Будва - краљица туризма

Јелена Бјелица
Будва - краљица туризма

Будва, главни град црногорског туризма, склоп је уских улица и мањих тргова са вриједним споменицима разних медитеранских култура које су обиљежиле њен развој.

Данас је Будва метропола туризма, град театра, фестивала и празника, мјесто које располаже најразноврснијом хотелском понудом, апартманским насељем, приватним пансионима, вилама, апартманима и собама. Најразноврснија културна, забавна, спортска и друга догађања пружају прилику свим гостима да током боравка осјете и доживе предности боравка у овом туристичком бисеру Црногорског приморја.

О Будви се данас говори као о краљици црногорског туризма. Тај епитет стекла је захваљујући ономе што истински нуди: најурбанији вид љетњег провода. Будва може да угости више од 100.000 туриста, што у луксузним, што у малим породичним хотелима.

БУДВУ ОДЛИКУЈУ ИЗУЗЕТНО лијепе плаже. Испред градских зидина смјештена је ексклузивна плажа Ричардова глава. Око 200 метара западно од Старог града простире се пјесковита плажа Могрен, која спада међу најљепше у Црној Гори. Дуга је око 800 метара и подијељена на двије идиличне засебне плаже, омеђене стрмом хридином кроз коју је усјечен путељак.

Источно од града протеже се најдужа и најпознатија - Словенска плажа, дугачка 1.600 метара. Хвале је вриједна и дуга плажа од Бечића до Рафаиловића, плажа Пржно, светостефанске плаже и многе друге, укључујући дугачку плажу Јаз. Будви припада и оближње острво Свети Никола, највеће на Црногорском приморју. Полуострвски Свети Стефан, јединствен у свијету - луксузни град-хотел - неодвојив је од слике Будве, којој гравитира и припада.

БУДВA СЕ СМAТРA једним од најстаријих насеља на Јадрану. Стари будвански град лежи на малом острву које је пјешчаним спрудом повезано с копном и претворено у полуострво. С двије стране градске бедеме дословно запљускује море. Поглед из ваздуха открива складан сплет уских улица, многе слијепе, те мајушне тргове, комплексе цркава, баште и увијек присутне људе на улицама. Будва је жив град, богате понуде, али још богатије историје.

Када се кроз невелика врата с копнене стране уђе у Стари град, ступа се на главну улицу.

Унутар зидина из 15. вијека, са неколико "морских" и "копнених" врата, налази се црква Светог Ивана из осмог вијека, са сликама венецијанских мајстора, затим црква Светог Саве, Свете Марије ин Пунта и Свете Тројице.

Тврђава Циталеда саграђена је половином деветог вијека и налази се у јужном дијелу Старог града. Служила је за одбрану Будве с мора. Унутар тврђаве смјештена је црква Света Мариа де Кастело, из 12. или 13. вијека.

СРЦЕ БУДВЕ, И ЊЕН ИМИЏ, у њеном је Старом граду, можда око цркава на Рту, можда у лавиринту уских камених улица. Отуд се унаоколо, километрима, простире елитна Будванска ривијера пуна бајковитих плажа, луксузних хотела, вила, малих квалитетних рибљих и националних ресторана, медитеранског растиња, вансезонске тишине, свих врста услуга, занатских радњи, ексклузивних бутика, парфимерија, сувенирница, ноћних обалних клубова... Будва нуди све: урбаност и гламур.

Историја

Историја Будве датира још из четвртог вијека прије нове ере, када се спомиње грчка колонија Бутуа. У наставку постаје дио Диоклецијанове провинције Превалитаније. Као гранични град између источног и западног Римског царства, Будва је 841. и 865. постала плијен Сарацена, који су је опљачкали и срушили. Обновљена послије сараценског пустошења, 886. године постаје сједиште дукљанских бискупа. Будвански бискупи од 1089. су потчињени барском надбискупу. Крајем 12. вијека Будва постаје посјед српских владара из породице Немањић, који јој дају статус слободног града (1346-1372).

Услуга                                                                 Цијена


Хотелски смјештај (дан)                               од 60 КМ 

Приватни смјештај (дан)                             од 20 КМ

Пица                                                                  од 10 КМ

Кафа                                                                  од 2 КМ

Сок                                                                    од 3 КМ

Паркинг  (сат)                                                 од 2 КМ 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана