

И на крају, да ли и колико Русија може да издржи ове санкције? Ова земља извози око пет милиона барела сирове нафте дневно, плус 2,5 милиона барела дневно рафинисаних нафтних производа, што значи да на њу отпада око 10 одсто свјетске трговине нафтом. Како је цијена нафте достигла максимум, то значи да Русија има дневно више од милијарду “петродолара”. Поврх тога, извози 650 милиона кубних метара природног гаса. Важно је и то што се више не може говорити о руским приходима од фосилних горива само као о “петродоларима”, јер је Путин напорно радио на томе да “дедоларизује” привреду. Сада већ далеке 2013. године Русија је примала доларе за 95 одсто свог извоза у Бразил, Индију, Јужну Африку и Кину. Данас, након деценије “дедоларизације”, само 10 одсто њене трговине отпада на “зелембаће”.

Путин је 2015. креирао и нови систем за процес плаћања, платформу Мир, као замјену за Друштво за свјетску међубанкарску финансијску телекомуникацију, о коме се толико говори ових дана. Русија је све више замјењивала доларе златом. Од рекордно ниских залиха 1995. године када су износиле само двије милијарде долара, Русија је нагомилала до данас злато у вриједности скоро 130 милијарди, што чини 20 одсто њених укупних резерви.

Русофобија

Руска војна акција у Украјини на површину је избацила и невиђени ниво русофобије, а која је почела да добија и клинички облик. У Пољској је забрањено приказивање дјела великих руских композитора, посебно Петра Чајковског и Дмитрија Шостаковича, као и представа по дјелима Антона Чехова. У Италији су отказала предавања о дјелу Фјодора Достојевског. Руски спортисти, па и параолимпијци, избачени су из свих такмичења. 

Лицемјерје

Више од милион Украјинаца избјегло је до сада из своје земље, а из Европе се све чешће може чути како се не ради о “обичним” избјеглицама, већ о Европљанима. По хитном поступку се планира донијети закон који би им омогућио што лакшу интеграцију, али и запошљавање. Многима је то засметало, па и хрватском историчару Горану Шарићу, који је истакао како се ради о европском лицемјерју.

- Поједине европске земље украјинску кризу су очигледно искористиле како би ријешиле недостатак радне снаге у својим земљама - истакао је Шарић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.