Да ли ће Иран одговорити Израелу и на који начин

Иран већ данима најављује одговор због, како ју је назвао - отворене израелске војне провокације, али питање је какав ће облик попримити? Да ли ће то, као и претходни пут бити одмјерен и срачунат одговор да се избјегне регионални рат или би могла бити отворена нека нова Пандорина кутија?! У случају да разума не буде, ово не би био рат Техерана и Тел Авива, већ Ирана и војних група из Сирије, Либана и Јемена, против Израела, Америке, али и Велике Британије. 

УМЈЕРЕНИ ОДГОВОР

Први сценарио, вјероватно и најмање опаснији, јесте да Иран поново примијени тактику једног масовног напада ракетама и дроновима. Мете би, како наводе поједини медији, биле зграде израелске владе у Јерусалиму и Тел Авиву, укључујући канцеларију израелског премијера Бењамина Нетанијахуа и зграду Кнесета - парламента. Осим тога удари би могли да буду изведени и на нафтна и гасна поља на Медитерану, електране, ваздухопловне базе, аеродрома и луке.

Иран је нешто слично покушао урадити већ прије пар мјесеци лансирајући више од 300 ракета на Израел, укључујући око 170 јуришних дронова и око 120 балистичких пројектила. На крају су само четири балистичке ракете пробиле израелски ПВО систем. Већина дронова није ни стигла до Израела, јер су их оборили авиони израелских, америчких, британских и јорданских ваздушних снага. Одлука Јордана да обара дронове над својом територијом била је кључна. Једина нејасноћа у овом случају - да ли Техеран у овом случају планира употријебити и хиперсоничне ракете “фатах-1”. 

БЛИСКИ СУСРЕТ

Други, далеко погубнији сценарио био би да Иран заједно са Хезболахом покрене масиван ракетни напад. Хезболох би дјеловао из Либана који граничи са Израелом, што овим милитантима проиранске групе отвара низ могућности за дјеловање. Према различитим процјенама, они имају око 200.000 различитих типова пројектила, укључујући и оне високе прецизности. 

Овај напад би био још жешћи, уколико би се у ову акцију укључиле и војне снаге из Сирије, Ирака и Јемена, а које Техеран подржава. У том случају нису искључене ни одређене копнене операције, поготово уколико би Иран одлучио да пребаци своју војску на границу са Израелом преко Ирака и Сирије. 

Овдје треба поменути и да поред тога што је једини државни савезник Ирана на Блиском истоку Сирија – мало је вјероватно да ће влада предсједника Башара ал-Асада отворено помоћи Техерану, јер још покушава да успостави контролу над цијелом земљом након избијања грађанског рата 2011. 

АДУТИ У РУКАВУ

Најјача карта коју Иран има у својим рукама је либански Хезболах. Аналитичари процјењују да они имају око 50.000 бораца, док у Јемену Техеран може да рачуна на 10-30.000 Хута. Ипак мало је вјероватно да дође до копненог обрачуна, јер неки нови изненадни напад једноставно није реалан. Далеко реалније је да дође до ескалације непријатељстава на мору, што би на себе преузели јеменски Хути, који и данас, с времена на вријеме, нападају војне и комерцијалне бродове у Црвеном мору. На сличне потезе се може одлучити и Хезболах на Медитерану, јер располаже одређеном количином противбродских ракета. 

Све ово вјероватно не би остало без адекватног одговара из Тел Авива. Евентуални израелски ваздушни напад на ирански нуклеарни програм био би најекстремнији. Али један такав развој догађаја не би одговарао САД, која је отворено стала на страну Израела шаљући у тај регион велики војне, а прије свега поморске снаге. Свеопшти рат на Блиском истоку не би за њих био исплатив, јер би винуо у стратосферу цијену сирове нафте. 

НЕМА ПОБЈЕДНИКА

И у прво и другом случају Израел има изразиту надмоћ у ваздуху. Њихова флота ловаца Ф-35 и софистицирани системи противракетне одбране као што су “Гвоздена купола” и “Давидова праћка” Израелу дају значајну предност, посебно у ваздушним борбама и противракетној одбрани. Војни потенцијал Израела и његових савезника, прије свега САД, неупоредиво је већи од Ирана и проиранских група у Либану, Сирији, Ираку и Јемену. Али, директно поређење квантитета и квалитета војника и војне опреме у овом случају нема много смисла. 

Вјерује се да иранска војска, иако је технолошки заостала, има значајне резерве балистичких и крстарећих пројектила, као и јефтиних дронова. Њихов одбрамбени арсенал укључује противваздушне ракетне системе, укључујући руски С-300 и “Арман” домаће производње. Они нису толико тестирани као израелски одбрамбени системи, што сугерише да Иран преферира такозвано асиметрично ратовање, у којем може да употријеби више силе него у директном сукобу.

Шта ће се на крају из овог изњедрити? Иран ће сигурно одговорити због убиства Исмаила Ханијеха у Техерану. Не желе у очима Израела, али и остатка исламског свијета, испасти слабићи. Како ће тај одговор и изгледати, то је питање од милион долара. Да ли ће све остати на нивоу размјене удараца из даљине или ће доћи до тога да простори Блиског истока еруптирају попут вулкана? Влада неко мишљење да нико не жели велики рат, али иронично, исто се говорило и пред Први свјетски, који је касније иза себе оставио на милионе мртвих људи и пустош. 

Војна моћ

Према Глобалном индексу ватрене моћи израелска и иранска војска нису превише удаљене у погледу укупне војне моћи. Иран је рангиран на 14. на глобалној ранг-листи, а слиједи га Израел на 17. мјесту. Индекс је укључио директно поређење двије оружане снаге. Према овоме Иран је кадровски супериорнији од Израела. Исто важи и за број тенкова и наоружаних возила. Међутим, с обзиром на географску ситуацију, то нису најрелевантнији фактори у случају оружаног сукоба између Израела и Ирана. Државе су раздвојене сусједним земљама као што су Ирак и Јордан, а удаљеност између Јерусалима и Техерана је око 1.850 километара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.