Британски Шиндлер спасавао јеврејску дјецу

Случај Николаса Винтона објављен је још 1988. године, али тек сада, филмом "Никијева породица" словачког редитеља Матеја Минца, и шира је јавност упозната са свим невјероватним детаљима приче о 29-годишњем британском брокеру који је организовао транспорте са јеврејском дјецом из предратног Прага.

На премијеру филма у Прагу стигао је и сам главни јунак лично: 101-годишњи Николас Винтон, а у публици су се налазили и многи који се данас називају "Винтоновом дјецом". Међу њима је и Зузана Шпицер, која је у љето 1939. као дјевојчица из Прага возом отпутовала у Лондон. Она се присјећа опроштаја од родитеља:

- Сјећам се како смо сједили у возу, а испод прозора су стајали моји родитељи. Сви су плакали и ја сам се том чудила, јер сам мислила како крећем у велику авантуру. Мама ме је покушала охрабрити и рекла је да тамо у Енглеској има пуно цвијећа које ће ми се свидјети. Када сам била мала, обожавала сам цвијеће.

Николас Винтон је прије почетка рата из Прага у Лондон послао неколико возова с дјецом. Млади лондонски брокер писао је писма владама широм свијета у којима је молио за помоћ. Aли, само је његова домовина, Велика Британија, била спремна да прихвати јеврејску дјецу из Чехословачке.

A онда је све морало ићи врло брзо: требало је набавити новац и визе те пронаћи старатеље за неколико стотина дјеце. Међу дјецом је била и Вера Дијамант. Она се присјећа како се попела у воз у Прагу те како није ни слутила да своје родитеље никада више неће видјети:

- Било је страшно док се воз све више и више удаљавао. Њихова лица, пуна љубави и страха, полако су нестајала у даљини.

На дјевојчицу Веру на жељезничкој станици у Лондону чекала је њена нова "мајка". Вера прича:

- Када ме је угледала, пришла ми је и загрлила ме. Рекла је нешто на енглеском што нисам разумјела. Када сам је касније питала шта ми је рекла, она је одговорила: "Рекла сам ти да ћемо те вољети. И то је најважније."

Многи од њих дознали су тек након неколико деценија шта се стварно догодило. За самог Винтона то је поглавље његовог живота у одређеном тренутку било закључено - овај скромни човјек о тим догађајима никада више није проговорио ни ријечи.

Aли, након што је његова супруга Грета на тавану пронашла кофер с пописом имена, фотографијама и очајничким писмима јеврејских родитеља, одлучила је да се обратити јавности. A онда је Винтон 1988. године, не знајући прави разлог, позван у једну телевизијску емисију Би-Би-Сија.

Водитељица је изненада показала Винтонов попис дјеце и питала публику да ли је међу њима неко ко Николасу Винтону дугује свој живот. A када су се сви присутни дигли, чак је и иначе повучени Винтон - заплакао.

Упркос томе, прича о Винтону и "његовој" дјеци широј је јавности постала позната тек послије 1998. године, када се словачки редатељ Матеј Минац почео бавити том темом. Како каже Минац, сваки редитељ би дао све на свијету да може да снима филм са једним Оскаром Шиндлером. И у ствари је управо то сада и доживио:

- Веома сам сретан што сам могао с Николасом Винтоном да снимам његову причу. Јер, он је посљедњи спасилац у рангу попут Валенберга и Шиндлера који је још жив.

Николас Винтон данас има 101 годину. То га није спријечило да допутује у Праг на премијеру филма. Од гледања уназад много је важније окренути се будућности, каже он и додаје да је ипак нешто научио и из прошлости:

- Човјек мора увијек бити спреман да помогне другима и онда то и учини ако има могућности.

"Породица" Николаса Винтона данас броји 5.700 особа - дјеце коју је спасио и њихових потомака.

Потрага

Након завршетка рата Николас Винтон је кренуо у потрагу за родитељима те дјеце, али скоро нико од њих није преживио. И тако је 90 одсто спасене дјеце остало да живи код својих енглеских породица.

Приредио: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.