Бурка превршила сваку мјеру

Такође, евидентан проблем представља чињеница да се бројни обичаји са Блиског истока све више практикују широм Европе, али да се том "животном стилу" приклањају млади муслимани који су рођени у Европи и чији родитељи нису имали контакт са екстремним исламом.

Питање прихватања других култура, обичаја и обиљежја, на примјер у Њемачкој се, као и у већини европских земаља, редуковао на питање: треба ли увести забрану ношења бурке или не?

Случај једне службенице мароканског поријекла, запослене у градској управи у Франкфурту, која је послије породиљског одсуства ријешила да на посао носи бурку, затекао је Нијемце неспремним. Савезни закон, који би регулисао ову проблематику, не постоји.

Покрајина Хесен, гдје се случај догодио, по хитном поступку је донијела закон о забрани бурке у бироима и јавним службама, а неке покрајине су таман планирале да крену истим путем, кад је поменута службеница дала отказ и страсти су се напрасно смириле.

Иако по једној анкети "Фајненшел тајмса" 50 одсто Нијемаца подржава идеју о забрани ношења бурке, званична политика у земљи је у том погледу још увијек много либералнија у односу на Французе и Белгијанце.

На њемачким улицама се могу видјети жене које носе бурку или никаб, додуше веома ријетко, у школама муслиманске дјевојчице могу да носе мараме, не морају да иду на наставу физичког или на екскурзије...

С друге стране, у Француској ће од 12. априла ове године ступити на снагу закон којим се забрањује грађанима да покривају лице у државним установама као и на мјестима која су под јавном управом. Они који прекрше закон могу да буду кажњени са 150 евра или обавезни да похађају "грађанску обуку".

Иако се то не каже изричито, јасно је да је ријеч о закону чији је циљ забрана такозване бурке, исламске женске одјеће која покрива цијело тијело и лице. Зато се у тексту закона налази и одредница да се много строже кажњава онај ко из "полних разлога" обавезује "грађанина Француске" да покрива лице.

Уколико се на покривање обавезује одрасла жена, казна за "наредбодавца" који је обично муж или члан уже породице - износиће 30.000 евра, а уколико је "жртва" забране малољетна особа - казна је двострука.

Француска је западноевропска земља са највећим бројем муслимана који углавном потичу из бивших колонијалних територија у сјеверној у средњој Aфрици. Такозвана бурка, међутим, потиче из Aвганистана и улази такорећи у моду у сиромашним емигрантским квартовима око француских градова почев од 2009. године.

Оно што буни социологе то је да ова врста ултраисламског облачења заправо није доспјела са странцима у Француску већ је усваја друга или трећа генерација имиграната, најчешће страног поријекла из муслиманских земаља, иако њихови родитељи никада са оваквом традицијом нису имали везе.

У Великој Британији ситуација је, по свим знацима, превршила сваку мјеру, па је прошлог мјесеца чак и премијер Дејвид Камерон изговорио јавно "сабласне" ријечи да се "мултикултурализам" на Острву показао као "неуспио пројекат". Другим ријечима, да би етнички гости у Британији морали од сада да начин живота прилагођавају "британским вриједностима".

Више од 61 одсто Британаца не желе да имају посла са евентуално "забрађеном" полицајком на улици; њих 54 одсто не би "подносили" да им се на ТВ екранима појављује водитељка са "никабом", док 32 одсто каже да им то не би сметало.

Европски ислам

Да је ријеч о специфичном "европском исламу" који је нешто сасвим ново, а не "увезено" са стране, говори и чињеница да ови млади људи са брадама и покривеним женама најчешће имају француско држављанство, јер су рођени у Француској.

приредио: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.