Чудесне сјеменке дижу из инвалидских колица
Компанија "Герон" бави се истраживањем и развојем у области биотехнологије. Сједиште компаније је у Калифорнији. Недавно су у њеним лабораторијама обављени први клинички тестови утемељени на ембрионалним матичним ћелијама (GRNOPC1).
Једном парализованом пацијенту је у Aтланти у кичмену мождину убризган серум са таквим ћелијама. Према прогнозама љекара, пацијент има велике шансе да се опорави, па чак и да поново прохода.
Др Томас Окарма, предсједник "Герона", истиче да почетак клиничког експеримента у лијечењу ембрионалним матичним ћелијама представља прекретницу у медицини.
Истраживачки тим компаније подсјећа да су 1999. године, када се кренуло са развојем ове терапије, многи стручњаци били убијеђени да ће клинички тестови сачекати неколико деценија. Данас, међутим, већ десетак пацијената почиње терапију.
"Герон" је јануара 2009. године добио одобрење америчке Управе за контролу прехрамбених и фармацеутских производа (FDA). Главни циљ прве фазе тог клиничког испитивања је процјена толеранције људског организма на ћелије GRNOPC1 код лица парализованих због оштећења кичмене мождине.
Овакав начин лијечења најуспјешнији би био код пацијената који су хоспитализовани непосредно послије повређивања. Тај рок не би требало да буде дужи од двије седмице.
Највећа шанса да се оштећени живци регенеришу постоји ако се матичне ћелије убризгају одмах у повријеђену мождину.
Ембрионалне матичне ћелије су једине ћелије у организму које имају способност да се неограничено размножавају и постану било која врста ћелија у људском организму, тако да би убризгавање њихових узорака могло да има велики потенцијал у лијечењу оштећења кичмене мождине и неизљечивих обољења, каква су Паркинсонова болест или дијабетес.
У склопу експеримента пацијенти ће добити милионе таквих ћелија добијених из ембриона преосталих послије вјештачког оплођавања. Из "чаробних сјеменки", како научници зову ове ћелије, настаје 220 врста специјализованих ћелија које чине људско ткиво.
Стручњаци се надају да ће убризгавање тих ћелија добровољцима који морају да приме GRNOPC1 у периоду краћем од 14 дана од повређивања довести до регенерисања оштећених нервних ћелија и евентуално омогућити особама да поврате осјећај у ногама и способност кретања.
Оно што, међутим, изазива оспоравања у овом поступку је што се те ћелије узимају из људског ембриона у првом стадијуму развоја, чиме долази до његовог уништавања, чему се супротстављају вјерске групације и конзервативни политичари.
Проблем би, како сматрају научници, могао да буде ријешен захваљујући новом методу, развијеном крајем септембра, којим се омогућава "репрограмирање" одраслих људских матичних ћелија епидерма, идентичних ембрионалним ћелијама.
Компанија "Герон" је у развој ове терапије, која би могла помоћи парализованима да поврате изгубљене покрете, уложила 200 милиона долара.
Француски научници успјешно су раније лијечили овце обољеле од затајења срца управо помоћу ембрионалних матичних ћелија миша. То истраживање могло би имати значајне импликације и за људе обољеле од срчаних болести.
Затајење срца по живот је опасно стање које се већ дуго година види у развијеним земљама, а у новије доба постаје све учесталије и у земљама у развоју. Изазива га оштећење срчаног мишића настало инфарктом.
Због оштећеног мишића срце треба радити све јаче да би успјело да пумпа крв кроз тијело. За затајење срца има врло мало лијекова; углавном се препоручује потпуна промјена начина живота или, у најгорем случају, хируршки захват.
Изазов
Највећи изазов за научнике је, међутим, да се добију матичне ћелије које се диференцирају како би постале ћелије које они желе да добију, без ризика у трансформисање у нежељене ћелије, као што су канцерогени тумори.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
