Бурка - симбол вјере или потчињености
Француски предсједник Никола Саркози одржао је први говор о свом политичком програму у парламенту након укидања забране на таква обраћања.
С обзиром на то да је ово био први пут у скоро вијек и по да је предсједнику Француске допуштено да се обрати парламенту, говор Николе Саркозија је још прије него што је почео имао све услове да узбурка јавност.
Како је за Би-Би-Си јавила Ема Џејн Кирби из Париза, и поред критика опозиције, највише пажње привукла је предсједникова оцјена да огртач који муслиманке носе преко главе и тијела -бурка - није добродошла у Француској јер, како је рекао предсједник Саркози, "поткопава достојанство жена". Он је изразио гађење према тој врсти традиционалне одјеће, уз оцјену да она није симбол вјере, већ потчињености.
- Бурка неће бити добродошла на тлу Француске. Не можемо да прихватимо у својој земљи жене које су у затвору иза мреже, одсјечене од друштва, лишене сваког идентитета. Идеја француске републике о женском достојанству не одговара томе - рекао је Саркози.
Група посланика из више странака већ је затражила оснивање скупштинске комисије која би испитала раширеност бурке у Француској и одговорила на питање да ли то говори о радикализацији ислама и да ли поткопава француски секуларизам.
Управник париске џамије рекао је да би подржао такву истрагу.
Прије пет година, влада у Паризу је усвојила контроверзни закон који забрањује ученицима да носе упадљиве вјерске симболе у школама, укључујући и женске мараме на глави.
Организација за заштиту људских права Human Rights Watch оцијенила је да би евентуална забрана ношења бурке у Француској била "повреда људских права".
- Забрана бурке не би женама донијела слободу - рекао је у саопштењу директор париске канцеларије ове организације Жан Мари Фардо и додао да би се тиме само обиљежило и маргинализовало жене које је носе.
- Слобода исповиједања вјере и слобода савјести јесу основна права. Таква забрана, која ограничава исповиједање муслиманске вјере, послала би нови сигнал многим француским муслиманкама да нису добродошле у властитој отаџбини - истакао је Фардо.
Процјењује се да у Француској живи око пет милиона муслимана, који, додуше, нису сви вјерници. "Интегрални вео", саопштило је Министарство унутрашњих послова, "у овом тренутку носи тек неколико стотина жена, али тај феномен је у знаку непрестаног пораста".
Противници доношења закона истичу да одјећа, која покрива жене од главе до пете и има само мрежаст отвор за очи, има много више у Њемачкој, Великој Британији или Холандији. Заговорници забране узвраћају да се у Холандији већ доноси закон о забрани бурке на јавним мјестима. У Белгији су забрањене у неколико градова. Исто тако у њемачким школама. [ведска и Италија су, из безбједносних разлога, забраниле на јавним местима прикривање лица било каквом маском, укључујући и "бурку". У Луксембургу је забрањено свако маскирање, сем у вријеме карневала.
Према томе, закључују противници "бурки", Француска не би била прва земља која доноси законске прописе с тим у вези.
За забрану бурке изјаснила се и Фадила Aмара, државни секретар за градска подручја, као и Рама Јаде, секретар за људска права. Обје су муслиманског поријекла.
Жигосање ислама
Противници забране, укључујући министра за питања миграције Ерика Бесона, сматрају да би доношење закона о забрани ношења фереџе, бурке и друге одјеће, којом се муслиманке покривају од главе до пете, било веома рискантно јер би се тај чин схватио као жигосање и дискриминација ислама који је, по бројности припадника, друга религија у Француској.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
