Брус Хичнер: Сви нестрпљиво очекују завршетак мисије OHR-а

Изјавио је ово у интервјуу "Гласу Српске" професор америчког Универзитета Тафт и директор организације "Пројекат Дејтонски споразум" Брус Хичнер.

- Мислим да сви у БиХ нестрпљиво очекују завршетак мисије OHR-а, јер би то био знак да је та држава у стању да преузме све одговорности сопственог суверенитета - истакао је Хичнер.

Нагласио је да би Српска, такође, требало да размисли да ли је референдум о одлукама високог представника најбољи начин за исказивање сопствених неслагања са OHR-ом.

* ГЛAС: Зашто дио међународне заједнице оспорава грађанима Српске право на референдум, што је крунски принцип демократије и уобичајена пракса у развијеним земљама?

ХИЧНЕР: Дејтонски устав не предвиђа референдум, јер Уставом је организован републикански облик власти у коме се воља народа изражава кроз њихове политичке представнике. Српска такође има републиканско уређење. Коришћење референдума као средства реализације политичких планова ентитета највјероватније би се показало као контрапродуктивно уставном поретку и интересима РС. У СAД референдум је имао веома штетне посљедице на политички и фискални аспект функционисања Калифорније. Да резимирам: референдум би могао да постане политичка Пандорина кутија. РС би такође требало да размисли да ли је референдум о одлукама високог представника најбољи начин за исказивање сопствених неслагања са OHR-ом.

* ГЛAС: Иако су највише институције РС демократском процедуром одбациле посљедње Инцкове одлуке, OHR упорно тврди да је ријеч о "антидејтонском дјеловању"?

ХИЧНЕР: Српска потпуно слободно може да се у политичком смислу супротставља наставку дјеловања OHR-а. Мислим да сви у БиХ нестрпљиво очекују завршетак мисије OHR-а, јер би то био знак да је та држава у стању да преузме све одговорности сопственог суверенитета. Aли је потпуно бесмислена демонизација OHR-а као узрока свих проблема у БиХ. Упркос томе што неки мисле супротно, без OHR-а Дејтон не би преживио, а био би угрожен и мир који је у БиХ владао протеклих 14 година. То је нешто на чему треба бити захвалан. Најбржи пут за гашење OHR-а је уска сарадња с њим за што брже испуњење формуле "5+2".

* ГЛAС: Политичари из Српске тврде да OHR наметањем одлука крши Дејтон и да је у овом тренутку највећа препрека на путу земље ка ЕУ?

ХИЧНЕР: Проћи ће године прије пуне интеграције БиХ у Европску унију. У том смислу за БиХ и није толико значајно да ли ће OHR бити затворен одмах или за годину. Много важнија је пуна примјена Дејтонског споразума, а OHR је основан управо ради те намјере. Пет циљева и два услова представљају посљедњи корак у том процесу. Једном када они буду испуњени, OHR би требало да буде затворен, а умјесто њега на сцену треба да ступи специјални представник ЕУ, тако да процес потпуне интеграције БиХ у ЕУ може да почне.

* ГЛAС: Да ли је потребна измјена дејтонског устава?

ХИЧНЕР: Реформа дејтонског устава је апсолутно потребна из једног разлога: потребе да се стабилизују и разјасне уставни односи између државе и ентитета. Док год у тим односима постоје нејасноће, БиХ неће функционисати на прави начин, као суверена држава, а биће присутни и проблеми око испуњавања услова потребних за приступање Европској унији. Што се прије разријеше ти односи, тим боље.

* ГЛAС: Током прошле године одржани су бројни разговори о уставним промјенама у БиХ, али без конкретног резултата?

ХИЧНЕР: ЕУ и СAД, које су биле укључене у "бутмирски процес", поново су укључиле најважније политичке партије у БиХ у разговоре о уставним реформама. Као резултат тих преговора, 20. новембра прошле године понуђен је нацрт документа у ком су предложене промјене постојећег бх. Устава. Они који су упознати са документом препознаће његову сличност са првобитним разговорима о уставним промјенама који су почели у априлу 2005. године, а трајали током цијеле године, а у чијој реализацији смо учествовали Дон Хејс и ја.

* ГЛAС: Да ли се од тада до данас промијенила политичка ситуација у БиХ?

ХИЧНЕР: Политичка ситуација се од тада промијенила, али за будућност БиХ и даље су најважније уставне реформе. Мислим да нови нацрт документа о реформама представља чврсту и добру основу за примјену тих реформи. Зашто? Још од 2005-2006. није осмишљено ништа слично. Преко те чињенице не треба тек тако прећи. То не значи да је постојећи документ савршен. У питању је нацрт, ништа више, и ништа мање, али нацрт који је веома добар. Према томе, стране у преговорима бар имају пред собом битан документ помоћу кога могу да преговарају о међусобним различитим ставовима.

* ГЛAС: Зар суштинска питања, као што су измјене Устава, не би требало да буду искључиво у рукама домаћих снага?

ХИЧНЕР: Из "прудског процеса" није произашло ништа слично и сумњам да ће ова генерација домаћих политичара смислити нешто слично. Имајући све ово у виду, БиХ је већ добрано зашла у предизборни период да би политичке партије започеле свеобухватне преговоре о уставним реформама. Главни разлог је тај што би било какав консензус о измјенама уставне структуре и функционисања власти могао да подразумијева и измјене изборног закона, што би опет могло да утиче и на изборну кампању. У сваком случају, довољно је маневарског простора за за наставак разговора политичких странака о нацрту документа, чиме би се изградило међусобно повјерење за наставак преговора послије избора. Ипак, стране у преговорима би требало да увиде да образац према ком су се састајали између себе, да би дискутовали о уставним реформама, није донио резултате. Политичке партије можда су добре у постизању компромиса о владајућим коалицијама, али преговори о уставним реформама су много сложенији, а у БиХ и прилично компликовани.

* ГЛAС: Ипак, није природно да међународни фактор мијења Устав БиХ?

ХИЧНЕР: Учествовање међународне заједнице у тим преговорима је, ако ништа друго, одраз обима, сложености и значаја тог подухвата, као и чињенице да су у протеклих 14 година домаће политичке партије тешко могле да нађу заједнички језик. Због свих тих разлога, мислим да би било корисно када би се владе и парламентарне странке сложиле да уставне промјене одвоје од дневне политике и наставе користити техничку помоћ међународне заједнице.

* ГЛAС: На шта конкретно мислите?

ХИЧНЕР: Једна од опција била би оснивање одбора или комисије чији би једини задатак био да се бави уставним реформама. Његови чланови могли би да буду домаћи и међународни правни експерти, који би тај посао обављали систематично, а не под утицајем дневнополитичких догађања и предизборне кампање. У рад одбора-комисије могли би да буду укључени и представници цивилног сектора, чиме би био постигнут широки консензус. Непотребно је да само политичке странке буду те које ће одлучивати, а често и кочити уставне реформе. Иако се чини да је ово тешко оствариво у изборној години, вријеме је за почетак тих разговора тако да, када избори буду завршени, сви потенцијали за оснивање такве комисије без одгађања буду искоришћени.

* ГЛAС: Немогуће је постићи договор у ситуацији када бошњачки политичари траже укидање ентитетског гласања у Парламенту БиХ, јединог механизма заштите интереса РС и српског народа у БиХ?

ХИЧНЕР: Ентитетско гласање биће у овом или оном облику задржано све док у гласање на државном нивоу буду укључени и ентитети.

Уступак

* ГЛAС: Политички представници Срба и Хрвата у БиХ постигли су висок степен сагласности, али бошњачки лидери опструишу сваки покушај домаћег договора?

ХИЧНЕР: Напросто, чини се да би се договор прије могао постићи ако све три стране учине неке уступке него њиховом устрајавању да по сваку цијену заштите сопствене интересе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.