Црвени тепих за једнократну употребу

Неки од њих, попут "Театар феста Петар Кочић" у Бањој Луци оправдали су своје постојање и ушли у другу деценију живота. Са друге стране, филмски фестивал БЛИФФ није доживио ни друго издање. Помпезно најављен са Џонијем Депом као гостом фестивала (који се није ни појавио) постао је једнократан. У Бањој Луци имамо и Међународни фестивал позоришта за дјецу, Фестивал анимираног филма, затим Краткофил, "Први кадар" у Источном Сарајеву, Фестивал омладинских позоришта у Српцу, "Дане комедије" у Бијељини... И Сребреница је недавно добила свој позоришни фестивал. Готово да нема мјеста у Српској које није домаћин неке филмске или позоришне манифестације. Како је почело, ускоро би свако село могло да има свој фестивал.

Сваки дан неки фестивал

Чињеница је да многи од ових фестивала имају своју сврху, а самим тим и мјесто на позоришној и филмској мапи, али шта је са "културним промашајима" о којима би могли да се сниме занимљиви филмови. Ту није вриједјело правило колико пара, толико музике.

- Вјероватно је да неки од тих фестивала не могу да оправдају своје постојање, али ми морамо да схватимо прво узроке те хиперпродукције. Зашто баш фестивали? Зашто позоришни, зашто не неки други? - каже глумац и редитељ из Бање Луке Никола Пејаковић.

Он додаје да је питање броја фестивала комплексно и да се треба погледати каква је укупна културна понуда у тим мјестима, да ли је фестивал, тај и тај, једина културна манифестација те године у том мјесту. "Шта покреће тај фестивал, да ли је постојао раније и да ли постоји нека рупа у закону која омогућава узимање новца или прање новца преко фестивала?"

- Све су то околности које треба да се испитају прије него што се донесе закључак да је фестивала превише и да не требају - рекао је Пејаковић.

Глумица Народног позоришта РС Наташа Иванчевић сматра да је за публику у мањим мјестима боље да има своју продукцију.

- Београдски, сарајевски и други глумци одиграће представе на фестивалу у неком граду и отићи. За почетак би требало активирати аматерска позоришта. Имаћемо више људи који ће долазити да се школују на Aкадемији умјетности у Бањој Луци, а они могу да се врате у своје градове и евентуално праве своја позоришта - рекла је Иванчевићева.

Слично мишљење има и њен колега Aлександар Стојковић.

- Не треба много новца за аматерска позоришта, увијек има ентузијаста који желе да раде. Глумци Народног позоришта РС су спремни да помогну оживљавању позоришног живота. Слађана Зрнић ради представе са групом дјевојака у Српцу, Владимир Ђорђевић у Дервенти, Огњен Копуз у Мркоњић Граду - истакао је Стојковић.

Градови који имају дужу позоришну традицију, додао је он, треба да имају позоришне фестивале.

- Бојим се да много тих фестивала служи да неко омасти своје прсте у томе. Народно позориште РС са својим представама гостује по мањим градовима. Када смо ове године имали турнеју по Херцеговини, сале су биле пуне и види се да су људи жељни позоришног живота - каже Стојковић.

Редитељ и професор на Aкадемији умјетности у Бањој Луци Ненад Бојић сматра да не постоји јасна концепција неких фестивала.

- Неки иницијатори фестивала једноставно нису у комуникацији једни са другима. Људи који се баве разним облицима уметности морају да комуницирају да би ускладили културна догађања у Републици Српској. Министарство просвете и културе РС морало би да реагује. Било би лепо да се направи једна филтрација, што се тиче програма фестивала, на годишњем или вишегодишњем нивоу - нагласио је Бојић.

Као једно од рјешења он наводи могућност бијеналног одржавања фестивала.

- Прављење кошнице од фестивала је на неки начин и расипање пара. Наравно да би било пожељно да се одређена количина новца уложи у кључне фестивале, а остатак да се преусмери у едукативне сврхе - каже Бојић.

Обезвријеђене награде

Глумац Тихомир Станић сматра да су бројни фестивали довели до обезвређивања награда.

- Није проблем то што постоји много фестивала, јер ако има ко да их финансира, онда је то у реду. То је нека врста популаризације уметности. Глумцу је данас свеједно да ли ће да добије неку награду или не. Награде више не утичу на каријеру глумца нити то више причињава уметницима неку радост. Већ је постало "као негде у току сезоне закачиш награду" - нагласио је Станић.

Он се присјетио како су награде некад доносиле статус и одражавале се и на плату.

- Много фестивала је одраз тренутне потребе друштва. Позориште је уметност која је у времену нових технологија у великој кризи и док не нађе неки нови начин организовања биће много фестивала - сматра Тихомир Станић.

Никола Пејаковић каже да одређеним мањим срединама недостаје позориште.

- Мислим да су неке средине, рецимо Требиње, заслужиле професионално позориште. Вјероватно постоје услови и у неким другим срединама да се оформи, ако ништа друго, онда бар аматерска трупа - рекао је Пејаковић.

Он подсјећа да су фестивали некада једине културне манифестације у малим мјестима.

- Погледајте, рецимо, Сребреницу… Не знам ситуацију тамо, али претпостављам да није нимало сјајна, можда је тај позоришни фестивал једина или једна од двије манифестације које тамошња омладина и људи жељни неких културних догађања, могу да виде. Ситуација није црно-бијела, треба бити пажљив и ићи од случаја до случаја - истиче Пејаковић.

Не треба занемарити чињеницу да је за поједине фестивале у Српској издвојено много новца.

- Овдје се поставља питање: Ко су људи који одређују куда иду паре? Имају ли знање и компетенцију? Постоји ли стратегија или се паре дају по рођачкој, пријатељској, политичкој или некој другој линији? Какве везе има да ли су паре отишле на фестивал у Српцу, на примјер, или на неки филм који није заслужио те паре или му је новац дат преко везе? - каже Пејаковић.

Драматург Радмила Смиљанић истиче да је најважнија концепција фестивала.

- Aко фестивал није сам себи сврха и ако се у његовом концепту чита могућност даљег постојања, онда је то у реду. Добар примјер је Театар фест у Бањој Луци - рекла је Смиљанићева.

Фестивалска грозница, црвени теписи и подизање завјеса не би смјели да буду само лијепи декор. Иза њих би требало да се налази квалитет филмова, представа, умјетника, који се преко фестивала представљају. Да се све не претвори у трку ко може организовати више фестивала на мање квадратних метара простора. И то све у рекордном року. Без питања колико вриједе такве манифестације.

Улога

- Међународни фестивал позоришта за дјецу у Бањој Луци и "Театар фест Петар Кочић" имају традицију. У реду је да имамо велике фестивале, јер они имају своје место и функцију. Поставља се питање која је улога тих неких малих фестивала, мада не желим никога да понижавам - каже Ненад Бојић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.