Бранко Радун: Побједа Зукорлића и Церића мина са одложеним дејством

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" политички аналитичар и историчар Бранко Радун.

- Могло би се очекивати, ако та струја победи, да у идућем периоду имамо различите конфликте. Мислим да би и за Србе и за Бошњаке било најбоље да победи она толерантна, мирољубива струја у ИЗ, а не ова ратоборна, ратно-хушкачка и агресивна и на моменте антисрпска струја која заправо генерише и сукобе и конфликте у региону - истакао је Радун.

Нагласио је да је Србија под великим притиском не само да толерише понашање муфтије Зукорлића, већ и да му допусти да он постане муслимански лидер.

* ГЛAС: Како коментаришете то да у процесу помирења Исламске заједнице у Србији главну ријеч води политика?

РAДУН: Веома је честа ситуација да се политика меша у верске послове и односе унутар верских заједница, али овако директно, јавно и транспарентно мешање политике је скандалозно. Недопустиво је да у одређеном друштву које наглашава одвојеност вере и политике имамо не само мешање, него и директно наметање решења за кризу унутар једне верске заједнице, у овом случају ИЗ Србије.

* ГЛAС: Колико су опасни покушаји Aнкаре и Сарајева да устоличе неког из мањинске струје Муамера Зукорлића и њихово директно уплитање у вјерска питања у Србији?

РAДУН: То је опет други проблем који отежава први. У овом случају су се умешали Турска и Сарајево, који покушавају да доведу своју "струју" на власт унутар ИЗ Србије и то је изузетно негативна ствар и за ИЗ у Србији и за Србију, зато што би то довело у доминантну позицију Зукорлићеву струју, која је кудикамо радикалнија, екстремнија и нетолерантнија, за разлику од струје реиса Aдема Зилкића која је за суживот, толеранцију и за бољи однос између Срба и Бошњака. Мешање Турске компликује ствари, с обзиром на то да није благонаклона према Србији, нити добронамерна према РС. Турска лобира за сарајевско решење које намеће унитаризацију БиХ. Тиме се дестабилизују и Србија и РС, тако да турско мешање и мешетарење не само да штети српским интересима, већ је лоше и по стабилност региона. Њихово мешање у унутрашње послове Србије, односно у односе унутар једне верске заједнице у Србији, штетно је и веома лоше. По правилу, то доводи до лоших односа између православаца и муслимана.

* ГЛAС: Како би, према Вашем мишљењу, власти Србије требало да се поставе? Како коментаришете одбијање Бориса Тадића и Вука Јеремића да дају сагласност да се потпише споразум који је у Београд донио турски шеф дипломатије Aхмет Давутоглу?

РAДУН: Ту није потребан никакав споразум јер постоји легална и већинска ИЗ са реисом Зилкићем на челу. Постојећу организацију ИЗ Србије можете да уништите само на нелегалан начин и притиском, а то је не само мешање у унутрашње ствари ИЗ већ рушење постојећег поретка. Зукорлићева мањинска струја жели да преузме контролу над ИЗ Србије уз помоћ Турске, Сарајева, па и СAД, чиме би се извршио још један притисак на Србију. Понашање државе у вези са овим случајем је прилично неадекватно и конфузно. Не би требало прихватити ни под којим условима неко мешање са стране, нарочито оних који нису добронамерни према Србији и српском народу. Наша власт је ту нешто радила, појавила се вест да ће председник потписати споразум, онда је то демантовано, па није ни јасно шта ће то заправо бити или неће бити потписано. Није толико битан потпис у овој причи, него то у којој мери ће то разбијање постојеће легалне ИЗ бити толерисано и подржано од саме власти у Београду. Није довољно да власт у Београду само каже да неће потписати, већ треба да, пре свега, подржи легално изабрану ИЗ Србије која је истовремено и конструктивна и лојална држави Србији, за разлику од Зукорлићеве струје која делује прилично револуционарно и веома често се понаша као да за њих чињеница да живе у Србији није реалност и као да то није њихова земља. Ту заправо имамо проблем сукоба две врсте ислама - традиционалног и конзервативног, који већ дуго времена мање-више живи са својим комшијама католицима и православцима у добрим односима и радикалног, револуционарног, бунтовничког и екстремистичког ислама. То друго је исламско учење Зукорлића, вехабија и других разних струја унутар ислама које заједнички делују и подривају ИЗ Србије изнутра и конфронтирају се са немуслиманским становништвом. Тај револуционарни ислам је изузетно опасан и ако би Зукорлићева струја победила, Србија би се суочила са ситуацијом која би могла да доведе до потпуне дестабилизације односа, пре свега у рашкој области, а то би ланчано утицало и на регион. Могло би се очекивати, ако та струја победи, да у идућем периоду имамо различите конфликте. Мислим да би и за Србе и за Бошњаке било најбоље да победи толерантна и мирољубива струја у ИЗ Србије, а не ратоборна, ратно-хушкачка и агресивна и на моменте антисрпска струја која заправо генерише сукобе и конфликте у региону.

* ГЛAС: Шта би Србији донијела елиминација Aдема Зилкића, која се чини врло извјесном?

РAДУН: Србија је ту под великим притиском, не само да толерише понашање Зукорлића, већ и да му допусти да он постане муслимански лидер, не само у Србији, већ у перспективи у региону. Пре избијања ове кризе деловало је да ће то да прође под тим притиском, али изгледа да је власт у Београду схватила да то исто може да доведе и до њихове одговорности за догађаје који могу да угрозе мир и стабилност у Србији и у региону, па су покушали да то зауставе, иако је то већ отишло предалеко. Према мом мишљењу, једино решење је да ствари остану у легалним оквирима, а то значи да на челу ИЗ Србије остане Зилкић. Свако друго решење је неправедно и нелегално и штетно по Србију и стабилност региона.

* ГЛAС: Да ли је позивање на јединство ИЗ Србије заправо параван за побједу Зукорлића?

РAДУН: Наравно да јесте. Позива се на јединство и помирење, с тим да Зилкић одступи, а да већину у том неком одбору који би контролисао промене унутар ИЗ и њено обједињавање чине они који су наклоњени Зукорлићу. Ту би један глас припадао Сарајеву, један некоме из Турске, док би по два имале струје Зилкића и Зукорлића. То значи да бисмо имали ситуацију четири према два у корист Зукорлића и чак и да он не буде формално на челу ИЗ Србије, сигурно би био његов човек. То је параван за довођење на власт Зукорлића, који је до сада својим изјавама и деловањем само узнемиравао људе, пре свега у рашкој области, али и у Србији и региону. Мислим да иза њега стоји озбиљна стратегија сила које желе на тај начин да ојачају свој утицај на неке догађаје и процесе у Србији и БиХ. Ту важну улогу игра реис Мустафа Церић, који стоји иза Зукорлића.

* ГЛAС: Да ли би у таквом расплету реис Церић постао још утицајнији?

РAДУН: Сигурно је да би. Он и Зукорлић би били наметнути већинској муслиманској струји у Србији која није за радикалну конфронтацију, хушкачки стил и конфликте. Једноставно би им били сервирани као лидери. Бошњаци у БиХ тренутно немају ауторитет у својим политичким вођама и у недостатку јаког политичког вође могуће је да се Церић и Зукорлић наметну не само као верски лидери, него у неком смислу и као политички. Не само да реис Церић постаје утицајнији у ИЗ, већ постаје политички фактор заједно са Зукорлићем.

* ГЛAС: Колико би било опасно за стабилност у Србији и региону ако би такву моћ добили Церић и Зукорлић?

РAДУН: То би, према мом мишљењу, било изузетно опасно, јер би на чело ИЗ дошли радикално настројени верски лидери који желе конфликте. То води у сукобе са другим народима у региону. Мислим да ће тај план Турске, ако буде реализован, бити једна мина са одложеним дејством која може у будућности да направи велике проблеме и Бошњацима и Србима, али и другима у региону.

* ГЛAС: У Санџаку се спекулише да је Церић у причу са Турском ушао вјерујући да би му успјешно посредовање у обједињавању ИЗ у Србији могло донијети мјесто будућег реиса ИЗ у Европи. Колико је то реално?

РAДУН: Спекулације не морају да буду тачне, али ту сигурно нечега има. Мислим да то на крају крајева и није битно, већ је значајније то што се преко Церића и Зукорлића турска политика меша у односе међу народима и верама у Србији и БиХ. Увек је опасно када се неко са стране, ко нема добре намере, наметне и меша у унутрашње односе. То може да изазове конфликте, а може да уцењује ваше власти и тражи неке уступке претећи дестабилизацијом. У том контексту је мање битно да ли ће Церић бити, да га тако назовем, "европски реис" или не, већ то да су они у веома блиској и оперативној вези, да сарађују и да спроводе планове центара моћи о неким већим променама на Балкану које нису добре ни за Бошњаке ни за друге народе.

Проблем са лидерима

- Проблем је то што су се Бошњацима увек наметали лидери који заправо нису желели добре односе са Србима и трагедија српско-муслиманских односа на овим просторима је била та што су нас увек други са стране конфронтирали и утицали на то да дође и до рата између православаца и муслимана. Мислим да то схватају и поштени и савесни муслимани, који су у мањини у политичком смислу јер нису организовани и немају своје представнике. На власт увек долазе људи попут Aлије Изетбеговића, Хариса Силајџића, Мустафе Церића или Муамера Зукорлића, који заправо непрекидно изазивају српско-бошњачку конфронтацију или одржавају и повећавају тензије. Једноставно, не може да дође до релаксације и нормализовања односа у БиХ и региону због њихових претераних и често антисрпских изјава и захтева - наглашава Радун.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.