Цигарете излазе из сиве зоне

БиХ је, по свему судећи, претходних година отишла предалеко у усклађивању акцизне политике на цигарете и дуван са ЕУ, чак толико да је лимит који важи за чланице достигла 2019. године, а још нема ни статус кандидата. Све то омогућило је процват црног тржишта цигарета, јер је акцизна роба одувијек била предмет жеље да се прода нелегално.

Примјера ради, сусједна Хрватска имала је три године да усклади акцизну политику са ЕУ након што је постала чланица, а у БиХ већ сада акцизно оптерећење за неке брендове износи више од 90 одсто од цијене цигарета.

Размјере шверца

Истраживања показују да је БиХ 2014. године била свјетски лидер у опорезивању дувана, са просјечним удјелом пореза од 86 одсто од укупне малопродајне цијене паклице од 20 цигарета, а у 2019. години удио пореза достигао је чак рекордних 90,1 одсто. Имајући у виду тако велико пореско оптерећење, нема сумње да ће онај ко успије продати те производе на црно остварити екстра профит.

О коликим размјерама шверца на домаћем тржишту је ријеч показују подаци Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ која спроводи кампању “Стоп шверцу”. Само у прошлој години спријечили су незакониту продају цигарета и дувана у вриједности од 5,5 милиона марака.

Да је кампања уродила плодом, објашњава за “Глас Српске” и начелник Одјељења за комуникације и међународну сарадњу УИО Ратко Ковачевић који наводи да је лани забиљежен раст броја издатих акцизних маркица и то први пут од 2009. године, када је БиХ почела усклађивати акцизну политику са легислативом ЕУ.

- Додатно охрабрује податак да је тај тренд настављен и ове године јер имамо раст броја издатих акцизних маркица за 30 одсто - истакао је Ковачевић који наводи да од заплијењене количине зависи да ли ће против шверцера бити покренут прекршајни поступак или против њега иде извјештај Тужилаштву БиХ.

Искуства земаља у окружењу показују и да се свака земља која је нагло повећала акцизе на дуван и цигарете суочила са растом црног тржишта.

- Иако нема прецизне анализе колико је црно тржиште у БиХ, јасно је да је оно протеклих година расло јер је 2009. године, када је почело усклађивање са прописима ЕУ, број издатих акцизних маркица био далеко већи. Свих протеклих година, односно до прошле је падао - казао је Ковачевић.

Управни одбор УИО није повећавао акцизе на цигарете три године и то је довело да стабилизације.

Акцизе гуше производњу

Да је акцизна политика гурнула у илегалу произвођаче и пушаче, потврђује и Светозар Михајловић из предузећа “Дуван” из Бијељине које се бави производњом дувана. Тврди да су непромишљена акцизна политика и недовољно подстицаја производњу дувана бацили на кољена.

- Имали смо ресурс који смо уништили неодговорном политиком. Некада се производња дувана мјерила хиљадама тона годишње, а сада је сведена на око 250 тона. Ово је крај - поручио је Михајловић.

Све то довело је до процвата црног тржишта које је, тврди Михајловић, веће него легално. Истиче да су подстицаји за ову производњу симболични, те подсјећа да су 2014. износили 1,50 КМ по килограму, претпрошле 0,27 КМ, а 2021. свега 0,40 КМ.

- Да су се са растом оптерећења повећавали подстицаји, не би расло црно тржиште, већ бисмо имали рентабилну производњу. Дуван је извозна роба, а ми смо ове године извезли у Италију и Бугарску око 2,5 милиона евра дувана и то залиха одраније. Плашим се да је то посљедњи пласман - рекао је Михајловић који упозорава да у Херцеговини нема ниједан организатор производње дувана те да све ради илегално.

Михајловић каже да БиХ овај проблем може да ријеши по моделу из Македоније, Црне Горе или Хрватске.

- У Црној Гори је након усвајања високих акциза смањена производња и огромно повећано црно тржиште. Након двије године увидјели су грешку и смањили акцизе те дали већи подстицај. Резултат свега био је смањење црног тржишта. Држава са смањеним акцизама има веће приходе него кад су акцизе оволико повећане - рекао је Михајловић нагласивши да су искуства Црне Горе предлагали и надлежнима у БиХ и на томе је и остало.

Пушача све више

Иако доктори наглашавају штетност конзумирања цигарета и дувана за здравље, анализе показују да број пушача у БиХ иде узлазном путањом.

- Процјене показују да више од 2.000 дјеце од десет до 14 година и 1,05 милиона одраслих у БиХ користи дуванске производе. Поред тога, више од 8.600 људи у БиХ умре годишње од болести изазваних конзумирањем дувана - наведено је у анализи “Акцизна политика на дуван и дуванске производе” коју су урадили Удружење економиста РС СЊОТ и Либерални форум.

У истом документу наведено је и да је 2008. године, прије почетка усклађивања акциза, у БиХ утрошено 11,2 милијарде легално прометованих цигарета, да би тај број био смањен на 3,6 милијарди у 2020. години. То је смањење од 67,7 одсто, односно конзумација легалних цигарета је смањена ­за чак 3,11 пута.

- Велики пад у потрошњи цигарета не значи нужно да је за исти ниво смањено конзумирање цигарета, већ да је један дио потрошача прешао на друге, алтернативне начине конзумирања, попут резаног дувана и доступних цигарета на илегалном тржишту - наведено је у документу.

Аутори објашњавају да пораст илегалног тржишта за промет дувана и дуванских производа представља значајан проблем, једним дијелом због губитака у наплати акциза и ПДВ-а, те додатно за здравствени сектор због конзумације производа непознатог квалитета, без обзира на то што је генерално конзумација дувана штетна по здравље људи.

Приход

Ратко Ковачевић истиче да су приходи од акциза на дуван и цигарете веома значајни и додаје да је УИО по том основу лани прикупио 821 милион марака, док се у овој години очекује приближно милијарду марака. На примјеру једне кутије цигарета која кошта 5,50 КМ, Ковачевић објашњава колике су обавезе према држави.

- Пропорционална акциза од 42 процента износи 2,31 марку, фиксна 1,65 КМ, ПДВ 0,80 КМ, односно укупне обавезе држави су 4,76 марака, а остало је за производњу и за све у ланцу продаје - појаснио је Ковачевић.

Пријава

У УИО наводе да грађани нелегалну продају цигарета и дувана могу пријавити позивом на отворену линију 080 02 06 07, а сви позиви су бесплатни и анонимни. Осим тога, на вибер број 065 355 155 може се послати слика мјеста гдје се нелегално продају цигарете и дуван са прецизном локацијом, односно адресом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.