Црно тржиште цигарета односи милионе: Паклица без акцизе погубна по економију

- Иако им се у тренутку куповине тих паклица цигарета без акцизних маркица чини да пролазе јефтиније, они нису ни свјесни да пролазе далеко скупље, јер њиховим конзумирањем остављају трајне посљедице посвоје здравље - поручују медицински стручњаци.

О штетности куповине цигарета и дувана на црном тржишту поред медицинских стручњака разговарали смо и са надлежним институцијама, а ријеч су дали и економисти, али и организовани откупљивачи дувана.

Сви они у једном су сагласни да конзумирање тих производа купљених у илегалним токовима наноси штету земљи, оставља несагледиве посљедице по здравље становника, гуши легалне произвођаче и откупљиваче дувана, док су једино у плусу они који се баве том нелегалном трговином.

Битка

Црно тржиште дувана и цигарета у БиХ постаје све тање кроз програм рада Управе за индиректно опорезивање (УИО), која сваке године спроводи активности с циљем сузбијања нелегалне продаје свих врста робе, са посебним нагласком на акцизну робу, као што су дуван и дуванске прерађевине.

- С тим у вези планиране су бројне активности на терену широм БиХ које спроводе службеници УИО, а по потреби и у сарадњи са осталим агенцијама за спровођење закона у БиХ - казали су "Гласу Српске" у УИО.

Да је црно тржиште дувана у БиХ у паду, наглашавају у УИО, свједоче и бројеви и статистички показатељи.

Тако је у посљедњих пет година од када УИО спроводи кампању "Стоп шверцу" вриједност одузетих цигарета и дувана који су продавани на црном тржишту износила око 12,5 милиона КМ.

- Ако узмемо у обзир пет година прије тога, када није било кампање "Стоп шверцу", вриједност одузетих цигарета и дувана износила је 5,8 милиона КМ. Поред цигарета и дувана заплијењено је и неколико машина које су служиле за припремање и паковање цигарета које су пласиране на црно тржиште - поручују из УИО.

У прилог доброг рада УИО на сузбијању ових врста незаконитости иде и чињеница да је у посљедње вријеме дошло до пораста цијена на црном тржишту дувана и дуванских прерађевина, због чега су разлике између цијена дувана и дуванских прерађевина које се прометују на легалном и илегалном тржишту смањене.

- Такође у директној вези са смањењем црног тржишта стоји и податак да је дошло до значајног повећања издатих акцизних маркица УИО на ову врсту производа. Упоређујући податак из 2020. године, када смо издали 171,8 милиона акцизних маркица за обиљежавање дувана и дуванских прерађевина, са податком из 2023. године, када је издато 270,3 милиона маркица, може се закључити да је у посматраном периоду издато чак 57,3 одсто више маркица - наглашавају у УИО.

Раст броја издатих акцизних маркица настављен је и у 2024, јер је за два мјесеца ове године у односу на исти период лани издато око 33 одсто више маркица.

- Сви ови подаци упућују на смањење црног тржишта дувана и цигарета, што је резултат наших појачаних активности, које у посљедње вријеме интензивно спроводимо на сузбијању нелегалне продаје ових акцизних производа, што је резултовало значајним запљенама на илегалном тржишту. Тако је сужен простор за дјеловање учинилаца, појединаца и група, ових врста незаконитости - закључују из УИО, али и подсјећају да ове године само по основу

акциза на дуван и дуванске прерађевине очекују приход од око милијарду КМ.

У магли нестају милиони

Економски експерт Фарук Хаџић наводи да црно тржиште дувана и дуванских производа у БиХ представља озбиљан проблем који негативно утиче на економију државе и легалне произвођаче, доводећи до губитка стотина милиона КМ сваке године због изостанка наплате акциза и других пореза на те производе.

- Легални произвођачи дувана суочавају се са нелојалном конкуренцијом од стране нелегалних трговаца који продају дуван по знатно нижим цијенама, чиме утичу на продају легалних производа, смањујући њихов приход и угрожавајући радна мјеста. Да бисмо то црно тржиште свели на минимум, потребно је предузети неколико кључних корака. Повећање броја инспектора и јачање капацитета за

контролу овог тржишта је од кључне важности. Ефикаснија контрола би могла знатно смањити обим нелегалне трговине - казао је "Гласу Српске" Хаџић.

Потребно је, наглашава, увести строже казне за оне који крше закон, да би се одвраћали од нелегалне трговине.

- Ово укључује и јаче судске поступке против организатора и учесника црног тржишта. Кампање које би едуковале грађане о штетности црног тржишта и важности подржавања легалних произвођача могу помоћи у смањењу потражње за нелегалним производима. Сарадња са сусједним земљама и међународним агенцијама може помоћи у борби против прекограничне трговине нелегалним дуваном - поручио је Хаџић.

Нагласио је и да су неке земље у региону успјешно смањиле црно тржиште ових производа те да њихове праксе могу послужити као корисни примјери за БиХ.

- У Хрватској је повећање казни за нелегалну трговину дуваном и побољшање контроле на границама довело до смањења црног тржишта. Такође, имплементација система за праћење дувана од производње до продаје помогла је у идентификацији нелегалних производа. Поред тога јачање капацитета царинских служби и повећање броја инспектора довело је до бољих резултата у борби против црног тржишта - казао је Хаџић.

Словенија је, подсјећа, успјела значајно смањити црно тржиште кроз строге законе и регулације, као и кроз јачање сарадње између различитих државних агенција.

- Увођење модерних технологија за праћење производа додатно је унаприједило борбу против нелегалне трговине. Примјеном сличних мјера БиХ може значајно смањити обим црног тржишта ових производа, чиме би били повећани приходи од пореза и акциза те заштићени легални произвођачи и њихова радна мјеста - закључио је Хаџић.

Штетност немјерљива

Стручњаци упозоравају да конзумирање цигарета и дуванских производа купљених изван легалних токова оставља несагледиве посљедице по здравље грађана.

- Те цигарете и дуван које купују на црно су фејк, односно лажњаци. Такође постоје многе земље у окружењу, као што је Албанија, гдје се праве цигарете на црно. На први поглед то изгледа као да су на примјер цигарете бренда "марлборо", али нису. Дакле, прво не знамо каквог је квалитета та цигарета коју купујемо на црном тржишту - казао је "Гласу Српске" национални координатор за контролу дувана у Српској Дарко Марковић.

Нагласио је да само она паклица цигарета која садржи акцизну маркицу показује да је из легалних токова.

- Дакле, то што пише на тим цигаретама са тим акцизним маркицама требало би да је тако. Ми не знамо да ли је на паклицама цигарета или можда дувану без акцизне маркице заиста оно што пише на њима или је ипак убачено нешто друго. Конзумирањем тих цигарета наносимо немјерљиву штету здрављу, али и ентитетским буџетима, јер ти илегалци не плаћају порезе, акцизе - поручио је Марковић.

Нагласио је да је због тога и сва активност Свјетске здравствене организације и Свјетске банке усмјерена ка смањењу црног тржишта

дувана на најмању могућу мјеру.

- Дакле, једноставно речено, конзумирањем тих цигарета наносимо штету себи, држави, док се са друге стране појединци богате. Онима који купују те цигарете на црном тржишту можда се у том тренутку чини да пролазе јефтиније, али није тако. Они у ствари купују "мачку у џаку". Односно, они набављају цигарете и дуван који је много опаснији по њихово здравље од онога у продавници, киоску... Само пушење је штетно, али оно што долази из легалних токова је контролисано, има потврду од стране институција да је за људску употребу - поручио је Марковић.

Све што буде купљено, наглашава, мимо тих токова је сумњиво.

- Можда је тај дуван третиран са више разних хемикалија и пестицида који могу озбиљно да наруше здравље конзумената, односно трајно да га оштете. Поред тога они подривају и финансијски систем земље, јер из самих тих акциза и пореза финансирамо и здравствени систем наше земље. Због свега наведеног борба против црног тржишта цигарета и дувана треба да буде настављена још јачим темпом - закључио је Марковић.

Преписати мјере из окружења

У предузећима која се баве производњом и откупом дувана у Републици Српској наводе да је потребно спровести три мјере на домаћем тржишту да би црно тржиште цигарета и дувана додатно отањило.

- Више пута смо на то апеловали. Потребно је спровести неколико акција и мјера да би црно тржиште било смањено и да испунимо неку просјечну норму, као што је у окружењу. Прије свега акцизна политика не може бити произвољна мјера, она мора бити сагледана са аспекта стандарда и навика људи. Не могу акцизе бити повећаване онолико колико треба држави, већ треба наћи неку координацију између акциза и стандарда и навика људи - казао је "Гласу Српске" Светозар Михајловић из бијељинског предузећа "Дуван".

Нагласио је и да је потребна синхронизована координација између контролних органа на нивоу земље са онима на ентитетским нивоима.

- Ту је заказала сарадња. Свако ради на свој начин. То мора хитно бити промијењено. Они вјерују да ако има организатора производње дувана, онда постоји и црно тржиште, што никако није тачно. Црно тржиште имамо у Херцеговини, а немамо нити једног организатора производње, а постоји производња дувана. Поред тога, у Посавини и Семберији има више слободне него уговорене производње. Ту производњу која није уговорена нико не контролише и она је буквално преплавила црно тржиште. Дакле, ту је заказала контрола између локалних органа и државних, односно републичких. Ту је потпуно један хаос и анархија и свако ради на свој начин и то људи масовно користе - поручио је Михајловић.

Нагласио је да је потребно повести рачуна и о подстицајима које дају надлежне институције за ову област.

- Поменуте три мјере су кључне, постоје и друге, али су кључне ове за којима су посегнуле поједине земље региона да би сузбиле илегалне токове продаје цигарета и дувана - закључио је Михајловић.

"Стоп шверцу"

УИО већ пету годину заредом спроводи и јавну кампању "Стоп шверцу" којом позива грађане БиХ да им пријаве сваки облик незаконите продаје цигарета и дувана.

- Грађани БиХ су можда и најбољи "инспектор", јер управо они могу знати да ли цигарете продају са акцизним маркицама УИО или не у најближој околини у којој живе - поручују из УИО.

У претходних пет година дошло је до повећања запримања анонимних пријава које грађани БиХ путем отворене линије 080020607, е-маил [email protected] а и путем редовне поште достављају УИО из области индиректних пореза.

Од 2022. године у УИО је активан и мобилни телефон 065/355-155, гдје грађани путем вибер апликације могу да достављају анонимне пријаве са сликама и локацијама гдје незаконито продају дуван и дуванске прерађевине, али и друге врсте робе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.