Часне сестре малтретирале дјецу

У Даблину је објављен шокантан извјештај о, како се наводи, деценијама дугом физичком, сексуалном и психичком злостављању дјеце у установама којима је управљала Католичка црква у Ирској.

Црква је у тој земљи не само веома моћна, него игра и важну улогу у друштву управљајући бројним школама, поправним домовима, сиротиштима и домовима за незбринуту дјецу.

Ирска државна телевизија је прије неколико година емитовала серију документараца о теми злостављања дјеце која су била у надлежности цркве, а потом је држава именовала посебну комисију којој је задатак био да истражи тај проблем.

Истрага је трајала пуних девет година, а сада је објављен и извјештај који потврђује да је деценијама трајало масовно злостављање дјеце у установама којима је управљала црква. Извјештај је представио судија Шон Рајан.

- За нас у комисији, ово је крај дугог пута, али је тај наш пут јако кратак ако се упореди са путем који су, тражећи задовољење правде, прошле жртве - рекао је он.

Једна од жртава је Кол О' Горман, кога је између 14. и 17. године живота сексуално злостављао свештеник. Он данас живи у Великој Британији, а о свом искуству је написао књигу која се зове "Невјероватно".

- Упознао сам свештеника по имену Шон Форчун, на окупљању које је црква организовала за омладину. Двије недјеље касније он је дошао у нашу кућу и питао да ли бих могао да му помогнем да у његовој новој парохији организује окупљања младих. Био сам почаствован и одушевљен. Ни моји родитељи нису ниједног тренутка сумњали у добре намјере свештеника - рекао је О'Горман.

Он је додао да је те 1991. године и отишао код њега.

- Aли његова намјера није била да ми пружи прилику да радим оно ште ме је занимало, него да ме сексуално злоставља. Све што су ме до тада учили било је да су свештеници добри и да не могу да учине зло. Ја сам зато за оно што ми се дешавало кривио себе, што је он, опет, користио да ме уцјењује и да ме примора да поново одем код њега - казао је О'Горман.

У извјештају специјалне комисије ирске владе стоји да је сексуално злостављање било хроничан проблем, посебно у црквеним установама за дјечаке.

Наводе се, између осталог, ријечи човјека који каже да се у дому за незбринуту дјецу у којем је растао радовао Божићу зато што макар на тај дан није било сексуалног злостављања.

Међутим, у извјештају се каже и да су и физичко и психичко малтретирање били редовна појава. Једна жена описује како је часним сестрама омиљени начин кажњавања био да ухвате дјецу за косу и да их тако подигну с пода. Премлаћивање мале дјеце је било редовна појава. Жртве кажу да су редовно бичеване, шутиране, да су им наношене опекотине и да су им главе потапане испод воде. Било је и понижавања и других облика психичког малтретирања. Дјеца су, притом, често лоше храњена. Новац који су црквене установе добијале од државе како би храниле дјецу је преусмјераван у исхрану монаха, свештеника и часних сестара, а дјеца су добијала веома лошу храну.

У Ирској су многи знали шта се дешава, али се мало ко усуђивао да јавно оптужи моћну и угледну католичку цркву, која се, уз то, својски трудила да ућутка сваку жртву која се усудила да проговори.

Оно што је за већину Ираца вјероватно највећи шок је налаз комисије да је црква, умјесто да покуша да спријечи малтретирање, систематски прикривала шта се дешава тако што је, на примјер, свештенике који су сексуално злостављали дјецу селила из једне парохије у другу, из једне школе у другу.

Највиши католички великодостојник у Ирској, кардинал Шон Брајди, извинио се и рекао да га је срамота.

Важан корак

Жртве злостављања тврде да је направљен велики и важан корак, али да правда још увијек није потпуно задовољена, јер имена свештеника, монаха и часних сестара који су учествовали у злостављању остају заштићена, односно неће бити објављивана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.