Цијена злата оборила рекорд
Цијена злата већ неко вријеме незадрживо расте, а средином септембра 2024. износи око 2.560 долара за унцу. Поређења ради, колико у фебруару текуће године, могло је да се купи за мање од 2.000 долара по унци.
Дедоларизација је, усред све веће снаге БРИКС-а и растућег америчког дуга, посљедњих година постала све популарнија тема у свјетским медијима.
Међутим, како наводи познати америчко-либански математичар и статистичар Насим Николас Талеб, док су многи фокусирани на конкурентске валуте или дигиталну имовину, кључ дедоларизације могло би да буде злато. Талебову књигу "Црни лабуд" лондонски "Тајмс" је, иначе, прогласио за једну од 12 најутицајнијих књига на свијету од Другог свјетског рата.
- Људи не виде да је права 'дедоларизација' у току, написао је он на Иксу.
- Не ради се о трговачким нагодбама. Трансакције су само означене у доларима, као обрачунској валути, али централне банке (посебно у земљама чланицама БРИКС-а) чувају своје резерве у злату.
Талеб је указао да је цијена злата порасла око 30 одсто у посљедњих годину дана.
У одговору на Талебову објаву, оснивач и предсједник аналитичке куће ФФТТ додао је да је процес замјене америчких државних обвезница златом почео још прије десетак година, као и да је додатно убрзан након што су западне земље замрзле руску имовину 2022. године.
Да би раст цијена злата могао да буде показатељ колапса долара сматра и инвестициони банкар и финансијски аналитичар Џим Рикардс.
- Да ли је неко примјетио да је злато данас достигло нови максимум? Нас неколико јесте. Фасцинантно је како мејнстрим пословни медији игноришу ту причу. Да није то зато што раст злата заправо представља колапс долара?, написао је он на Иксу.
Стручњаци очекују да ће цијене злата наставити да расту. Аналитичарка "Велес капитала" Елена Кожухова за РИА Новости је истакла да би цијена тог племенитог метала могла да достигне 2.800 долара за унцу.
Централне банке многих земаља почеле су да купују злато након финансијске кризе 2008. године, да би тај процес био додатно убрзан након што су западне земље замрзле руске девизне резерве почетком 2022. године.
Тај процес је прије свега подстакнут тежњом многих држава, нарочито оних изван традиционалног западног свијета, да диверсификују своје девизне резерве и смање зависност од америчког долара, а самим тим и од америчке владе.
У куповини злата предњаче Русија и Кина, а слиједе их Турска, Индија, Казахстан, Узбекистан и Тајланд.
Народна банка Кине подигла је удио злата у својим резервама са 1,8 одсто у 2015. на садашњих рекордних 4,9 одсто. Истовремено, она је смањила власништво над америчким обвезницама са 1,3 билиона долара почетком прошле деценије на 780 милијарди долара у јуну 2024. године.
Према подацима ММФ-а, удио долара у свјетским девизним резервама у првом кварталу износио је 54,8 одсто - што је знатно мање од око 71 одсто, колико је био 2001. године.
Међутим, те бројке не узимају у обзир злато, које чини око 15 одсто свјетских резерви, али није урачунато у укупну вриједност девизних резерви. Ако би се и оно рачунало, удио долара би пао са 54,8 на свега 48,2 одсто.
Како је крајем августа писао Атлантски савјет, један од најпознатијих тинк-тенкова америчког естаблишмента, све више држава тежи да злато чува у сопственим трезорима, умјесто у САД или Швајцарској - гдје би могло да се нађе на мети локалних власти у случају конфронтације.
- Ако се повећа вјероватноћа геополитичке конфронтације, тренд пада удјела долара у глобалним резервама ће се наставити, наводи се у анализи тог тинк-тенка, пише РТ Балкан.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
