Боје откривају тајну
Мало ко би могао помислити да подрум амстердамског Музеја "Ван Гог", који помало наликује испосничкој келији, може бити мјесто напредних истраживања. На полицама су до плафона поредане кутије и стаклене плочице.
Просторија је изолована од дневног свјетла. Конзерваторка Деви Ормонд направила је приручну радионицу, јер су просторије музеја гдје се иначе обавља конзервација затворене због реновирања. Посљедњих неколико недјеља проводи ту, од јутра до мрака, у друштву микроскопа, лаптопа и одабраних ремек-дјела холандског сликара Винсента ван Гога (1853-1890).
Ормондова показује слику мртве природе са мотивима боце и чаше, коју је Ван Гог насликао 1884. у холандском граду Нуенену. На слику пада сноп специјалног свјетла, док их Ормондова проучава помоћу микроскопа чија сочива увећавају 40 пута.
- Конзерватори обожавају овакве ствари. То вам је као роњење на великим дубинама, које вас води у други свијет. Можете распознати хиљаде најситнијих детаља - раздрагано прича Ормондова.
Она је члан тима од 30 истраживача који учествују у пројекту "У атељеу Ван Гога", који се одвија у сарадњи музеја, нафтне компаније "Шел" и холандског Института за културно насљеђе. Пројект је мултидисциплинарног карактера, а у њему заједно раде конзерватори, историчари умјетности, научници и хемичари.
- Ова међусобна сарадња отвара нове видике и доноси нова питања која ће, надам се, довести до нових одговора - каже Марије Велекоп, руководилац пројекта.
У средишту истраживања је откривање међусобног умјетничког прожимања Ван Гога и његових савременика. На примјер, да ли је он стварао под утицајем неког од његових пријатеља који су такође били умјетници? И да ли су користили исте материјале? Резултати истраживања биће представљени идуће године на симпозијуму и великој изложби у Музеју "Ван Гог". До тада ће периодични извјештаји бити објављивани на само за ту сврху начињеном веблогу.
Деви Ормонд се заинтересовала за опус Aнтона ван Рапарда (1858-1892), сликара кога је Ван Гог упознао 1880. и са којим је друговао пет година, док се нису посвађали због слике "Људи који једу кромпир".
- Хтјела сам да истражим да ли су ова два сликара утицали један на другог. Ван Рапард је користио тамне боје, као и Ван Гог док је стварао у Нуенену. Можда су један од другог позајмили неке трикове? - пита се Ормондова.
Пажљиво је проучила Ван Рапардову слику под микроскопом у мрачној соби.
- Ова слика је настала исте године у којој је Ван Гог осликао мртву природу. Ван Гог је користио исту тамну, транспарентну заштитну боју - истиче конзерваторка.
Недавно је открила да су оба умјетника користила не црну, него тамноплаву боју. Сматра и да су обојица сликали на истој врсти платна, што је доказала и рендгенском провјером.
Лик Межен, истраживач на пољу хемије из Института за културно насљеђе, потврђује налазе Ормондове. Посљедњих мјесеци провео је доста времена у конзерваторском студију са својом портабл флуоресцентно-рендгенским скенером. Тај сензор у облику пиштоља у стању је да анализира хемијски састав слика према дужини таласа. Меженс је уперио "пиштољ" на површину једне од Ван Рапардових слика. На екрану лаптопа појавила су се "издајничка" очитавања:
- Коришћена боја садржи жељезо. То значи да је у питању тамноплава боја, а један од њених састојака је фероцијанид - објашњава он.
Предност флуоресцентно-рендгенског очитавања је у томе што се овом методом не оштећује слика. Недостатак је тај што се боје скенирају одједном, без могућности разликовања појединачних слојева. Да би се утврдила специфична композиција слојева боја, још увијек је неопходно узети узорке. За тај дио истраживања задужена је Мјуријел Гелдоф, такође из Института за културно насљеђе.
Узорак ког је узела са Ван Рапардове слике дугачак је тек 0,2 милиметра, једва видљив голим оком. Под оптичким микроскопом, који увећава и до хиљаду пута, узорак личи на парче "сушија". Преко танког слоја основне бијеле је дебљи слој тамне боје. Гелдоф је "зумирао" тамну боју, и одједном су бљеснуле црвене, жуте и плаве тачке.
- Ван Рапард је, као и Ван Гог, на сликама користио помијешане основне боје. Научне теорије о бојама почеле су се развијати у 19. вијеку, што је оставило трага у радовима обојице сликара - каже Гелдоф.
Из "Шела", петрохемијског гиганта нису могли прецизно да кажу колико су уложили у овај пројект, али износ сигурно није мањи од неколико милиона евра.
Микроскопи
Коначна анализа композиције боја ремек-дјела мораће бити обављена у "Шеловом" технолошком центру, на другом крају Aмстердама. "Шел" је један од донатора Музеја "Ван Гог", али помаже и тако што истраживачима допушта коришћење властитих електронских микроскопа најновије технологије. Захваљујући тим микроскопима који могу да увећавају и до милион пута, истраживачки тим може да проучава слике са атомском прецизношћу.
ПРЕВЕО: Миленко Киндл
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
