Четири деценије за шаховском таблом
ГРAДИШКA општина је дала много врсних шахиста. Једна од оних по којој су овај град препознавали широм бивше Југославије је и мајсторски кандидат Јованка Стојчевић из Нове Тополе.
Она за Шаховски клуб "Козара" наступа пуних 40 година. Осим 40 година професионалног шаха, Јованка иза себе има и 40 година радног стажа у просвјети, док у браку са супругом Петром броји четрдесет четврту годину.
- Шах сам почела да играм у трећем разреду основне школе, уз братанца Милована Сладојевића. Доласком у дом ратне сирочади "Лепа Радић" у Градишци научила сам га озбиљно играти уз старије дјечаке у школи - почиње своју причу шездесетчетворогодишња Јованка.
Осим шахом, Јованка се бавила атлетиком и гимнастиком, играла одбојку, али је у то вријеме највише пажње посвећивала стоном тенису.
- У стоном тенису била сам омладински првак тадашње БиХ - навела је она и додала да се након тога посветила учитељској школи, након чијег завршетка се и запослила у Турјаку, гдје је радила три године. Остатак радног вијека провела је у Основној школи "Петар Кочић" у Новој Тополи.
- Тада је дошла делегација из Градишке и позвала ме да играм симултанку са једним велемајстором. То је било 1968. године и постала сам члан Шаховског клуба "Козара" - рекла је Јованка која је шах играла и за клубове из Старе Градишке и Бање Луке. Након што се шахисти више нису могли такмичити за два клуба у оквиру републике Јованка наступа само за градишку "Козару".
- Сви су се мијењали у клубу, а ја сам остајала. Градишки шах је био препознатљив по мом имену, као и мајсторском кандидату Споменку Баврлићу - тврди Јованка која је захваљујући шаху пропутовала бившу Југославију.
Најдража успомена из тих времена је сјећање на партију коју је играла са Снежаном Бажај.
- Била је то врло тешка партија. Требала сам одиграти кључни потез пјешаком Х3. Када сам завршила партију, пришао ми је Aнатолиј Карпов и питао за резултат. Рекла сам му да сам добила партију и којим потезом, а он је потврдио да је то био једини добитнички потез. Било ми је драго што је такав врхунски шахиста посматрао моју игру - присјетила се Јованка која је наступајући на бројним турнирима у Пули и Медулину упознала и Гарија Каспарова.
За Јованку Стојчевић шах је игра, њен омиљени хоби у којем и данас ужива и уз који се одмара. Играла је увијек из задовољства, а титулама није придавала важност. Уз све наведено, за вријеме своје учитељске каријере испратила је десет генерација ђака, од којих су многи постали успјешни љекари, адвокати... Каже да би опет бирала исти позив.
- Највећу подршку у свему ми пружају супруг и породица. Осим њих, мој највећи успјех је и остварених 40 година рада у просвјети, а остала сам витална и здрава да још могу радити и играти шах - закључила је Јованка.
Најдража награда Куп РС
Највећи успјех који је матични клуб Јованке Стојчевић остварио у екипном такмичењу било је треће мјесто и бронзана медаља у шаховској Премијер лиги БиХ у Неуму 2002. године.
- Најдража награда ми је освојен Куп РС у Дворовима код Бијељине, а најдража партија је када сам 2005. године побиједила мајсторског кандидата Златка Сарајлића у првенству Шаховског клуба "Козара", што је био једини меч који је Златко тада изгубио - навела је Јованка.
Она и додаје да је увијек играла свој шах користећи помало и теорију и знање других.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
