Црвено јаје наду у живот даје

Шароликост поднебља подразумијева и разноврсност обичаја и традиција у вези са обиљежавањем дана у којем је Исус побиједио смрт и наговијестио вјечни живот за све вјерујуће.

У Русији влада правило да се најприје оде на васкршњу литургију. Послије повратка кући породицу чека богата трпеза украшена цвијећем и шареним јајима.

Послије доручка слиједи обилазак пријатеља и комшија, уз поклањање обојених јаја и васкршњег хљеба. Према вјеровању, васкршње јаје које се некоме да од срца никада се неће покварити.

Поклањање јаја повезано је са претхришћанским обичајима Руса. У та давна времена јаја су се поклањала у част обиљежавања прољећног празника званог Масленица.

Стари Словени су вјеровали да је у јајету извор ватре која је створила свијет, па је тако јаје симбол живота.

Јединствени руски васкршњи обичај је и брање маца, чиме се симболизује долазак прољећа.

Поред уобичајеног фарбања јаја, Румуни његују традицију ношења ораховог лишћа око струка, јер вјерују да га је и Исус имао око струка у тренутку васкрсења.

У вријеме Васкрса румунски сточари практикују ритуал у којем одрежу длаке са крављег репа и спале над мравињаком, уз молитву: "Нека ми Бог подари онолико телади колико има мрава у овом мравињаку!"

Једно празновјерје раширено међу Румунима каже да се на Васкрс не смије давати со или пламен ватре, јер то доноси несрећу.

У Грчкој се на Велики четвртак пече васкршњи хљеб, односно "цореки", а фарбају се и јаја у црвено, што симболизује Христову крв.

У црквеном дворишту млади обично запале велику ватру како би симболично спалили Јуду Искариота, апостола који је издао Исуса.

На острву Крит обичај је да се упаљена свијећа носи кући, пазећи при томе да се пламен не угаси. Изнад улазних врата пламеном свијеће направе се три крста, и тиме се дом и укућани благосиљају свјетлом Христовог васкрсења.

Фарбање јаја има посебно свето значење у Бугарској. Црвена јаја код Бугара симболизују љубав и заштиту од зала.

И црвена боја има свете моћи. Послије употребе оно што остане од ње мора да се баци иза куће како би отјерала зле духове.

Црвена јаја се закопавају у земљу како би заштитила поље од града и других временских непогода, а љуске поједених васкршњих јаја се дају стоци да би била здрава и имала пуно приплода, или се стављају у подове или зидове куће како би дом

био заштићен.

Васкршњи хљеб је украшен црвеним и бијелим јајима - бијела јаја представљају мушке, а црвена женске чланове породице.

Офарбана васкршња јаја буду благословљена у цркви, а затим се често туцају о црквене зидове.

Иначе, јаја су одувијек представљала симбол новог живота. Занимљиво је да су обојена јаја пронађена још у праисторијским гробовима.

Вјерници зороастризма, прве монотеистичке религије, бојили су писанице на Новруз, иранску Нову годину, на прве дане прољећа. Та традиција у иранском и неким другим народима траје око 2.500 година.

Стари Египћани вјеровали су да је живот настао из јајета. Имали су обичај даривања писаница у прољеће као симбол пробуђеног живота. Свети Августин у петом вијеку спомиње јаје и излазак пилета из љуске као симболе новог живота, Исусовог васкрсења и изласка из гроба.

Папа Гргур Први Велики у шестом вијеку препоручио је мисионарима да се поједини фолклорни елементи старих вјерских паганских свечаности уклопе у хришћанске светковине у случајевима када је то било могуће.  

Мит о васкршњем зеки, према неким изворима, потиче од старе германске приче о жени која је украшавала јаја и остављала их посвуда да их дјеца могу пронаћи.

У САД постоји традиција трке и ролања писаница на ливади испред Бијеле куће у Вашингтону на Васкршњи понедјељак почевши од 1878. под покровитељством америчког предсједника.

У Бразилу се, у покрајини Минас, на Велику суботу џепови пуне комадићима кварца који се на Васкрс остављају код куће.

У Данској се на Велику суботу у џеповима носе комадићи бесквасног хљеба умотаног у бијело платно, који се једу у поноћ. Сам обичај био је чест и у викиншко доба кад су Викинзи носили са собом зимзелене бобице које су симболизовале живот.

У земљама бившег Совјетског савеза јаја се фарбају воском и чувена су по комплексним шарама од којих су најпознатије украјинске "писанке". Чувене Фабержеове радионице израђивале су драгуљима опточена васкршња јаја за руски царски двор, а већина тих умјетничких дјела имала је у себи и скривено изненађење попут птица на навијање или минијатурних бродова.

И за крај, податак да су прва чоколадна јаја направљена у Европи у 19. вијеку.

Од старих Германа до наших дана

Хришћанско слављење Васкрса поклапало се временски с паганским празника Еостре у германским народима. Јаје и зец (који је више васкршњи симбол у западном хришћанству) узети су као симболи из Еостре и постали су дио хришћанске прославе Васкрса. Глинена јаја нађена су у германским, аварским, скандинавским и прасловенским гробовима, прије доласка Словена у ове крајеве и прије појаве хришћанства.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.