Да ли ће улазак у НАТО утицати на ширење сукоба: Шведска на првој линији

Да ли ће та нордијска земља приступањем овом војно-политичком савезу изложити себе и своје грађане опасности од могућег продубљења кризе, односно сукоба на истоку, војно-политички аналитичари за сада не могу прогнозирати, али наводе да је оно што је и више него јасно јесте да су се Швеђани сада нашли на првој линији ватре према Русији.

За НАТО је без икакве сумње најважнији геополитички положај Шведске јер сада, када је та земља постала њихова чланица, читав сјевероисточни дио Европе је у Алијанси.

Притисци

Парламент Мађарске одобрио је почетком ове седмице приступање Шведске НАТО-у и тиме уклонио и посљедњу препреку у историјском кораку те нордијске земље након деценија неутралности.

Чланство Шведске у НАТО-у подржало је 188 посланика у мађарском парламенту, док их је шесторо било против, а нико није био суздржан.

Приступање Шведске, која није била у рату од 1814. године, као и Финске, према ријечима европских званичника, најзначајније је проширење НАТО-а од његовог приближавања источној Европи деведесетих година.

Финска је постала чланица НАТО-а прошле године, али Шведска је била у чекаоници јер су Турска и Мађарска, земље које одржавају боље односе с Русијом него остале чланице НАТО-а предвођене Сједињеним Државама, имале приговоре.

Војни аналитичар Митар Ковач сматра да је Мађарска трпјела тешке притиске САД прије свега, али и неких других водећих чланица Европске уније да Финска и Шведска постану чланице НАТО-а у првом појасу према Руској Федерацији.

- Они су једноставно успјели да препарирају и јавно мњење Шведске да након што су више од 200  година били у лагодној позицији и неутрални, уђу у војно-политички савез. И то баш у овом времену, када украјинска криза добија свој максимум, када се могу наћи као мета и као држава и као њене инсталације које би се ставиле у службу НАТО инфраструктуре у том првом појасу - казао је “Гласу Српске” Ковач и додао да је тиме Шведска себе изложила као државу у првој линији ватре према Руској Федерацији.

Сматра да то дугорочно није паметна нити стратешки одмјерена одлука, поготово ако се конфликт из Украјине пресели на друга рубна подручја, прије свега на балтичке државе, односно Пољску, Румунију и остале земље.

- Неће се у том односу ништа одмах промијенити. Русија ће помно кроз обавјештајне структуре пратити да ли ће, када и у ком смислу НАТО, прије свега ове водеће земље, односно Сједињене Америчке Државе инсталирати неке офанзивне системе којима би се могли угрозити дијелови Русије. Ту мислим прије свега на ракете средњег и дугог домета или да ће се дио такозваног противракетног штита, поред Румуније и Пољске, преселити на њену територију - навео је Ковач.

Сматра да би то дубоко уздрмало цивилно друштво у Шведској те да би покушаји пристрасне сарадње са Америком могли донијети немире у самој држави.

- То све у коначници може довести до доношења одлуке о забрани инсталирања тих офанзивних система па и такозваног послијеракетног штита на њеној територији, а да остану формално чланица НАТО пакта - закључио је Ковач.

Модерна војска

Према ријечима генерал-мајора у пензији и бившег начелника Управе за стратегијско планирање Војске Србије Божидара Форце, улазак Шведске у НАТО био је најављен и очекиван.

- Она је већ неколико година, иако није била чланица НАТО-а, била добар партнер на терену Алијансе. Шведска је била неутрална земља. Међутим, њена неутралност као и неких других земаља у Европи, међу којима су Аустрија, Финска, Швајцарска и Србија, имала је различите модалитете - казао је “Гласу” Форца.

Швајцарској је једино призната неутралност у међународним документима, док је Аустрији наређена неутралност од стране Совјетског Савеза и великих сила.

- Финска је споразумом са Русијом постала неутрална, јер се бојала Русије иако је споразум подразумевао да ће Совјетски Савез бранити Финску ако је неко нападне, али у том споразуму није било шта ће бити ако Совјетски Савез нападне Финску - рекао је Форца.

Шведска неутралност, наглашава Форца, је била такозвана прећутна.

- Она није својим документима, као што су то урадиле Финска, Аустрија и Швајцарска, утврдила неутралност, него је она као таква била прећутна. Међутим, уназад неколико година Шведска је врло активна. Прво, када је ушла у Европску унију 1995. године нарушили су своју неутралност, а уназад неколико година је врло активна када су у питању операције НАТО-а, пре свега када је у питању Авганистан и “афричко прољеће”. Тако да је било питање дана када ће Шведска постати чланица НАТО-а - поручио је Форца.

У самој Шведској, подсјећа он, било је отпора социјалиста који су говорили да никада та земља неће постати чланица НАТО-а.

- Реалност је ишла сасвим на другу страну. Вероватно или готово сигурно, уласку Шведске у НАТО највише је допринео и сукоб у Украјини - поручио је Форца.

Посматрајући шта је Шведска за НАТО, он наглашава да је ријеч о малој држави која има 38.000 војника, али изузетно модерну војску.

- Та земља има развијено ваздухопловство и морнарицу. Међутим, више је ту за НАТО значајан геополитички положај Шведске јер сада када је та земља постала чланица Алијансе, североисточни део Европе је цео у НАТО-у. Практично, Русија је окружена, а Шведска посебно доприноси контроли Балтичког мора - навео је Форца.

Што се тиче самог доприноса НАТО-а Шведској, Форца наглашава да је њихов став да ће самим тим ојачати своју безбједност и одбрану у условима наводне велике руске пријетње.

- Свакако да овај потез Шведске није добар геополитички и безбедносно посматрано када је Русија у питању. То само по себи не мора да значи да ће Русија и Шведска ући у неко непријатељство, јер то Русија не жели ни са једном НАТО земљом, па ни Шведском - казао је Форца.

Свакако да Русија, наглашава он, не подржава улазак Шведске у НАТО, те поручује да ће то без сумње бити један камен спотицања када су у питању билатерални политички односи који су сада прекинути.

- Русија ће морати да се преоријентише јер за њих је Каљинград од неизмерне важности, а он је најближи Бриселу и сада то подручје брзо може да буде пресечено и преко Балтичког мора. Због тога ће Русија морати да одговори на то, вероватно стационирањем јачих капацитета у Каљинграду - закључио је Форца који сматра да ће услиједити отопљавање односа са Европском унијом, те да ће Русија, прије свега, покушати да се примакне Њемачкој јер само повратком геоекономије може да буде ријешен сукоб у Украјини.

НАТО спрема ударе

С друге стране, предсједник Русије Владимир Путин је у свом посљедњем обраћању навео да НАТО спрема ударе на Русију те да ће посљедице бити трагичне.

- Запад покушава да нас увуче у трку у наоружању сличну хладном рату. Западна Русија мора бити прописно заштићена након проширења НАТО-а на Шведску и Финску - рекао је Путин и додао да потрошња за одбрану у Русији износи 13 одсто БДП-а.

Такође, навео је да се снаге НАТО-а спремају да ударе на њихову територију те да ће користити најефикаснија средства за то.

- Судбина било које земље која нападне Русију могла би бити “много трагичнија” од било чега са чиме би се Русија могла суочити. Западне земље мисле да су “главне”. Русофобија засљепљује људе и лишава их рационалних способности. Без Русије нема чврстог мира у свијету - рекао је Путин.

Такође, осврнуо се и на изјаву француског предсједника Емануела Макрона да земље које пружају помоћ Украјини не треба да искључе могућност слања својих трупа у Украјину, те поручио да ће посљедице по оне који стигну на фронт бити “трагичне”.

- Сјећамо се судбине оних који су слали војску на територију наше земље. Они морају да схвате да ми имамо оружје које може да уништава циљеве на њиховој територији. То су људи који нису прошли кроз тешка искушења. Они су заборавили шта је то рат, мисле да је то цртани филм - поручио је Путин.

Миг из Турске

Турска, која је чланица НАТО-а више од 70 година, у први мах изнијела је низ приговора на захтјев Шведске и Финске те су их оптужили и да толеришу па чак и подржавају терористичке организације, укључујући ПКК и терористичку организацију ФЕТО, групу која стоји иза покушаја пуча у Турској 15. јула 2016. године.

Међутим, у јуну прошле године Турска је са тим нордијским државама потписала меморандум на самиту НАТО-а како би се посветили легитимним и безбједносним забринутостима Анкаре, отварајући тиме и пут њиховом коначном чланству у Алијанси. Након преговора Турска је лани дала зелено свјетло за приступање Финске у НАТО, а почетком ове године то је урадила исто и за Шведску.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.