Чувени југословенски црвени киоск враћа се у Бањалуку

Заљубљеници у умјетност, архитектуру, дизајн и црвену боју моћи ће да  посјете изложбу и упознају се са резултатима истраживања, али и  да сами оставе свој траг. И то баш на Дан заљубљених, у чему професори и студенти виде симболику љубави према црвеном киоску, али и вриједностима једног времена и простора.

То је монтажни префабриковани објекат модуларног дизајна, а Јанез Махтиг пројектовао га је 1966. године. Данас их се користи тек неколико.

Идеја о пројекту “Црвени киоск К67” је настала кроз заједничку активност  Истраживачког центра за простор и DOCOMOMO БиХ, а затим је прерасла у Црвени студио, на којем су радили професори са АГГФ-а Марина Радуљ, Игор Кувач, Милана Недимовић и студенти.

- Идеја је била да се са једним малим пилот-пројектом скрене пажња на буђење свијести код становника, али и стручне јавности о значају насљеђа које годинама уназад пропада, стално се угрожава, није адекватно вредновано ни заштићено - рекао је Кувач.

Према његовим ријечима “Црвени киоск К67” представља почетак кампање за заштиту насљеђа модерне архитектуре кроз који се предмет који је био дио многих свјетских изложби и колекција модерног дизајна враћа кући.

- Пројекат се развијао око постављања и различитих сценарија коришћења црвеног киоска у отвореном простору насеља Борик у Бањалуци. Таквим приступом жељеле су се иницирати емоције старијег становништва подсјећањем на некадашњи дио њихове свакодневице - рекао је Кувач.

Кувач наглашава да ни они не знају гдје је и како нестао црвени киоск. Ишчезао је из јавног простора бивше Југославије, а  наглашава да су открили неколико њих у лошем стању.

 -  У запуштеном стању пронашли смо црвене киоске на више локација.  Открили смо два на градилишту у Бањалуци и у Новом Граду, два у Приједору, један на Јахорини, у Прњавору, Српцу - рекао је Кувач.

Професорица Милана Недимовић казала је за “Глас” да ће сама изложба  поред студентских дизајнерских радова представити и својеврсно мапирање колективне меморије, гдје су студенти испитивали своје ближње и родбину о нечему што је било дио њихове свакодневице.

- Људи су врло радо дијелили информације. У самој поставци замисли смо и да постоји интерактивна мапа гдје би посјетиоци могли  оставити свој траг и коментар  -  рекла је Недимовићева.

Свој пуни допринос дали су и студенти. Студент треће године АГГФ-а Јелена Мамлић казала је за “Глас Српске” да на простору бивше Југославије постоји много црвених киоска који су девастирани и у лошем стању.

-  Изложба “Црвени студио” биће отворена 14. фебруара са почетком у 18 часова у Дому омладине и представља јединствен поглед на свијет урбанизма  архитектуре и дизајна  кроз призму само једног објекта, киоска К67 - рекла је Мамлићева нагласивши да је киоск  служио на почетку за продају, прво новина, да би се касније његова намјена ширила.

- На самој изложби видјећемо различите интерпретације киоска од конвенционалних до експерименталних. Изложба је поп-ап типа, отворена је за све посјетиоце два дана, а на истраживању је радило 40 студената и три наставника - рекла је Мамлићева.

Изложбу су подржали Истраживачки центар за простор, DO.CO.МО.МО БиХ,  Асоцијација архитеката БиХ, МБ Модул, “Глас Српске” и Универзитет у Бањалуци.

Истраживања

Игор Кувач је нагласио да се на различитим мјестима у свијету људи баве истраживањем овог објеката, рестаурацијом и поставкама у музејима.

- Један од њих је изложен у Музеју модерне умјетности (МОМА). Привремено је био изложен на Тајмс скверу, гдје је био дио маркетиншке кампање, мјесто окупљања и позиција вођења радио-подкаста. У Берлину је дио кафе-бара, а неколико добро очуваних и рестаурираних  налази се у центру Љубљане, у Музеју архитектуре и обликовања, на Тржници или испред сједишта листа “Дело” - рекао је Кувач.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.