Цијели живот под радијацијом
Њемачка ће атомски отпад из бивше Источне Њемачке послати назад у Русију. То омогућава међународни споразум из 2004. године. Aли, њемачки и руски активисти за заштиту човјекове околине упозоравају да је одлагалиште у Мајаку "темпирана бомба".
Руски активисти јавно су се на протестима обратили директно савезној канцеларки Aнгели Меркел. Траже од ње да заустави транспорт радиоактивног отпада јер одлагалиште у Мајаку није безбједно.
Не може бити говора о међународним безбједносним стандардима, каже предсједник опозиционе странке "Јаблоко" Сергеј Митрохин:
- Aко нам из Саске овамо стигне још 1.000 радиоактивних полуга за прераду, то значи да ће још више радиоактивне отпадне воде доспјети у ријеку Течу и друге воде у регији Чељабинск, на Уралу.
Организација "Гринпис" процјењује да је до сада у ријеку Течу испуштено пет до шест милиона литара радиоактивног материјала. Загађење се може доказати, каже активиста "Гринписа" Владимир Чупров док у заштитној одјећи улази у ријеку:
- Гајгеров бројач показује 4.000 микрорендгена на сат, што је око 200 пута више него што је уобичајено. "Гринпис" је 2003. анализирао ријеку на овом мјесту. Има плутонијума, цезијума 137, стронцијума 90, то је јако опасно, опасно по живот. Па ипак, људи овдје лове, пецају рибу и дјеца се купају.
Службено је, истина, коришћење ријеке забрањено. Aли, то је као да некоме хоћете да забраните да пије воду из једине славине у кући, каже Мила Кабирова, која је овдје одрасла. До данас нема праве алтернативе:
- Од 1948. до 1952. почели су да испуштају радиоактивни материјал у ријеку Течу. Тада је ријека била једини извор питке воде у селу. Aли, нико за то није знао, сви су и даље користили ту воду...
У то вријеме Мајак је био комбинат за производњу оружја. Стаљин је ту тајно дао налог за производњу атомског наоружања. Радиоактивни отпад завршавао је у ријеци.
Кад су стотине људи обољеле од леукемије, пресељено је више од 200 села. Aли, четири села су остала. Чак и послије атомске несреће 1957. године, када је исцурило 80 тона радиоактивног материјала. Људи ових села су и данас покусни кунићи, каже Мила Кабирова:
- Све становнике села Мусљумова прати Центар за радиоактивну медицину из Чељабинска. Одмах по рођењу дијете се аутоматски увршћује у експериментални систем. Читав живот се истражује како дјелује мала доза радиоактивности.
Институт је за та истраживања већ одликован. То су јединствене студије, каже се у круговима стручњака.
Већина становника Мусљумова нема новца да би одселила. Незапосленост је велика. Многи живе од биједне одштете - прерачунато десет евра мјесечно. Једино што имају - куће и стока - за друге су безвриједни.
Број обољења од рака у тој регији је осјетно изнад руског просјека. Aли, као узрок смрти се често наводе други узроци: затајење срца, бактеријске заразе и слично.
Од хиљаду новорођенчади готово 50 их је 2008. године имало неке сметње, каже Наталија Миронова из Организације за атомску безбједност. Нови атомски отпад значи нове болести, нове аномалије, каже она:
- Складиштење и одлагање атомског отпада је, с нашег гледишта, нови могући узрочник ланчане реакције у атомском постројењу Мајак. Нека хаварија или неки терористички напад - и све би се урушило као кула од карата. У случају напада на складиште атомског отпада било би ослобођено толико плутонијума да би Чернобил изгледао као готово безначајни инцидент.
Пожар
Већ љетос је било јасно колика опасност пријети кад се шумски пожар приближио Мајаку. Наиме, атомски материјал овдје није под земљом, како захтијевају међународни прописи, него под ведрим небом.
ПРИРЕДИО: Миленко Киндл
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
