Брицо са Солунског фронта
МЈЕСТО без брице је као село без ковача, још увијек се може чути од оних најстаријих Лакташана. Како ће вам рећи многи од њих, навика да се пазарним даном оде до Бање Луке била је повезана и са одласком код фризера.
Са њима се не би сложили становници Слатине, бањског центра на подручју општине Лакташи, који су "фризерски салон" имали већ почетком протеклог вијека.
Отворио га је Милош Поповић, поријеклом из слатинског села Мало Блашко. Бријачки занат највјероватније је научио на Солунском фронту, гдје је као добровољац отишао заједно са још двадесетак слатинских младића.
Да нема сачуване пожутјеле фотографије његове од дасака склепане "бријачнице" у центру Слатине, данас би Милош био потпуна непознаница у историји овог краја.
- Захваљујући покојном професору Васи Поповићу сачувана је и успомена на првог слатинског брицу. По завршетку Првог свјетског рата ондашње власти су свим инвалидима са Солунског фронта обезбиједиле имање, земљу и регулисане пензије, за које се говорило да су биле добре и велике. Без обзира на то, Милош се прихватио заната и пуне торбе бријачког алата коју је донио са фронта - прича секретар Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" из Лакташа Миленко Ћеркета.
Свакодневно је Милош пјешице обилазио слатинска села, шишао и бријао људе, жељне да успут чују и најновије информације и склопе послове. Имао је одређене дане у којем ће селу и у чијој кући тај дан шишати и бријати. У том смислу долазак код Милоша био и је логичан естетски корак пред предстојећи недјељни одлазак у цркву.
- У току љетне сезоне у центру Слатине имао је своју "бријачницу", гдје је долазио недјељом, најчешће прије подне и бријао и шишао бањске госте - прича Ћеркета.
Судећи према подацима тадашњег централног Бановинског туристичког друштва из Бање Луке, Милош је морао имати доста посла.
Наиме, према тим подацима, Врбаску бановину је 1933. године посјетило 34.000 туриста, а Слатина се те године по броју посјетилаца нашла на другом мјесту, одмах иза Јајца. Три године касније, преузела је примат најпосјећенијег мјеста у Врбаској бановини.
- Био је ту и значајан број страних туриста. Најбројнији су били Aустријанци, Чеси и Енглези, а у мањем броју Французи и Грци. Број туриста растао је из године у годину, а податак из 1939. године говори да је Слатину посјетило 6.500 туриста - каже директор туристичке организације из Лакташа Драган Марић.
Треба рећи да је томе претходило организовано уређење овог бањског љечилишта. Изграђени су бањски базени, пратећи објекти, уређена околина, а отворена је и амбуланта. Одлуком бана, за сталног бањског љекара именован је др Славко Пиштељић, здравствени савјетник за социјалну политику и народно здравље.
Пуне руке посла
Да ли је Милош пратио модне брендове и трендове остала је непознаница. Међутим, када се његов занат смјести у тада захуктали туристички развој Слатине претпоставка је да је имао пуне руке посла. Уосталом, они који нису жељели да се ошишају морали су се негдје обријати. Гдје другдје него код Милоша.
Нажалост, о Милошевој судбини мало се зна. Имао је дјеце, али не и унучади. Тако му је вријеме замело трагове, али, на срећу, не и успомену на првог слатинског брицу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
