Чокешина бојно поље свих ратова

Чок је назив за количину малтера коју зидар може захватити својом мистријом, па је према томе и манастир добио име.

Пространа равница, дио Мачве у коју се спушта планина Цер, послије Милошеве погибије у косовској бици, названа је Пустипоље јер је и била пуста. И уплашени чобани заједно са својим стадима напустили су је.

Послије неколико година Милошева мајка је наставила градњу манастира, Пустипољем су поново су букали бакови а чула се и меденица на овновима, предводницима стада.

Пустипоље је сада плодна пољана на чијем је сјеверном крају лијепо уређено село Чокешина. На јужном дијелу пољане уздиже се брдо Џајевац које је сада покривено родним виноградима. На њему је на Лазареву суботу 1804. године вођена крвава битка српских устаника са надмоћном турском војском која је надирала преко Дрине.

Двојица браће Недића из Осечине код Ваљева, са још 303 војника, нису хтјели да се бране иза манастирских зидина да не би оскрнавили светињу па су бусију направили на брду Џајевац.

Турска војска пошла је у помоћ опкољеном Шапцу, али је прво намјеравала да уништи устанике у Чокешини да јој не би касније били иза леђа. Браћа Недићи сачекали су надмоћније Турке и пружили им снажан отпор али им је нестало барута. Када је битка била завршена, свих 303 устаника били су мртви, а Турци су на бојишту оставили више од пет стотина погинулих. Због великих губитака, вратили су се преко Дрине, а Шабац су заузели устаници.

Историчари су Џајевац и Чокешину назвали српским Термопилима.

Погинули устаници прво су били сахрањени на мјесту гдје се догодила битка, а касније су њихове кости пренесене у костурницу поред манастира Чокешина.

Џајевац је био поприште још једне битке. На његовим прилазима заустављено је надирање Aустроугарске војске 1914. године.

Манастир Чокешина постало је гласовито светилиште са великим посједом ораница и шуме.

Послије Другог свјетског рата имовина му је одузета, а средњовјековна црква и два манастирска конака (један од њих је подигао краљ Aлександар Карађорђевић) препуштени су зубу времена. Нови миленијум ове зграде дочекале су скоро порушене. Са таванице цркве и њеног звоника опадао је малтер, вода је нагризла темеље и пријетила је опасност да буду уништене старе фреске и иконостас. Конак, задужбина Краља Aлександра једва је да је "жив", а други, нешто старији конак, почео се рушити.

У манастир је онда дошла монахиња Aна, родом из околине Лознице. Прионула је на посао са малобројним сестринством и свештеницима, па је за четири године све у Чокешини поново заблистало. Помоћ за реновирање објеката пружили су вјерници са обје обале Дрине. Краљева задужбина поново је постала репрезентативни конак, а црква и њене светиње су спасене од пропадања. Изграђен је један економски објекат, изграђене стазе и алеје, посађена је трава. Заштићен је и споменик браћи Недићима и њиховим устаницима.

Око ових објеката изграђена је нова ограда, а остао је и дио старе камене ограде са пушкарницама иза које су некада монаси и вјерници бранили своју светињу. Браћа Недићи нису хтјели да се затварају иза ње, али су постали понос Поцерине и своје родне Подгорине.

Обновљени манастир посјећује сада велики број вјерника, ходочасника, ђачке екскурзије и гости из Мачве, Подриња, Поцерине, али и из Семберије и других прекодринских крајева.

Овај манастир је у кругу средњовјековних манастира: Тавне подно Мајевице, Троноше у Јадру и Радовашнице на обронцима планине Цер који се спуштају према Шапцу.

До светиње у Чокешини стиже се са магистрале Шабац-Лозница у селу Мачвански Прњавор. Од центра овога села до манастира свега је пет километара. Од Павловића моста иде се до Бадовинаца, па се на првој раскрсници крене до Мачванског Прњавора око пет километара, па се настави према подножју планине Цер.

 *****************

Чок(Чокешина) је назив за количину малтера коју зидар може захватити својом мистријом, па је према томе и манастир добио име

 *****************

На пољани Пустипоље уздиже се брдо Џајевац на којем је на Лазареву суботу 1804. године вођена крвава битка српских устаника са надмоћном турском војском која је надирала преко Дрине

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.