Ћуприја ће бљеснути новим сјајем

Ова народна изрека, која на симболичан начин говори о неуништивости великих грађевина славних неимара, које немају други смисао него да служе човјеку и човјечанству, била је један од мотива и нобеловцу Иви Aндрићу за његов роман, хронику "На Дрини ћуприја".

Мост "коме на свијету равна нема" као да је био осуђен да, од свог рођења на обалама плаховите Дрине, буде начињан, крњен и грђен, али и да као неуништива творевина од камена стално буде изнова обнављан и стављан у службу људи и љепоте.

И прије, а посебно послије уврштавања ћуприје на Дрини на УНЕСЦО-ову листу заштићених споменика свјетске културе прије три године, покренута је свеобухватна акција да се мост Мехмед-паше Соколовића на Дрини, грађен од 1571. до 1577. године, оправи и заштити од даљег пропадања.

- Ових дана стигао је и потпуни пројекат оправке старог моста, који је урадила пројектантска фирма "Aлоја" из Турске. По овом пројекту, стручњаци за мостове и нови неимари ће чим почне грађевинска сезона почети радове на "лијечењу" обољелих стубова и лукова моста, његовог коловоза, ограде и натписа са "тарихом" и оног истуреног дијела објекта над Дрином у народу званог као софа, каже начелник општине Вишеград Томислав Поповић.

По налогу стручњака "Тике", општински урбанисти трагају за квалитетном седром у мајданима у Вишеградској бањи, гдје је и вађен овај грађевински материјал за градњу моста, као и њеним налазиштима у Међеђи, Раздолинама и Тасићима како би све било спремно за почетак главних радова. Упоредо с овим испитују се и мајдани камена за поправку моста.

За овај посао вијекова требало је и треба још много тога припремити и урадити.

Тако су стручњаци Грађевинског факултета из Мостара специјалним бушилицама прије двије године бушили оштећене стубове моста и узимали узорке седре, камена и дрвета. Они су успјели да на свијетло дана изнесу и дијелове храстовог дрвета из специјалног "роштиља" на којем су мајстори чувеног турског неимара Коџе Мимара Синана поставили све стубове ћуприје.

Знатижељни грађани Вишеграда и представници "седме силе" имали су тада прилику да виде дијелове дрвета старе 473 године. Наука објашњава да храстово дрво не трули ако је стално под водом, а то су веома добро знали стари градитељи мостова.

Начете темеље вишеградске љепотице и симбола овог града испитивали су и рониоци из Бање Луке, а сви резултати многобројних испитивања помогли су пројектантима будуће оправке моста.

Бројни су у четири стотине и више година насртаји на овај мост на плаховитој Дрини.

Према подацима Годишњака Земаљског завода за заштиту споменика културе и природних ријеткости Народне Републике Босне и Херцеговине из 1953. године по називом "Обнова Соколовићева моста у Вишеграду", аутора Џемала Челића, дијелови старог моста су више пута рушени и обнављани.

Послије оправки 1664. и 1875. године, у вријеме Првог српског устанка на средини ћуприје је била изграђена дрвена кула са капијом, која је оштетила софу, и која је 1866. коначно уклоњена.

Само три деценије касније, славна грађевина Мехмед-паше Соколовића, турског везира који је као дијете у "данку у крви" из села Соколовића код Рудог одведен у Цариград и потурчен, 1896. године ћуприја је положила највећи испит у својој историји.

Наиме, 10. и 11. новембра 1896. године набујали Лим збрисао је са земље варошицу Рудо, а удружен са Дрином насрнуо на мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду.

Набујала Дрина је тада прекрила цијелу конструкцију моста, а запањени Вишеграђани су могли од њега да виде само капију са натписом, која се као барјак вијорила над мутном матицом.

Вода је тог дана била 1,60 метара изнад ограде ћуприје, али је камена љепотица издржала њен налет и остала скоро неоштећена, а кад је огријало прво сунце, заблистала је у првобитном сјају.

Игром случаја у Вишеграду се те новембарске ноћи налазио и фоторепортер сарајевског листа "Нада" који је сутрадан направио четири антологијске фотографије. То су "Ћуприја за вријеме поплаве",  "Дан послије поводња", "Доња махала под водом" и "Поплављена жандармеријска касарна".

За вријеме Првог свјетског рата срушени су трећи и четврти стуб, рачунато од лијеве обале, на том дијелу је постављена гвоздена конструкција која је уклоњена, послије опсежне оправке, тек 1940. године.

Ни Други свјетски рат није поштедио вишеградску љепотицу, када су порушени трећи, четврти, пети и шести стуб са пет лукова. Обнова моста трајала је од 1949. до 1952. године.

Ћуприја је одољела и посљедњем искушењу, када је 12. априла 1992. године насилно пуштана вода из ХЕ "Вишеград" и када је недостајао само метар да се зачепе окна на овој грађевини. Ћуприја је и тада одољела.

Пројектом оправке ћуприја ће бљеснути новим сјајем. Освијетлиће се лукови и цијели мост. Уредиће се простор око ове величанствене грађевине. Да се диве њеној љепоти у Вишеград ће похрлити ријеке туриста. A Вишеграђани ће се присјетити ријечи нобеловца и њиховог суграђанина, писца Иве Aндрића, који је у роману "На Дрини ћуприја" записао:

"Ту је у њих /касаблије/ улазила несвесна филозофија касабе – да је живот несхватљиво чудо, јер се непрестано троши и осипа, а ипак траје и стоји чврсто као на Дрини ћуприја" / Иво Aндрић/.

Неимари

Вишеграђани с нестрпљењем очекују долазак првих неимара који ће "видати ране" љепотици којој премца нема. Познати вишеградски хроничар Љубомир Мутапчић каже да је написао на стотине текстова, молећи у њима све оне који могу помоћи да се оправи оронула ћуприја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.