Чврсте груди и пуне усне рецепт за срећу

Милка Милуновић
Чврсте груди и пуне усне рецепт за срећу

Пластична и реконструктивна хирургија је у протекле двије деценије постала незаобилазна у свијету шоу-бизниса, али и саставни дио живота богато удомљених домаћица, које не знају шта да раде по цијели дан него размишљају како да потроше вријеме и новац.

Када погледате тефтер појединих пластичних хирурга, у којем су сви термини за пластичне операције попуњени до априла 2010. године, јасно је колико је пластична хирургија постала синоним савременог живота. Ријетко ко се устручава да потражи помоћ љекара који се баве љепотом и естетиком. Сви воле да буду лијепи, срећни, млади, сексепилни, наглашено еротични. Груди и усне, подигнута задњица, обли образи, истакнуте јагодице, свјеж, "путен" тен без капилара, вена, пјега...

Велике силиконске груди почетком деведесетих красиле су попрсја најбогатијих жена Балкана и естрадних фолк дива. Данас овакве груди може да има готово свака жена, под условом да жели да их носи, јер су поприлично тешке и неугодне за одржавање и "одијевање".

У жељи да одговоре постављеним стандардима љепоте и да што дуже задрже младоликост, све више жена и мушкараца у БиХ се одлучују да потраже услуге естетских хирурга. Потврђује то огроман број операција у домаћим приватним и естетских клиникама.

Увећање груди, корекција носа и клемпавих ушију, три су најтраженије операције у приватној клиници "С тетик" у Бањој Луци, потврдио је др Дарко Јовић, специјалиста за пластичну, реконструктивну и естетску хирургију.

- Жене траже увећање груди, усана и корекцију носа, док мушкарци желе липосукцију, корекцију ушију и трансплантацију косе - каже др Јовић.

Он сматра да су експанзији пластичне хирургије највише допринијели медији, који су на експресан начин на наше тржиште донијели све што је тренд у Паризу, Лондону, Њујорку, Казабланки... Ипак, новчаник диктира трендове. Пластичну хирургију могу себи приуштити само људи са дубљим yепом. Више од половине пацијената који се јављају пластичном хирургу запослено је у иностранству. Предност је што вјерују више домаћим љекарима и радије се препуштају у њихове руке, него да услуге пластичне хирургије траже у другим земљама, у скупим санаторијумима.

У Бањој Луци за најпознатије стручњаке пластичне хирургије, са свјетским дипломама и признањима, важе доктори Бранко Деспот и Зоран Димитријевић. Обојица кажу да се у посљедњих неколико година повећао број мушкараца који траже услуге пластичне хирургије.

Колагенско попуњавање бора на лицу и уснама "траје" око шест мјесеци и кошта од 600 до 950 марака, док силиконски третман усана, да би изгледале као у павијана, кошта од 1.500 до 2.000 марака. Подизање капака, задњице, корекција капилара... све су то операције за које се цијена одређује зависно од сложености оперативног захвата који љекар предузима. Ипак, у пластичној хирургији најскупља операција је промјена пола и углавном се, како тврде љекари, овој операцији подвргавају људи од 20 до 40 година старости. Ради се о емоционално слабим личностима и, без обзира на чињеницу да ове операције хирурзима доносе највећу зараду (и до 50.000 марака), многи одбијају ове пацијенте, јер не могу да им пруже одговарајућу његу, пажњу и емотивну стабилност.

Др Реуф Карабег, специјалиста пластично-реконструктивне хирургије и власник клинике "Карабег", каже да му долазе и пацијенткиње са 75 година које траже "фејслифтинг".

- У СAД током једне године око 200.000 жена направи липосукцију, а 150.000 жена стави силиконе у груди и усне. Моје услуге тражи више од 40 одсто пацијената који нису из Федерације БиХ - наводи др Карабег. Каже да у његовој клиници увећање груди кошта у просјеку 5.000 марака.

У ову цијену укључени су трошкови лежања у болници, све контроле и имплантати, лијекови, све врсте конаца, услуге превијања. За услуге липосукције су потребне специјалне врсте течности које омогућавају лакше усисавање масних ћелија. Она се ради пет до седам килограма и свака регија липосукције има своју цијену. Просјечна цијена липосукције је 3.000 марака по регији (бутина, стомак, задњица и други дијелови тијела који се појединачно усисавају и медицинским скалпелом ослобађају од вишка сала).

Поступак који се свакодневно изводи у бањолучкој клиници "С тетик" је уклањање младежа, које кошта 190 марака и ради се под локалном анестезијом. Када је ријеч о овом поступку, људи су довољно освијешћени. Не значи да ће се некоме ко повриједи младеж он промијенити. Aли, од хиљаду случајева, у једном се ипак деси да безазлена повреда младежа доводи до опаких обољења коже и рака, који се често завршавају смрћу. Због тога није потребно да се оклијева са уклањањем младежа.

У ери савременог начина живота, када је здрав начин исхране недостижан многима, липосукција је постала синоним за брз и ефикасан начин за ослобађање од вишка килограма и за стицање витке фигуре без мукотрпног вјежбања у теретани и изгладњивања разним чајевима, таблетама и неукусним намирницама из продавница здраве хране.

Липосукција је метода извлачења природно депоноване масти са појединих дијелова тијела помоћу малих цијеви које усисавају масно ткиво са одређеног мјеста. Липосукција не спада у методе који доводе до мршављења, већ у методе који доводе до обликовања тијела. Љекар, послије прегледа пацијента, најприје маркером обиљежи мјеста на тијелу и стерилизује дио гдје ће радити липосукцију. Даје се општа или локална анестезија. Убризга се раствор у масно ткиво који има функцију да сузи крвне судове да би се смањили крварење и бол. Послије 20 минута започиње интервенција. Хирург на прегибном мјесту направи мали рез, гдје увлачи металну цјевчицу вакуум апарата помоћу којег се извлачи масно ткиво у стаклену посуду. У току операције пацијенту се надокнађује изгубљена течност инфузијом. Отоци се повлаче за три недјеље, стезник се носи око шест недјеља. Резултати су видљиви након шест мјесеци, а нежељене компликације које се могу јавити су грушање крви, накупљање течности у плућима, трајно млохава кожа и инфекција. Послије липосукције важно је промијенити начин исхране и увести физичке вјежбе. Уколико се особа не придржава тога, масне наслаге се брзо враћају и липосукција нема ефекта. За трајни успјех липосукције потребан је савјет психолога и подршка породице и пријатеља.

Свјетски хит у естетској хирургији је тотал мејковер или мијењање комплетног лица. Након успјешних операција, с клинике изађе потпуно нова особа. Проф. др Борко Ђурђевић је један од најпознатијих пластичних хирурга у СAД и свијету, а његови пацијенти су најистакнутије јавне личности Aмерике.

Палм Срингс

Др Ђорђевић ради у својој угледној клиници у Палм Спрингсу. Кроз богату каријеру уљепшавао је лица Елтона Yона, Зазе Габор, Ларија Кинга, Бети Форд. Он каже да се у америчком буyету за пластичну хирургију годишње издваја пет милијарди долара и ова цифра најбоље показује колико је естетска хирургија важна, нарочити у медијским пословима.

Самопоуздање

Најпозитивнија страна пластичне хирургије је што подиже самопоуздање и лијечи уморне и изгубљене душе од комплекса старења и психосоцијалних негативних реакција које се јављају када лијепа и популарна жена или мушкарац почињу да старе и ружне. Појам старења и комплекса које старост доноси описао је наприје психолог Сигмунд Фројд, који је рекао да је вјечна тежња за младошћу и љепотом многе људе отјерала у њихов алтер его и трајно им унаказила личност и самопоуздање. Као примјер вјечне младости и несклад са сазријевањем душе је антолигијски Доријан Греј, који је остао вјечно млад, али је у души остарио и поружнио. Савремени психолози оправдавају пластичну хирургију и сматрају да је скалпел за одстрањивање физичких недостатака "душевна храна и лијек за самопоуздање".

Режи ме фатално

Шта лоше може да се деси у ординацији пластичног хирурга, знају то само зидови ординација. Љекари, као и сви други смртници, не воле да причају о неуспјесима. У једној од најскандалознијих ТВ серија "Режи ме", два по женском мишљењу најпожељнија доктора - Трој и Крис раде на операцијама клијената и показују слабости које могу да се појаве када умјесто пуних сочних усана добијете изнакажену зечију усну, неуспјеле силиконе у грудима, гдје се јављају највеће деформације, као и друге ружне слике које не желимо да видимо. Послије много прича и дебата да силикони изазивају рак, љекари у новије вријеме демантују овакве тврдње, наводећи да је ризик од канцера смањен на најмању могућу мјеру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана