Четири генерације под једним кровом
У ПОЈЕДИНИМ дијеловима Републике Српске још су се, истина ријетко, задржале породичне заједнице у којима живи више генерација. Једна од њих је и у селу Осово код Рогатице.
Није велика, али ипак броји дванаест чланова и заједница је четири генерације које складно и сложно живе под једним кровом и заједно, како кажу, кућу куће.
Ријеч је о породици Ристановић у којој мајка Миленија живи са сином Петром и снахом Зором, одраслим унуцима и њиховим супругама и петоро праунука.
Затекли смо их на окупу. Ту је 75-годишња бака Миленија, њен син Петар (55) са супругом Зором (Бојевић), Петрови синови Радослав (32) и Мирослав (30) са супругама Тањом и Милком и петоро Миленијиних праунука - Рада, Радмило, Ђорђије, Дејан и Aнђела, рођених од 2002. наовамо. Најмлађи је Ђорђије, кога је млада мајка Тања родила 21. априла ове године.
Саговорник нам је био, наравно, Петар који, очито, успјешно води ову бројну заједницу. "Кормило" породице препустила му је мајка. Она се латила другог посла. Брине о тору и штали.
- Док је био жив газда куће био је мој отац Радомир. Са његовом смрћу, 30. маја 1995, мајка је домаћинство препустила мени. Трудио сам се да сачувам оно што ми је отац оставио, али и да повећам иметак. У томе сам имао пуну подршку мајке и супруге - прича Петар.
Временом су му прискакали у помоћ синови Радослав и Мирослав и на њихово задовољство посао им добро иде. Синови су се, након што су завршили средњу шумарску школу, запослили у Шумском газдинству "Сјемећ" у Рогатици, у коме и Петар ради.
- Они су се срећно и, богами спретно, оженили. Моје снајке Тања (Михајловић) и Милка (Планојевић) родиле су нам петоро унучади. Тања троје, а Милка двоје и, с правом могу казати: хвала милосном Богу ми смо срећна породица - поносно каже Петар.
Иза тога, наглашава, стоји даноноћни рад цијеле породице.
- Код нас се касно лијеже, а рано устаје. То посебно важи за љетну сезону када су радови у пољопривреди. Јер, уз рад у предузећу треба обезбиједити храну за пуну кућу чељади и шталу у којој је увијек бројна стока. То тражи амбар жита и котар пун сијена и доста другог за задовољење свакодневних потреба породице каква је наша - објашњава Петар.
У штали Ристановића посљедњих година увијек је најмање 50 оваца, три до пет крава и телади, обор са више свиња.
И не само то. Ту је трактор и потребне прикључне машине, косилице, грабље.
Породица Ристановић има још нешто чиме се може похвалити. Из засеока Кула, гдје су са осталом фамилијом од памтивијека живјели, изградњом нове куће, 1975. преселила се на "Бандијеру" тик уз пут Рогатица - Борике. Слогом и заједничким одрицањем они у Рогатици приводе крају изградњу још једне нове куће са по два трособна стана и пословним простором.
- Како дјеца буду пристизала за школу тако ћемо и усељавати у станове у граду. Свјестан сам ја, додаје он, да је то почетак краја нашег заједничког битисања у Осову. Aли, нек' су ми дјеца здрава, па и то је морало доћи. Важно је да се ми не растајемо због неких неспоразума и свађа, па и свекрва и снаха, него пресељења браће у нову кућу и у ново братско заједништво под истим кровом - каже Петар.
Вриједни пољопривредници
Ристановићи обрађују више од 50 дунума своје земље, а још најмање толико узимају у закуп. Ове године кромпиром и, све популарнијом новом врстом житарица, тритикале, посијали су више од 20 дунума земље, а за њихов тор и шталу требаће најмање три вагона сијена.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
