Борац за друштвену једнакост
Aмерички књижевник Џек Лондон рођен је 12. јануара 1876. године као Џон Грифит Лондон. Био је један од најчитанијих аутора прве половине 20. вијека, а његова дјела имају истовремено и авантуристичку и социјалну ноту.
Лондон спада у људе који се упорним радом издигли са друштвеног дна у саме врхове свјетске књижевне умјетности.
Социјална ангажованост
Џек Лондон рођен је као ванбрачни син самозваног "професора", писца и астролога В. Х. Ченија, који га никада није признао.
Одрастао је без родитељске заштите и веома рано је почео сам да обезбјеђује животну егзистенцију, а при томе је промијенио читав низ занимања. Тако је био разносач леда, продавац новина, морнар, кријумчар, ложач у електричној централи, фабрички радник, копач злата, новинар и ратни дописник са фронта у руско-јапанском рату.
Борећи се од дјетињства за најелементарније услове опстанка, Лондон није имао могућности да се редовно и систематски образује. Ипак, читао је Дарвина, Маркса, Ничеа и Спенсера. Богато животно искуство и прочитана филозофско-политичка лектира упутили су мисао младог америчког радника ка визији о пролетерској револуцији као путу за рјешавање друштвене неједнакости. Лондон је био врло близак америчком пролетеријату, и то не само отвореним симпатијама и литерарним интересовањем, већ и својом политичком активношћу у радничким организацијама. Био је активан у политичком животу, учествовао у походу армије незапослених на Вашингтон и писао политичке чланке који су му донијели велику популарност. Био је јасно политички опредијељен и ангажован као убијеђени комуниста.
Стваралаштво
Лондоново стваралачко интересовање је веома разноврсно. Приказао је живот америчке сиротиње из времена страшних економских криза, писао је о скитницама и њиховим потуцањима по непрегледним пространствима СAД, али његов најинспиративнији мотив је био проблем "одржања најспособнијег". У искреној жељи да измири Марксово учење о дијалектичком и историјском материјализму и Ничеову теорију о "натчовјеку", Лондон је стварао специфичне ликове који испољавају необичну моралну и тјелесну снагу у суровој борби за живот и са животом.
Велику популарност донијели су му романи о животињама у којима је такође илустровао своју теорију о "одржању најјачег".
Често је описивао људе са дна, потлачене и понижене и зато је назван "амерички Горки".
Написао је педесетак приповједака и романа. Најпознатија његова дјела су "Зов дивљине", "Бијели очњак", "Гвоздена пета", "Мартин Идн", "Људи са понора", "Злато", "Краљ алкохол", "Џери острвљанин", "Морски вук", "Мјесечева долина", "Приче с јужних мора"...
Ипак, тежак живот, напоран рад, новчане недаће, али и склоност алкохолу, произвели су нервно растројство и његово самоубиство у 40. години 16. новембра 1916. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
