Бубашваба у фотељи, змија на тепиху

Данас љубав према животињама у неким случајевима превазилази и екстремне границе.

Један од оних који је прешао линију је Aлександар Бојанић из насеља Куљани код Бање Луке чији је дом, већ десет година, препун животиња као што су тарантуле које држи у својој соби.

Aлександар у кући има и афричке бубашвабе и акселоте, а неријетко му долазе и пси и мачке.

- Волим животиње од малих ногу. Још као дијете, када сам био на екскурзији на мору, умјесто класичних сувенира ја сам купио двије корњаче и донио их кући. Заљубљеник сам у природу и све што је она створила, тако да су ми драге све животиње, а поготово необичније врсте - прича Aлександар и каже да је до недавно имао питона и игуану, али да су угинули.

У посебној просторији, поред куће, могу се видјети зечеви, хрчци, заморци, скочимишеви, пар патуљастих јежева и пух, док се папагај и рибице налазе у дворишту.

- Потребно је много времена у току дана да се све животиње нахране и да им се очисте кавези. Када ја нисам код куће, мојој мајци треба и по неколико сати да нахрани све животиње - рекао је Aлександар.

Ипак, љубав према животињама је велика, тако да му, каже, ништа није тешко, а и његови укућани су навикли на све љубимце и завољели их.

Модерно друштво

Кућни љубимци могу имати више функционалних улога, од украса до статусног симбола, као помагачи и пратиоци. Егзотичне птице и рибе могу имати само украсну улогу, а у многим дијеловима јужне Европе птице пјевачице људи држе због своје украсне вриједности, у посебним кућицама у дворишту. Љубимци могу служити и за лично изражавање. Људи изражавају своју посебност преко љубимца којег посједују. На примјер, ријетке врсте мачака и паса често се користе као показатељи статуса. Пси водичи за слијепе и пси за глуве примјери су љубимаца који се држе као помагачи.

Држање кућних љубимаца релативно је често у западном свијету и чини темељ за мноштво слободних активности које имају распон од узгајања и излагања паса и мачака с педигреом до држања шарених тропских рибица или птица као колекције.

Ипак, најчешћи разлог за држање кућних љубимаца на Западу је друштво. Посљедњих година је нарасла свијест о веома позитивном дјеловању које овај однос може имати на људско здравље и психолошко стање и признање људске медицине о терапијској вриједности.

Међутим, није животињама одувијек био рај на земљи као данас.

Древна цивилизација

У предисторијском периоду је однос између примитивног човјека и животиња био однос између ловца и ловине. Прва животиња која се преобразила из дивље у припитомљену био је вук, заједнички предак свих модерних паса. Младунчад вукова која су остала подређена људима могла су се дресирати.

Од најранијих дана припитомљавања, људи су имали практичних користи од паса. Држали су их јер су могли обављати задатке као што је лов, чување и брига о стаду. Иако су припитомљене псе у примитивним друштвима вјероватно третирали с поштовањем, постоје докази да су барем један дио њих сматрали друштвом још прије 12.000 година. Проналазак палеолитске гробнице у сјеверном Израелу у којој је био закопан човјек с псом или младунцем доказује ову чињеницу. Рука мртве особе била је постављена на раме животиње, као да наглашава дубоку повезаност и приврженост током живота.

Радни пси вјероватно су све више били цијењени током древне цивилизације, али у то вријеме је мачка такође остварила слабију везу с људима. Куће, житнице и складишта пружиле су нову околину коју су брзо окупирали мишеви и други мали сисавци, омиљени плијен малих дивљих мачака. Мачке су слиједиле те глодавце у људска насеља, а људи су их толерисали и вјероватно подржавали због њихове користи у уклањању тих крадљиваца хране.

Древни Египћани су веома цијенили мачке, док Римљане сматрају одговорним за довођење домаће мачке у Европу, гдје су биле веома цијењене као истребљивачи штеточина.

У старој Грчкој пси су држани као помоћници у храмовима за лијечење јер је много људи вјеровало да су могли лијечити болести.

Држање кућних љубимаца код владајућих или високих класа има дугу историју, барем од времена древног Египта. Зидне слике из те ере приказују фараоне који имају животиње као пратњу. Многе генерације кинеских царева држале су псе, које су као младунце често дојиле професионалне дојиље, а као одрасли су имали властите слуге. Грчки и римски племићи такође су радо држали кућне љубимце.

Како су се цивилизације развијале, однос између људи и животиња постао је више симболичан и мање битан за људски живот, и с том је промјеном дошло мишљење да су људи надређени свим животињама. Иако су животиње изгубиле много од своје религијске и културолошке важности, неке су остале уско повезане с људима, али у улози пратиоца.

Средњи вијек

У средњовјековној Европи, од 13. до 15. вијека, држање кућних љубимаца било је популарно међу аристократијом и дијелом вишег свештенства. Мали пси за држање у крилу били су модерни међу финим дамама, док су мушкарци из тих кругова били наклоњенији "кориснијим" животињама, као што су ловачки пси и соколови. Током овог раздобља, лов је био јако важан међу аристократијом као симбол моћи и статуса. Упркос томе, црква се противила држању кућних љубимаца. Водећи црквењаци наглашавали су да би храну којом се хране животиње требало дати сиромашнима. Међутим, црква се вјероватно више бојала да су блиске везе са животињама биле јако повезане с паганством. Предрасуда против кућних љубимаца достигла је свој врхунац током инквизиције, када су докази против јеретика често укључивали чињенице на блиске везе са животињама.

Посједовање "породичне животиње" често се сматрало симболом сатане. Оптуженици су најчешће биле старије и социјално изоловане жене које су вјероватно држале животиње ради друштва. Како је занимање за чаробњаштво ослабило, мачка се вратила у милост и чак је почела симболизовати срећу.

Највјероватнији разлог за негативне ставове према животињама током историје је тај да се приврженост животињама сматрала неморалном и неприродном. Још до недавно се у западном свијету сматрало да животиње немају осјећања и да су створене како би служиле људима.

Популаризација држања кућних љубимаца

Држање кућних љубимаца у Европи није било опште- прихваћено до краја 17. вијека, а у средњој класи није било уобичајено до краја 18. вијека. Држање кућних љубимаца у данашњем облику вјероватно је изум викторијанског 19.  вијека.

Британија је била центар узгајања паса од римских времена и једна од првих формалних такмичарских изложби паса одржана је у Њукаслу 1859. године за врсте поинтер и сетер. Ипак, мало се знало о насљеђивању бројних карактеристика прије него што је Чарлс Дарвин објавио "Поријекло врста" 1859. године. Од тада је узгајање паса и мачака постало више формално успостављањем строгих стандарда за узгајање.

Пракса држања кућних љубимаца у викторијанско доба такође је приказивала социјалне ставове тог времена. Држање кућних љубимаца није сматрано прикладним за "ниже класе" јер се сматрало да подстиче занемаривање других социјалних дужности.

Предности и недостаци

Према стручном мишљењу магистра ветеринарских наука из Бања Луке Славена Грбића чињеница је да кућни љубимци имају позитиван утицај на своје власнике, али и на дјецу код којих се развија осјећај за одговорност и за обавезе, побољшава расположење и усмјерава пажња на позитивна животна искуства.

- Међутим, да би корист била обострана битно је да будући власник добро процијени властите могућности приликом набавке кућног љубимца. То значи да избор врсте кућног љубимца, раса, пол и старост зависи од величине простора, присуства других љубимаца, количине новца који се може мјесечно издвојити за потребе љубимца - рекао је Грбић.

С друге стране, недостаци се могу појавити, али то је искључиво везано за непоштовање обавеза од стране власника. На примјер, непоклањање довољно пажње и нередовни ветеринарски прегледи који могу да изазову болести код љубимаца.

Опасни љубимци

Избор кућног љубимца треба да буде избор цијеле породице и не би требало да представља опасност. Када је ријеч о опасним љубимцима као што су змије и пауци потребно је напоменути да већина није прошла здравствено-ветеринарску контролу. Обавеза у СAД и ЕУ јесте да се змији (питону) уради брис уста и грла јер могу бити носиоци бактерија опасних по људе. У сваком случају не препоручују се за кућне љубимце.

Длака (ни)је опасна

Длака као длака није опасност по здравље дјеце и одраслих и осим гађења не може изазвати болест. Проблем представља длака на коју се "залијепило" јаје паразита или на којој се налазе бактерије и вируси, тако са се посебно из овог разлога мора водити рачуна да се љубимац превентивно третира препаратима против глиста, пантљичара и спољних паразита како не би дошло до нежељених посљедица по здравље дјеце, али и одраслих који долазе у додир са кућним љубимцима.

Значење љубимаца

За пса од давнина важи фраза да представља најбољег човјековог пријатеља, што већина популације и прихвата здраво за готово или из личног искуства. Мачка, за разлику од пса, има умирујуће дејство на власника са којим остварује велику интеракцију. Зечеви су привржени и разиграни кућни љубимци који воле друштво људи, а важно је редовно осигуравање новог сијена за њихове кавезе. Рибице се описују као љубимци који не лају, не праве неред, не морате их водити у шетњу, а не могу вас ни угристи. Битна је само посуда са чистом водом и редовно храњење.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.