Братствени сабор код Подгорице

- Здраво били, поносни Дучићи - говори, узбуђено 80-годишњи Спасо Цековић који живи у Подгорици, нудећи рођаке по поријеклу, хљебом и сољу.

Село Дучићи на граници са Aлбанијом, прича, увијек је кроз историју, било познато по јунаштву, добром вину и камено-клесарима.

У Подгорици, напомиње Цековић, живи данас бар 400 Дучића из овог села, у Кучима. До Спаса стоји Војислав Војо Дучић, који је из Требиња, Војводства Светог Саве, довео са собом 40 Дучића, док их је двадесетак стигло из Билеће, посебно из билећке Фатнице, која је такође, прапостојбина овога братства.

- Ово окупљање је наш остварени сан који преносимо нашим нараштајима, са завјетом да се братска слога и сусретања никад не угасе - додаје Војо, кога прекидају аплаузи.

Из Пријепоља је 18 рођака - братственика, предводио Љубиша Дучић, док је из Београда дошао Ненад, чији је покојни отац Владимир, пуних 20 година сакупљао грађу за Монографију о Дучићима.

Ту је и познати књижевник, по поријеклу Дучић, Драгољуб Вулевић, који радозналим новинарима објашњава како је могуће да су братства Драговићи, Савовићи, Вулевићи, Ивановићи, Милићи, Радовановићи, Раковићи, Цековићи, Митровићи и Ђуровићи, иако не славе исту крсну славу, уствари - Дучићи!

 - Сви смо ми били Дучићи, али је услов за изградњу цркве у селу био да се дозвола даје само ако је захтјев упутило пет - шест различитих породица - приповиједа Драгољуб.

Тада су се Дучићи и договорили да се презименима подијеле, како би добили цркву. Па Драго поста Драговић, Вуле Вулевић, Цеко Цековић, потомци Ђура Ђуровићи... И то је једина подјела међу Дучићима, истичу, јер никад међу њима не бјеше братоубиства, нити родоскрвнућа. И заиста, у Дучићима ниче храм, посвећен Светом Димитрију, 1887. године, који народу служи и данас. Ни у зла времена, веле, црква у Дучићима није врата затварала.

Поносни су Дучићи на своје поријекло које поуздано знају, води од славне, краљевске лозе Мрњавчевића. Нестварна, каснојесења слика у црногорском кршу. Мијењају се говорници, а публика, њих око 300, сједе на дрвеним клупама и камењу под ведрим небом!

- Има наше браће у Нишу, Копру, Љубљани и сви су, без обзира на све - Дучићи, чувају своје коријене и традицију, поносно истиче Ратко Митровић који живи у Дучићима. У село се вратило да живи десетак породица, али захваљујући, прије свега несебичном Владимиру Ђуровићу, најбогатијем Дучићу. Наступио је тајац кад је најстарији учесник "Дучићијаде" 86-годишњи Мето Митровић, уз неколико топлих ријечи, уручио захвалницу 45-годишњем Владимиру,  за слогу и братску љубав.

- Није богат онај што има пара, него онај који умије за добро других да их даје - говори Симо Ивановић.

Он нам је испричао да је Владимир Ђуровић, који има приватно предузеће у Подгорици, за напредак свога села Дучића, уложио властитих милион евра! Пробио пут у кршу преко Медуна до Дучића и "довео" асфалт, дужине четири километра, струју, поставио јавну расвјету, изградио Дом културе. Онда је старе, напуштене зидине претворио у лијепо уређене окућнице са каменим подзидама. Сваком становнику Дучића, Владимир је поклонио по један мали виноград у родном селу! 

Један дан био је кратак, да би се Дучићи, са свих страна, добро испричали. Послије залијевања црногорског пршута са вином и лозовачом из Дучића, братственици су посјетили и оближњи Медун, гдје је живио силан јунак и књижевник Марко Миљанов.

A пао је и договор о мјесту идућег окупљања братстевника -Дучића. Биће то у Требињу, испред Херцеговачке Грачанице, гдје почива принц пјесника - Јован Дучић.

Књига

- Све сам за село урадио са мојим рођацима који су у оживљавање овог мјеста уградили на стотине часова добровољног рада - каже Владимир Ћуровић.

Он је сваком учеснику братсвеничког окупљања поклонио једну књигу јуначких пјесама, његовог претка Стевана Дучића. И излазак ове књиге, као и много ствари за село Дучићи, финансирао је Владимир.            

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.